Абдуршуш Эркаев
лафия (моими хам куллаб турган. Немис шаркдиуноси В. Эн-
де ушбу холатни шундай изохлайди: «Туркияда камолизм-
нинг ва бошка мусулмон мамлакатларида шунга Ухшаш
окимларнинг кучайишига жавобан салафийлар уз умид-
ларини исломнинг Саудия Арабистонида тарихий ва сиё
сий янгиланиши билан боклай бошладилар»1.
Ислом оламида кейинги 30—35 йилда юз берган Узга
ришлар, айникса, сиёсатнинг исломлашуви ваххобийлик-
ни нихоятда фаоллаштириб юборди. Аслида ваххобийлик
исломдаги замонавийчилик ва фундаментализмдан (не-
гизчиликдан) икки юз йил аввал, XVIII асрда вужудга
келган. Аммо у хозирги замон исломидаги баъзи гоялар
таъсирида «бойиган». Хатгоки окимнинг асосчиси Мухам
мад ибн Ваххоб салафлар каторига киритилган.
Ваххобийлик исломдаги юкорида айтилган бугунги уч
гоявий-сиёсий окимдан купрок фундаментализмга (негиз-
чиликка) якин. Аммо уни фундаментализмдаги илк ислом
анъанасини тиклашга каратилган Ута жун ва реакцион (та
рих галдирагини ортга айлантирмокчи булган) анъанавий-
чилик билан коришиб кетган кднот дейиш уринлидир.
Ваххобийликнинг кескин шакллари ута кашшок,
йуксил, пролетарлашган, хагго люмпенлашган катлам пси-
хологиясига мос. Шу боис унда стихияли бузиш, вайрон
этиш, маданий ёдгорликлар ва санъатга нисбатан салбий
муносабат (гуёки санъат инсонни худони эсдан чикариш-
га, шайтон васвасасига учишга ундайди) кузга ташланиб
туради. Шу боис афгон толибларининг энг ашаддийлари
мусикани, кино ва телевидение кабиларни такиклаб таш-
лаган эди.
Ваххобийлик узга фикрларни рад этиши, гоявий му-
росасизлиги ва мутаассиблиги билан большевизмга ва фа-
шизмга ухшаб кетади. У хам, большевизм сингари, каш-
шокдарнинг тук яшайдиганларга нисбатан каратилган наф-
ратига таянади. У хам большевизм ва фашизм сингари,
мухолифларини оммавий ката го и килиш тарафдори, сиё
сий репрессияга мойил. У хам, большевизм ва фашизм
1 В. Ende. «Relegion, Polilik und literatur in Saudi Arabien: Der
Guistesgeschichtlishe Hintergrund der heutigen relegiosen und kuetutpoli
schen situation». «Orient», 1981 йил, 3-сони, 383-бет.
Маданий мерос ва маънавият
225
с ингари, хаммани ёппасига назорат килиш, хаммани бир
ХИЛ фикрлашга, бир хил яшашга мажбур этишга интила-
ДИ. У хам, большевизм ва фашизм сингари, алохида шахе
манфаати билан хисоблашмайди, у хам «адолатли» жами-
ЯТ куришда инсонни восита деб билади, бу жамиятга халк-
ларни мажбурлаб тикиштирмокчи булади.
Лекин ваххобийлик, болыиевизмдан фаркли уларок,
хусусий мулкчиликни ва тижоратни инкор этмайди. Бу
билан у фашизмга якин. Айни пайтда ваххоббийликнинг,
большевизм ва фашизмдан фаркли, илмий-техника та-
раккиётига, айрим истиснолар хисобга олинмаганда, му-
мосабати салбийдир. Ваххобийлик мохиятан тоталитар
мафкуранинг ва сиёсатнинг диний никобдаги курини-
шидир.
Ваххобийлик — Саудия Арабистонида расмий давлат
дини. М акка ва Мадина шахарларига хаж ва умра килиш
ислом фарзларидан булгани учун Саудия Арабистони бу
тун дунё мусулмонларини кабул килишга, барча ислом
мамлакатлари ва ташкилотлари билан алока килишга маж
бур. Шу боис Саудия Арабистонидаги ваххобийлик нис
батан либерал, юмшок, айрим Ута мутаассибларча кес-
кинликларни намоён этмайди. Аммо ваххобийликни Сау
дия Арабистонидаги айрим нохукумат доиралари «экспорт»
Килишга зур бериб уринмокда. Бунга катта-катга маблаБ-
лар сарфлаб, ташвикотчи — «даъватчилар» тайёрламокда.
Ваххобийликнинг «экспорт варианти» эса афБон толиб-
лари хамда чеченистонлик, догистонлик ва бош ка айир-
мачилар амалиётида узининг зуравонлик мохиятини очик-
часига намоён этди.
Ваххобийлар пайгамбар даврида хеч кандай мазхаб йук
эди, мусулмонлар жамоаси ягона эди, деган шиор остида
мумтоз ислом ютукларига, VII—IX аерларда шаклланган
шариат ва фикх мактабларига (мазхабларга) хужум килиб,
амалда исломни примитив, Ута жун куринишга кайтар-
мокчи. Ахир, ислом дини калом, фикх, тасаввуф ва бош-
ка ижодий изланишлар асосида бир неча аерлар давомида
шаклланган, ривожланган. Пайгамбар даври эса ислом-
нинг тугилиши, таъбир жоиз булса, гУдаклик пайтидир.
Бошка агрессив, тажовузкор, тоталитар сиёсий маф-
15 - А. Эркаев
226
Do'stlaringiz bilan baham: |