Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
161
мустахкамлашга, анъаналарни кучайтиришга катта хиз
мат кдлди. Динга хос догматизм, мукаддас китоблардаги
Коидалар узгармас, абадий деб хисобланиши ижтимоий
Хаётнинг анъанавий ва тургун булишига мос келади. Шу
боис ижтимоий-иктисодий, сиёсий ва маънавий муноса-
батларни дунёвийлаштирмасдан анъанавийлик кобигани
ёриб чикдш амри махол эди.
Шарк; маданияти, м аъ н ави ятн и н г депсиниб, ривож-
ланишнинг нихоятда секинлашиб колиши нафакат анъа-
навийликнинг карор топиши билан, шунингдек, ёв бос-
тириб келиши, айникса, мугул истилоси хамда тухтовсиз
тож-тахт талашиш урушлари билан хам маълум даражада
боишкдир.
Урушлар, талон-торожлар, ижтимоий-икгисодий ва
сиёсий алгов-далговлар, улар туфайли киска муддатли сиё
сий баркарорлик вужудга келганда сал-пал тук яш ай бош
лаган халкнинг бирданига каш ш ок, ночор холга келиб
Колиши хурфикрликка путур етказиб, хурофотга, мисти-
кага мойилликни кучайтирди. Диний мутаассибларга кулай
шароит яратди.
Оламга муносабат, онг, дунёкараш, маънавий мухит
Узгара бошлади, илм-фанга, адабиёт ва санъатга рагбат
сусайди. Бу дунёвий адабиётнинг, нафис санъатнинг, та
биий фанларнинг аста-секин XVI аср иккинчи ярмидан
бошлаб, Туркистон уч давлатга бУлиниб кетганидан ке
йин (XVIII аср) эса чукур таназзулга юз тутишига олиб
келди. Адабиётда диний-мистик мотивлар кучайди.
Бизнинг маданиятимиз жахоннинг етакчи маданият-
лари каторидан (IX -X V аср) унинг провинциал колок
маданиятлари каторига ута бошлади. Тафаккуримиз аста-
секин провинциаллик, махдудлик касб этди.
Шундай килиб, маънавиятимизнинг гуркираб Усиши,
сунгра тургунлик холатига тушиб колиши анъанавий жа
миятнинг вужудга келганлигига бориб такалади. Анъана
вий жамиятнинг асосий белгиларидан бири бутун ижти
моий хаетнинг догматик гояларга, мафкуравий колиплар-
га, андозаларга мослаштирилиши, дедик. Жонли хаётнинг
Котиб колган мафкурага буйсундирилиши йилдан-йилга
мафкуравий мутаассибликни кучайтириб, хурфикрликни,
ижодий ва танкидий тафаккурни бугади. Бизда айнан шун-
11 — А. Эркаев
162
Абдурахим Эркаев
дай б^лди. И жтимоий ^аётимиз анъанавийликка кучиш и
жараёнида хурфикрликка путур ета бошлади. Исломда м у
таассиблик голиб келгандан кей ин аждодларимизнинг иж-
тим оий-м аданий тафаккури ва интилиш лари туб янгилик-
ларга, туб Узгаришларга, иж тимоий ривожланиш га кара-
тилган гояларни аста-секин кабул килмай куйди.
Ж ам ият махдудликка бурилди, янгиликлардан юз угир-
ган ё п и к ж ам иятга айланди, м аънавий мулжалларимиз
узгармас анъаналар булиб колди. XVI асрдан бош лаб та
биатш унослик муттасил ортга кета бош лади ва окибатда
чукур инкирозга дуч келди.
Адабиёт ва санъ ат эса анъанавийлик негизида ривож -
ланди. Б ади ий изланиш лар, бадиий таж рибалар купрок
ан ъ ан ав и й мавзулар, сю ж етлар, хатто ан ъан ави й к о м -
пози цион курилм алар замирида олиб борилди. М исол та-
рикасида хам сачилик анъ аналарини эслаш н ин г Узи ки -
ф оядир. Х амсачиликда асар м азм унига ва ш аклига оид
ан ъ ан ави й элем ентларни кУплаб учратамиз. Я н ги лик ва
зам онавийлик хамсачиликда м уаллиф нинг Уз даврин ин г
кон крет муам моларини м аж озий ва рам зи й усулда акс
эттира олиш ида, анъанавий гояларни, мавзуларни Узига
хос тарзда зам о н рухига мос талки н ки ла билиш да нам о-
ён булди. Ш ундай килиб, бадиий ижодда зам онавийлик
ан ъанавий ли к коб и гада, унга буйсунган холда узига йул
очди.
Ж ам ият онги, дунёкараш и, адабиёти ва санъати, маъ
навий мухити учун кескин сиф ат Узгаришлар, янгиланиш ,
Узининг тарихан эскирган жихатларидан очикчасига воз
кечиш хос булмади. Натижада миллий характеримизда му-
росагуйлик, катталар ва бош ликлар сУзига кулок тутиш,
уларнинг таклиф лари ва буйрукларини рад этмаслик, ай-
н и кса, маънавий хаётни таш кил этиш ва бош кариш соха
сида хизмат киладиган расмий ва норасмий шахсларга тула
буйсуниш карор топди.
(М ана шундай мумин-кобиллик психологиясидан ке-
йинги йилларда айрим диний анъаначи-мугаассиблар хам,
ди н и й радикаллар (кескин, туб узгариш тарафдорлари) хам
фойдаланиш га харакат килди. Хизбуг-тахрирчилар ва вах-
I
Do'stlaringiz bilan baham: |