métaphore mixte
” деб атаб, қуйидаги мисолларни
санаб ўтган: “
Le tsunami
financier a
déferlé
sur les côtes Européennes et
s’approche dangereusement
de la France,
provoquant
en toute
urgence
des
injections massives
de liquidités des banques centrales
. (Le Parisien, 2008)”
[9; 14-
б.]
(Молиявий цунами Европа қирғоларига бостириб кириб, даҳшат билан
Францияга ҳам яқинлашмоқда ва банкларнинг оммавий бўшатилишига таҳдид
қилмоқда.) “Le Parisien” газетасидан олинган мазкур мисолда “иқтисодий
кризис”ни тушунтириб бериш, сабаб ва оқибатларини кўрсатиш мақсадида
“табиий офатлар”, “уруш” ва “табобат” концептларига хос сўзлардан
“Uchinchi renessans: ilm-fan va
ta’lim taraqqiyoti istiqbollari”
ISSN 2181-1784
497
w
www.oriens.uz
2021
January
фойдаланилган. Иқтисодиёт, медицина ва табиатга хос маълумотларни
ёритувчи оммавий ахборот воситалари нутқини кузатган А.Козасеану бундай
аралаш метафораларнинг бир қанчасини ўрганиб чиққан. Мазкур
метафораларда мақсад аниқ ва ягона, бироқ манба томони бир қанча
йўналишларни ўз ичига олади. Тилшуноснинг таъкидлашича, ОАВ тили сўзга
бойлиги билан бадиий адабиётга яқин туради ва уларни тўлиқ англаб етиш
когнитив-стилистик таҳлилни талаб этади.
Рус олими В.В.Пуставалова метафоранинг таълим тизимидаги
интеграциялашувини қуйидагича изоҳлайди: “
Один из путей преодоления
барьера между знаниями как информированностью и функциональными
знаниями – использование педагогических возможностей языка метафор.
”
[10;
147-б.]
Яъни, назарий билимлар ва уларнинг амалий тадбиғи ўртасидаги
тўсиқни олиб ташлашнинг йўлларидан бири бу метафоранинг педагогик
имкониятларидан фойдаланишдир. Олим мазкур масалани таълим тизими
доирасида ўрганиб, тадқиқот ишида метафоранинг педагогик, дидактик,
лингвокогнитив, прагматик ва лингвокультурологик жиҳатларини таҳлил
қилган. Шунингдек, мазкур тадқиқот ишида метафораларга назарий фанларда
мавжуд бўлган мураккаб концепцияларни таълим олувчига ёритиб берувчи
асосий восита сифатида баҳо берилган. Таъкидлаш жоизки, мураккаб
тушунчаларни тадқиқ этувчи олим ва уни ўрганувчилар онги ўртасида катта
фарқ бўлиб, бу ёшларнинг илм-фан доирасидан узоқлашишларига сабаб
бўлмоқда. В.В.Пусталова метафорани ана шу масофани яқинлаштирувчи восита
сифатида эътироф этади. Олим мисол тариқасида экология фанини келтирар
экан, “бир кемадамиз” жумласининг қўлланилиш вазиятларини айнан мазкур
фанга лойиқ деб топади. Яъни, ўқувчиларда “биз бир кемадамиз” деган
тушунча “ер – умумий уйимиз”, “жамият ва табиатнинг чамбарчас боғлиқлиги”
ва “биргаликдаги ҳаракат” каби тасаввурларни ҳосил қилишда кўмаклашади.
Зеро, улкан ер юзасида содир бўлаётган муаммолар тўғрисидаги
Do'stlaringiz bilan baham: |