Erkin X u d o y b e r d iy e V adabiyotshunoslikka


KIRISH Adabiyot  haqidagi  fan.  “Adabiyotshunoslikka  kirish”  kursining



Download 6,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/24
Sana23.01.2022
Hajmi6,97 Mb.
#405538
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24
Bog'liq
Adabiyotshunoslika kirish (E.Xudoyberdiyev) (1)

KIRISH
Adabiyot  haqidagi  fan.  “Adabiyotshunoslikka  kirish”  kursining
vazifalari
“ Adabiyotshunoslikka  kirish”  kursi  hayot  bilan b o g ‘lan gan ,  chunki  lining 
obyekti  b o lg a n  adabiyotning  p re d m eti hayotdir.
X nlq  hayotida  olam sh u m u l,  jid d iy   o ‘zgarishlar  ro ‘y  b e rd i.  M ustam - 
lakachilikka  asoslangan  m ustabid   tu zu m   barham   to p d i.  M ustaqillik  davri 
boshlandi.  Tobelik va mutelik siyosati  o ‘tmishga aylandi.
0 ‘zbek  xalqining  bosh  g ‘oyasi  —  ozod  va  obod  V atan  va  farovon  hayot 
b arp o   etish,  rivojlangan davlatlardagidek  kafolatlangan  tu rm u sh   darajasiga 
erishishdir.  Kuchli davlatdan-kuchli jam iyat  sari borishdir.  Bu  ish  milliy istiqlol 
m atkurasining asosidir.  Milliy istiqlol  m afkurasining b osh qa g 'oyalari Vatan 
ravnaqi,  yurt  tinchligi,  komil in so n ,  ijtimoiy ham koriik,  m illatlararototuvlik, 
terrorizm g a  qarshi  xalqaro  m iqyosda  uyushgan  holda  kurashish,  d inlararo 
bag‘rikenglikdan  iborat.
Jam oa bo'lib yashash,  oilani  m uqaddas bifish,  m ahallaga e ’tibor, ona tilini 
sevish,  k attag a  h u rm a t,  k ic h ik k a   sh afq at,  ayo lga  e h tir o m ,  sabrlilik , 
m ehnatsevarlik,  halollik,  m e h r-o q ib a t  va  m u ru w a t  kabi  m illiy  xususiyat- 
larim izni  yanada  boyitish  lozim .  Q o n u n   ustuvorligi,  hurfikrlilik,  dunyoviy 
bilim lar  va  m a'rifatga  intilish,  horijiy  tajriba  va  m ad an iy a tn i  o ‘rganish  kabi 
um um bashariy xususiyatlam ie’tiro f etish va ulardan oziqlanish  darkor. Xullas, 
“ 0 ‘zbekiston jam iyatining  milliy  istiqlol  m afkurasi,  o ‘z  m ohiyatiga  ko‘ra, 
xalqim izning asosiy m aqsad-m uddaolarini  ifodalaydigan,  u n in g  o 'tm ish i va 
kelajagini bir-biri  bilan bog‘laydigan,  asriy orzu-istaklarini  am alga oshirishga 
xizm at qiladigan g‘oyalar tizim id ir” .
M afkura uchta ildizlar m ajm uyidan iborat:
1.  Falsafiy  ildizlar.  U lar  b a rc h a   ilm lar  boshi  hiso b lan g an   falsafa  fani 
xulosalaridir.
2.  Dunyoviy ildizlar.  U lar m a ’rifiy dunyoga xos siyosiy,  iqtisodiy, ijtimoiy, 
m adaniy m unosabatlar  m ajm uyidan  iboratdir.  A srlar  m o bay n id a  insoniyat 
bosqichm a-bosqich  dunyoviylik  sari  intilib  kelm oqda.  U m u m e ’tiro f etgan 
tam oyillar  va  qonun  ustuvorligi,  siyosiy  pluralizm ,  m illatlararo   totuvlik, 
dinlararo bag'rikenglik kabi  xususiyatlar dunyoviy jam iy atn in g  asosini tashkil


etadi.  In son n in g   haq-huquqlari va erkinliklari, jum ladan,  vijdon  erkinligi  ham 
qo n u n   y o l i   b ilan   kafolatlanadi.  B u nday jam iyat  m afkurasi  “ Dunyoviylik- 
dahriylik e m a s ”  degan  tu sh u n ch a asosida  rivojlanadi,  ya’ni  dinning jam iyat 
hayotida  tu tg an   o ‘rni va aham iyatini  aslo  inkor ctmaydi.
3.  Diniy ildi/.lar.  Ular diniy ta ’limotlargavaezgulikkatayanadi.  “ Dunyoviyva 
diniy g 'o y a la r bir-birini boyitib borgan  sharoitda taraqqiyot  yuksak bosqichga 
ko‘tariladi” .
Milliy  istiqlol  m afkurasi va u n in g  g ‘oyalari qabul qilingan  o ‘zbek  m odeli 
orqali am alga  oshadi.  U  iqtisodiyotning siyosatdan  ustunligi,  davlatning bosh 
islohotchi  ek an lig i,  q o n u n n in g   ustuvorligi,  aholining  dem ografik  tarkibini 
hisobga  o ig a n   h old a,  kuchli  ijtim oiy  siyosat  yuritish.  b o zo r  iqtisodiyotiga 
b o sq ich m a-b o sq ich  o ‘tish kabi q oidalarni o*z ichiga oladi.
M illiy  istiqlol  m afkurasi  yakka  huk m ro n  b o 'lg an ,  xalq  va  partiya yagona 
deyishni niqob qilib oigan g‘ayriinsoniy va g‘ayrimilliy kom m unistik mafkuraga 
zid holda  ish  k o ‘radi.
M illiy   is tiq lo l  m a fk u ra si  va  u n in g   g ‘o y alari  h o z irg i  a d a b iy o t  va 
“ A dabiyotshunoslikka kirish”  fani  u ch u n  dasturulamaldir.
H ayotni  bilim ,  aql,  h unar,  ru hiyat  va  g ‘ayrat  oldinga  siljitadi.  Shuning 
u c h u n   resp u b lik am izd a  “ K ad rlar  tayyorlash  M illiy  d a stu ri”  va  “ T a’lim 
to ‘g'risida”gi q onun   qabui qilingan.  M aqsadimiz, rivojlanayotgan  m am lakatlar 
q a to rid a n   o ‘rin  olish,  g ‘oyaviy  b o ‘shliq  bo'lishiga  yo‘l  q o ‘ymaslik,  q o nu n 
ustuvor  b o ’lgan  fu q aro lar jam iy atig a  o ‘tish,  kelajagi  buyuk  0 ‘zbekistonni 
yaratishdir.
M a ’lu m k i,  islom   fund am en talizm ! va ekstrem izm  ham   terrorchilik o ‘rta 
asr  xalifachilik tartibini tiklash  u c h u n   bosh  ko‘tardi,  moliyaviy m aqsadlarda 
n ark o b iz n esd an   foydalandi.  V ahhobiylik,  hizb  u t-ta h rir kabi  diniy gu ru hlar 
ish boshladi. Afg‘onistondagitolibonlar boshliq terrorchilar Afg‘oniston,  Eron, 
P okiston  0 ‘rta  Osiyodagi  m ustaqil  davlatlar  ishtirokida  islom  davlatlari 
federatsiyasini tuzish to ‘g ‘risida xayol suiganlar. Am m o ular bunyodkorlik va 
tinchlik g ‘oyasiga vayrongarchilik va qirg‘in g ‘oyasini qarshi qo ‘yganliklari uchun 
ham  x aro b  va  to r-m o r boMdilar.  Lekin  hayotda g ‘oyalar kurashi tugam aydi. 
Shu  b o isd an   h a r  b ir  insonda  m afkuraviy  im m unitetni  hosil  qilish  m uhim  
masalaboMib  kelmoqda.
M afkuraviy im m unitet obyektiv boMishi kerak.  Umum insoniy xalq manfaati 
bilan  y o ‘g ‘rilgan  boM sa-da,  m uayyan  siyosiy-iqtisodiy  tizim ga  asoslanadi. 
M afkuraviy  im m u n ite tn i  hosil  qilish  va  am alga  oshirishda  adabiyot  m uhim  
o ‘rin egallaydi.
Jism o n iy   va  m a ’naviy  b ark am o llik   insonning  tashqi  jih a td a n   g o ‘zal 
b o 'lish in i,  m a ’naviy barkam ollik esa  ruhiy,  ko‘ngil va aql jih atd an   barkam ol 
b o ‘lish n i  n a z a rd a   tu tad i.  G ‘arb   tafak k u rid a  xristian  d in i,  realistik  qarash;


o 'z b e k   m usulm on  Sharq  îa fa k k u rid a   islom  dini,  ro m a n tik   tu sh u n c h a la r 
yetakchilik  qiladi.  H ozir  G ‘a rb d a   “ sh arqlashuv” ,  S h arq d a  “g 'a rb la s h u v ” 
tamoyili  ish  ko'rmoqda.  Dunyo  csa yagonagloballashuv yo‘liga kiribborayotir. 
S h arq d a  o d o b ,  nazokat,  kcksalarga  h u rm a t,  a n 'a n n la m i  izzatlash ;  oila  va 
\?o 1 ajo n lik   barqarorligi;  G 'a rb d a   iqtiso d iy o t,  q a t’iyat,  g ‘a y ra t,  shijoaî, 
in tellek tu al  to m o n   ustuvor  riv o jlan m o q d a.  Bu  ikki  q u tb   b ir-b irid a n   ibrat 
olm oqda.  Hozirgi  komil  inson ana shu  ikki xossadan yuzaga  keladi.  Barkamol 
jam iyatga  siyosiy m adaniyatning c h o ‘qqisi b o ‘lgan  dem o k ratiy an i egallagan 
barkam o l  inson  orqali  erishiladi.
Shu jarayonga mos  hoJda adabiyot  ham ,  uning qahram on i  ham ,  adabiyot 
ilmi ham   o ‘zgarib borm oqda.
Badiiy adabiyot  kishilarga  kuchli t a ’sir ko ‘rsata  oladigan  sa n ’at  turlaridan 
biri.  U  inson his-tuyg‘ularini va ongini tarbiyalashda katta ro'l o ‘ynaydi.  Kitobxon 
badiiy  asarlarning  mualliflari  b ilan   birgalikda  hay otning  tu rli  tom onlari, 
xarakteriar va hodisalar m ohiyatiga kirib  boradi  ham da  o 'z id a   ularga  b o ‘lgan 
faol  m unosabatni shakllantiradi.
Badiiy adabiyotning ajoyib nam unalarini to ‘g ‘ri  ham da  ch u q u r lushunm oq 
va baholam oq  uchun adabiyot  haqidagi fan ham da bu sohadagi asosiy nazariy 
tu sh u n ch alar bilan tanishm oq zaru r.
A dabiyotshunoslik va uning b o iim la ri
Adabiyot  haqidagi  fan  adabiyotshunoslik  deb ataladi.  A dabiyotshunoslik 
adabiyotning ahamiyati va  m ohiyatini,  adabiyjarayon  ham  adabiy aloqalar va 
yozuvchilaming adabiyotga doir fikrlarini o ‘rganadi.  U  adabiyotni o'rganuvchi 
juda ko‘p qism va sohalami o‘z ichiga oladi va hozirgi davrda adabiyot  nazariyasi. 
adabiyot tarixi, adabiy tanqid, adabiyotshunoslik metodologiyasi kabi qismlarga 
bo‘linadi.
A dabiyot  nazariyasi  badiiy  ad ab iy o tn in g   ijtim oiy  m o h iy atin i,  o ‘ziga 
xosligini,  tuzilishini,  rivojlanish  qonun iy atlarin i  o ‘rgan adi  h am d a  adabiy 
m ateriallarni  ko‘rib chiqish va  b ah o lash   qoidalarini belgilaydi.
Adabiyot tarixi esa birm uncha  xususiy,  adabiy-tarixiy,  lekin  m uhim   ijodiy 
hodisalarni tekshiradi.  U  adabiy jara y o n lam i tadqiq qiladi  h am d a turli adabiy 
voqealarning,  yozuvchilar faoliyatining shu  davrdagi  ah am iy atin i belgilaydi. 
Adabiyot tarixchisining diqqat  m arkazida aniq badiiy asarlar, ayrim  yozuvchilar 
ijodi,  u larning milliy va jahon  adabiyoti  tarixida tu tg an   o ‘rn i,  ijodiy  usul  va 
uslublar, ja n r va  adabiy tu rlarn in g   shakllanishi,  xususiyatlari  h a m d a   taqdiri 
singan  m asalalartu rad i.


A dabiyot  tarixchisi  tarixiylik qoidalarígn asoslanadi,  y a’ni o'rganilayotgan 
h ar  b ir  ad a b iy   hodisaga  m uayyan  ijtim oiy-iqtisodiy  sharo it,  tarixiy  vaziyat 
nuqtayi  n azarid an   yondashadi.
Adabiy tan q id , asosan,  zam onaviy adabiyotni  har to m o n la m a tahlil qiladi 
va uning g ‘oyaviy-badiiy jihatdan o ‘z davri va kelajak uchun bo'lgan ahamiyatini 
ochib bcradi. Adabiyot  tarixiga ham  joriy adabiyot  nuqtayi  nazaridan qaraydi. 
A d a b iy -ta n q id iy   ishlarda ayrim   badiiy asarlar,  m uayyan  yozuvchining  yoki 
tan q id ch in in g   b u tu n  ijodi  h am d a turli  yozuvchilarning b ir qanch a asari yoki 
b u tu n   m illiy adabiyot  tahlil  qilinishi  m um kin.  Adabiy ta n q id  oldida  ikki  xil 
m aqsad  tu ra d i.  B irinchidan,  ta n q id c h i  badiiy  asarni  ta rg 'ib   qiiib,  uning 
kitobxon  to m o n id a n   to ‘g kri tushunilishiga,  fazilatiari  va  nuqsonlari  haqqoniy 
b a h o la n ish ig a   yordam lash ad j.  Ikkin cfú d an ,  tan q id ch i  ad ib larn in g   ijodiy 
kam olotga yetishishiga  ko‘m aklashadi.  Tanqidchi badiiy asarlardagi  ijobiy va 
salbiy  to m o n la rn i  k o 'rsa tib   b erish  b ilan   yozuvchining  ijodidagi  m uhim  
to m o n la rn i  rivojlantirish  va  n u q so n la rn i  b a rta ra f qilish  im k o n in i  beradi. 
A dabiyotni b ah o lash  bilan birga  u n d a  aks etgan  hayotni ham   baholaydi.
T a n q id  adabiyotga  yo‘nalish beradi.  M atbuotda adabiy tan q id   tarixining 
kelib  ch iq ish i  va  tarixi  bilan  b o g 'liq   qoidalari  -   o d illik,  haqqoniylik, 
hoziijavoblik va samimiylikdir.
A dabiy tan q id -k u n d a lik   m atb u o t orqali kitobxonlarning estctik jih atd an  
tarbiyalaydi.  adabiy asar tahlilida bu asam i ayrim yangi dalillar bilan told irad i.
A dabiyo tning rivoji adabiy tan q id n in g  ravnaqiga olib  kelishi  m um kin.
A dab iy   ta n q id   tarix,  tilsh u n o slik ,  estetika,  psixologiya,  pedagogika, 
etnografiya va  iqtisod bilan aloqador holda o‘sadi.
A dabiy ot  nazariyasi,  adabiyot tarix i,  adabiy tanqid  va adabiyotshunoslik 
metodologiyasi o ‘zaro bog‘liq b o lib ,  ular bir-biriga va adabiyotga ta ’s iro ‘tkazib 
turadi.
Adabiy tanqid adabiy jarayonni baholashda adabiyot  nazariyasi ishlab chiqqan 
qoidalarga va adabiy  m atnni yoritishda adabiy tanqid  natijalariga suyanadi.
A dabiy ta n q id   adabiyot  nazariyasining hodisalaridan  kelib  chiqqan  holda 
ad a b iy ,  tarix iy   m a ’lu m o tla rn i  h a m   b u tu n   insoniyat  tafak k u ri  erishgan 
y utuqlam i h am   hisobga oladi va u la r yordam ida tahlil qilinayotgan  asar milliy 
ad a b iy o tg a  q a n d a y   yangilik  o lib   kirganligini  aniqlaydi.  A dabiy  tan q id   shu 
ta rz d a   a d a b iy o t  tarixini  yangi  to p ilm a la r bilan  boyitadi,  adabiy taraqqiyot 
tam oyillarini va  istiqbolini  ko‘rsatib beradi.
A d a b iy o tn i  o ‘rganish  qoidalari  va  ijodiy  usullarini  tekshirish  adabiyot- 
shunoslik  metodologiyasiga yuklatilgan.
“A dabiyot  tarixi” ,  “Adabiy ta n q id ” ,  “Adabiyotshunoslik m etodologiyasi” 
xulosalari  “A dabiyot  nazariyasi”  ni  hosil  qiladi.


A dabiyotshunos adabiyotga to ‘g*ri buho bersa,  bu  obyektiv b aho bcrishdir. 
Agar  u  biro n   adabiy  asarga  o ‘z  m aq sad id an   kelib  chiqib,  n o to ‘g ‘ri  b a h o  
bersa,  bu  subyektív baho berishdir.
Adabiyotshunoslik sanab o'tilgan asosiy qismlardan tashqari boshqa  fanlarga, 
yo rd am ch i  soh alarg a  ham  b o 'lm a d i. 

Download 6,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish