Yifii'K халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
171
Нмр-бировни алдашдан хазар кдлмай к$йди. Бошкдлар эса
fVynra к$л силтаб куя к щ д и , куриб кУрмасликка олди.
Д емак, совет даврининг охирги йилларида ш акллан
ган маънавий му^ит утирликка, харом-хариш га муроса-
ги ш п с кдлолмади. Бунинг асосий сабаби — давлатнинг,
М улкнинг халкдан тобора б его н ал аш и ш и , так;симотда
ижтимоий адолатнинг бузилиш и эди. Бундай шароитда
М гулик, гузаллик, виж дон, ^алоллик, ин сонп арварлик,
иш анпарварлик, халк;парварлик, тараккийпарварлик, адо-
латиарварлик каби маънавиятнинг Узак тушунчалари \а м
дсф ормацияга учради.
И нсоф ва диёнат туйгулари утмаслашди, ахлокий ва
\укукий меъёрларни менсимаслик, шахсий муносабатларда
ме\р-окибат туйгуларидан совук; худбинликни устун куйиш
кучайди. «Мингта сизу биздан битта жизу биз яхши» каби
ахлоций меъёрлар одатий туе ола бошлади, коммунистик
ИДеалларга ишонч йукрлди. Чунки совет давлати кишилар-
нинг янги адолатли жамиятга интилишидан, коммунистик
шаклда баён кдлинган, асл ид а умуминсоний булган идеал-
нарга ишончидан тоталитар \оким иятни муста^камлаш учун
фойдаланди, бу ишончни суиистеъмол кдлди, узининг тор
мак^садларига эриш иш воситасига айлантирди. Ш у уринда
Рарбнинг атокди психоаналитик файласуфи Эрих Фромм
(VI га сурган бир ф икр дик^атга сазовордир: «Айнан ишонч
на \оким ият бир-бирини истисно кдлиш лари туфайли ав-
иал-бошда рационал ишончга асосланган барча динлар ва
сиесий тизимлар, агар кучга таяна бошласа ва ёки у билан
I нунчаки иттифок, тузса, тамагирга айлана боради ва окдбат-
патижада уз таъсирини йукотади»1.
Совет киш иларнинг онгига кучли таргаб от ва таш ви-
к,ог воситасида м аж буран си н гд и р и л ган ком м ун и сти к
гоялар ва омолларга иш онч хам утирликка, тамагирликка
айлана бошлади.
Янги «адолатли социалистик жамият» куриш учун кул-
ланган номацбул усуллар, воситалар — зуравонлик, но-
иктисодий мажбурлаш, мафкуравий муросасизлик Узига
хос истеъдод ва крбилиятга эга булган инсон интилиш ла-
рига нописандлик, ёппасига назорат социализмдан кузлан-
1 Эрих Фромм. «Психоанализ и этика». Москва, 1993 йил, 161-6.
172
Абдуращм Эркаев
ган асосий мак;саднинг унугалишига сабаб булди. Бундай
сиёсат юритил ганда «воситалар макрадлардан мустакдл булиб
оладилар; улар
макрадлар
ролини узлаштириб юборадилар,
гуёки мавжуд макрад эса факат хаёлдагина колади»1.
К П С С ва совет давлатииинг сиёсати туфайли социа-
лизмнинг макрадлари \ам амалда эмас, хаёлдагина, ши-
орлар ва таркибот адабиётларидагина мавжуд булиб колди.
Жамиятдаги барча ходисаларга, шу жумладан, маъна
вий маданиятга курашчан партиявийлик ва тор синфий-
лик, вульгар атеизм нукгаи назаридан ёндашиш совет дав
рида миллий маданиятларнинг, ижтимоий онгнинг бир
томонлама ривожланишига сабаб булди. Коммунистик
мафкуранинг ута меъёрийлиги ва догмалашгани жамият
маънавиятига анча зиён етказди.
Социалистик ишлаб чик;аришнинг догматик мафку-
рага буйсундирилиши окибатда совет жамиятининг тур-
рунлигини бел гил ад и ва уни бикик доирада харакат кдгса-
диган анъанавий жамиятга айлантира бошлади. Адабиёт
ва санъатда бу — социалистик реализм деб аталадиган ба
диий усулда намоён булди.
Лениннинг «Коммунистик ахлок асосида коммунизм
учун кураш ётади» деган «хикмати» ихтиёрий сиёсий ай-
р о к
,
ч и л и к
,
сиёсий чакимчилик, юмалок; хат ёзиш каби сал
бий хислатларни шакллантирди ва ахлокий фазилатларга
путур етказди.
Биз бундай ахлокдан (ахлоксизликдан) кутулиб, узи-
миздаги миллий номукаммаллик, камситилиш хамда иж
тимоий кУркув туйруларини бартараф этишимиз лозим.
Мустамлакачилик даврида бизнинг халкимизда миллий
номукаммаллик, камситилиш туйтуларини шакллантириш-
га зур бериб уринилди. Шу боис миллий кахрамонларимиз
жиноятчи ёки крнхур жаллод деб эълон кдлинди. Миллий
руруримиз топталди. Чоризм даврида гуёки халкимизнинг
ёппасига саводхон булиши учун 4600 йил керак эканлиги
Россиясиз тараккиётга эриша олмаслигимиз каби гоялар-
ни онгимизга сингдиришга харакат килдилар.
Совет даврида \а м нозиклаштирилган шаклда «буюк
орамиз»дан мустакил таракщ й этишимиз, хатго, яшай оли-
1 Эрих Фромм. «Психоанализ и этика». Москва, 1993 йил, 161-6.
Do'stlaringiz bilan baham: |