Microsoft Word boshqaruv hisobi doc



Download 1,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/68
Sana21.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#41210
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   68
Bog'liq
boshqaruv hisobi

3-мисол. қуйидаги шартлар асосида инвестициялашнинг бутун даврида 
мураккаб фоиз суммаси билан қўйилманинг келгуси қийматини аниқлаш талаб 
қилинади. 
қўйилманинг дастлабки қиймати 500000 сўм.
Мураккаб фоизли усулда қўлланиладиган ва ҳар чоракда тўланадиган фоиз ставкаси 
—10%. 
Инвестициялашнинг умумий даври кўрсаткичларини юқоридаги формулага қўйиб, 
қўйилманинг келгуси қийматини аниқлаймиз: 
К қ500000 • (1 Қ 0,11) қ 555000 
Ушбу ҳолатда фоиз суммаси 55000 сўм (555000 - 500000)ни ташкил етади. 
Пул маблағларининг ҳақиқий қийматини ҳисоблашда мураккаб фоизлар бўйича 
дисконтлаш жараёнини қуйидаги формула орқали ифодалаш мумкин: 
4-мисол. қуйидаги шартлар асосида бир йил учун мураккаб фоизлар бўйича дисконт 
суммаси ва пул маблағининг ҳақиқий қийматини аниқлаш зарур. Пул маблағининг берилган 
қиймати 500000 сўм. 
Мураккаб фоизни дисконтлаш учун фойдаланиладиган ставкаси ҳар чоракда 10%ни 
ташкил этади. 
Ушбу кўрсаткичларни формулага қўйиб, пул маблағининг ҳақиқий 
қийматини аниқлаймиз: 
Шунга мувофиқ, дисконт суммаси 157534,2 сўм (500000 -342465,8)ни ташкил этади. 
Пул оқимларини ўзаро тенг тўловларинмг бундай бир текислиги аннуитет деб аталади. 
Аннуитетга мисол қилиб инвестициялар бўйича ҳар чоракда тўланадиган фоиз тўловлари 
суммаси, ижарадаги мулк учун бир текис толов ва ҳ.к.ларни олиш мумкин. Аннуитет 
кўринишидаги пул оқимлари тўловларини кетма-кетлигини аниқлаш пул 
маблағларини ортиб бориш жараёнини ҳисоблашни анча энгиллаштиради ҳамда 
улар қийматини дисконтлаш учун соддалаштирилган формулалар тўпламидан 
фойдаланиш имконини беради. 
5-мисол. Инвестор 500000 сўмни 1 йил муддат билан депозит қўйилмага 
жойлаштиришни моижаллаган. Бир банк инвесторга мураккаб фоизлар бўйичаҳар чоракда 
7,5% миқдорда тўлашни, иккинчиси эса 10% миқдорида тўрт ойда бир марта
учинчиси — 15% миқдорида йилда икки марта, тўртинчиси — 30% миқдорида йилига 
бир марта тўлашни таклиф қилади. 
Бу вариантларни таққослаб шундай хулосага келиш мумкинки, инвестор учун 
биринчи банк таклиф этаётган фоиз ставкаси фойдали ҳисобланади. 


66
Аннуитетнинг келгуси қийматини аниқлаш учун қуйидаги формуладан фойдаланиш 
мумкин: 
Инвестициялашнинг қайси варианти самаралилигини аниқлаш учун қуйидаги 
жадвални тузамиз (4.4-жадвал). 
4.4-жадвал 
Инвестициялашнинг турли шароитларида қўйилмамнг келгуси 
қийматим ҳисоблаш 
Вариантл
ар 
қўйилма 
нинг 
ҳақиқий 
Фоиз 
ставкаси 
Якуний келгуси қиймат
1 чорак 
2 чорак 
3 чорак 
4 чорак 
1
2
3

500000 
500000 
500000 
500000 
0,075
0,1 
0,15 
0,3 
537500 
550000 
575000 
650000 
577812,5 
605000 
661250 
845000 
621148,4 
665500 
760437,5 
1098500 
667734,5 
732050 
874503,1 
1428050 
Пул маблағларининг ҳақиқий қийматини баҳолашда инфляция омили ҳам муҳим 
аҳамиятга эга, у пул маблағларининг сотиб олиш қобилиятини пасайишига сабаб бўлади. 
Инвестициялаш жараёнида пул оқимларини самарали бошқариш билан боғлиқ 
ҳисоб-китобларга инфляциянинг таьсирини баҳолашда пул маблағларининг 
номинал ва ҳақиқий қийматидан фойдаланиш мақсадга мувофиқдир. 
Пул маблағларининг номинал қиймати пулнинг сотиб олиш қобилияти 
ўзгаришини ҳисобга олмай унинг ҳажмини баҳолашни назарда тутади. 
Пул маблағларининг ҳақиқий қиймати эса уларнинг келгуси ва ҳозирги қийматини 
аниқ ҳисоблашда самарали қўлланилиши мумкин. 
Одатда, инфляция таьсирини баҳолашда қуйидаги асосий кўрсаткичлардан 
фойдаланиш мумкин: 
1) инфляция сурьати (Ис). Бу кўрсаткич муайян даврда (н) баҳоларнинг 
инвестиция ҳисоб-китобларида ифода этилган ўнлик касрдаги ўрта даражадаги ўсишни 
ифодалайди. 
2) инфляция индекси (И.
ндек
). 
ь 
, , , , , , ,
1 Қ И
с
деб белгиланадиган кўриб чиқилаётган даврда (н) инфляцияни ҳисобга олган 
ҳолдаги пул маблағларининг қўшилган қиймати қуйидаги формула билан аниқланади: 

Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish