Ииршишнивп ■l/fl w eb-dizflyn ■



Download 9,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/110
Sana24.01.2022
Hajmi9,72 Mb.
#407171
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   110
Bog'liq
Kompyuter grafikasi va web-dizayn.Мамаражабов М

dyuymdagi 
n uqtalar  soni  bilan  bel- 
gilanadi.  Rastrli  grafik  vositalari  bilan 
bajarilgan  (tayyorlagan)  tasvirlar ju d a   kam 
ho llard ag in a  k o m p y u te r  d a s tu rla rid a n  
foydalanib  ishlab  chiqiladi.  Bu  m aqsadda  professional  cassom  
chizgan  rasm  yoki  fotografiya  texnik  vositalari  yordam ida  kom - 
pyuterga  kiritiladi.
Oxirgi  paytda  rastrli  tasvirlarni  kom pyuterga  kiritish  uchun 
raqamli  foto  va  videokameralardan  foydalanilmoqda.  Shu  sababli 
rastr  grafikasining  asosiy  maqsadi  tasvirni  yaratish  em as,  balki 
mavjud  tasvirni  qayta  ishlashdir.
Rastrli  g ra fik a n in g   ijobiy  to m o n la ri  sifatid a  quyid ag ilarn i 
k o‘rsatish  m um kin:
P______
n i i i i i B i a i i i t s  
!■■■■■■■ 
т мятш т*
 
■ Й Р Р В В Й И Н Ш Я  
■■■■шишйДДиши 
т т т т т В ' Л Я
тпттшшт
п иша
1МЯШ
Ш
Ш
|р_
■111
яШшш
__________________ .
1 1 1 1 М П И 1 Я И
П К Е в в м и а в т в
/. 
Rastrli grafikada
piksellarning ko^rinishi.


—  universalligi  (bu  formada  h a r   qanday  tasvirni  taq d im   etish 
m u m k in );
—  shakllantirishning  soddaligi;
—  rang jilolarinl  berish  aniqligining  yuqoriligi.
U shbu usulning salbiy tom onlari sifatida quyidagilarni k o ‘rsatish 
m um kin:
—  rastrli  grafik  bloklar  hajm ining ju d a   kattaligi;
—  ularning  masshtabi  o ‘zgarganda  tasvir  sifatining  pasayishi.
Rastrli  grafikada  h a r  bir  tasvirni  kodlash  va  saqlash  u ch u n
katta hajmdagi  xotira talab etiladi.  Tasvirdagi ju d a  kichik obyektlarni 
ko crish u ch u n  uning masshtabini  kattalashtirib b o ‘lmaydi.  Bu  rastrli 
tasvirlarni  qayta  ishlash jarayonida b a ’zi  bir m u am m olarning paydo 
b o clishiga  olib  keladi.
Rastrli  tasvirlar  quyidagi  tiplarga  b o ‘linadi:  b in a r,  kulrang, 
palitrali,  toMiq  kulrang.  Bunda  tasvirning  elem cntlari  faqat  ikki 
qiymatni  (0  yoki  1)  qabul  qilishi  m um kin.  Bu  tasvirlar  turlicha 
paydo  b o iish i  mum kin.  A m m o  ko ‘p  hollarda  kulrang,  palitrali  va 
turli  rangli  tasvirlarni  o'zgarm as  yoki  adektiv  chegaraviy  son  bilan 
binar tasvirga almashtirish natijasida  paydo b o ‘ladi.  B inar tasvirlarni 
saqlash  uchun  juda  ham  katta  joy  talab  qilinadi.  U larn in g   h a r  bir 
elem enti u ch u n   1  bit joy kerak bo'ladi.  Kulrang tasvirning elem ent- 
lari  m a ’lum   bir  rang  intensivligining  turli  xil  qiym atlarini  qabul 
qiladi.  O datda,  bu  tasvirlarning  h a r  bir  elem entini  saqlash  u ch u n  
8  bit  ishlatiladi.  Kulrang  tasvirlar  turli  xil  amaliy  m asalalarni  hal 
qilishda  eng  ko‘p   qo ‘llaniladigan  tasvirlardan  biri  hisoblanadi.
Palitrali  tasvirlarning  har  bir  elem entiga  ranglar  xaritasining 
bir  katakchasidagi  rang  mos  q o ‘yiladi.  Palitra  —  bu  ikki  o ‘lchovli 
massiv  bo ‘lib,  uning  satrlariga  turli  ranglar,  h ar  bir  ustunlariga  esa 
m a ’lum  bir  rangning  intensivligi  joylashtiriladi.
T o l i q   rangli  tasvirlar elem entlari  rangni  tashkil  etuvchi  yorqin- 
liklari  haqidagi  axborotning  o lzini  saqlaydi.  Shu  bilan  u  palitrali 
tasvirlardan  farq  qiladi.  Amaliy  masalalar  yechishda  qaysi  tipdagi 
tasvirni  tanlash  masalasining  o ‘ziga  xos  xususiyatlaridan  boshlab, 
tasvirdagi  zaru r  axborotning  q an ch alik   t o ‘liq  ifodalanishi  bilan 
xarakterlanadi.

Download 9,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish