Ravshan rajabov jahon sivilizatsiyalari tarixi


-MAVZU:  MA’NAVIY SO H ADAG I 0 ‘ZG ARISHLAR



Download 7,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/126
Sana18.01.2022
Hajmi7,88 Mb.
#385540
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   126
Bog'liq
jahon sivilizatsiyalari tarixi

5-MAVZU:  MA’NAVIY SO H ADAG I 0 ‘ZG ARISHLAR
1.  M a ’naviy dunyo.  2.  Fan taraqqiyotida ikkinchi uzoq muddatli sikl.
3.  Uchinchi uzoq muddatli sikl bosqichi.  4.  To ‘rtinchi uzoq muddatli ilmiy
 
sikl.  5.  Beshinchi uzoq muddatli sikl.
1. 
M a ’naviy dunyo.  B ilim lam ing to ‘planishi,  m adaniyatning yutuq- 
lari  diniy  e ’tiqodlar qiyofasini  o ‘zgartira borib,  avloddan avlodga o ‘tadi. 
Antik davr (mil. avv.  V asr)dan so‘ng m a’naviy dunyo o ‘zgardi. Fan, m a­
daniyat, ta ’lim da inqiloblar yuz berdi.  Inson tafakkurida qudratli, b a ’zida 
hatto,  xavfli yutuqlar yuz berdi.
Bu jam iyatning boshlanishiga feodalizm  genezisi davrida asos  solin- 
di.  U  k o ‘p  hollarda kelajakni  belgilab  berdi.  0 ‘rta asrlarda  sivilizatsiya­
ning  bolalik  davri  (V-X  asrlar)da dunyoni  hissiy  qabul  qilishning  o ‘ziga 
xosliklari va tafakkurning qurilishi tu g ‘ilib, kelajakda o ‘rta asr m entalite- 
tining tuzilm asini his qilish m azm unini  shakllantirdi v a t o ‘ldirdi.
Ilmiy  bilim lar taraqqiyoti,  antik  sivilizatsiyaning  ilmiy  tafakkuri  yu- 
tuqlari  bilim ning keyingi  evolyutsiyasi  asosida yotdi.  0 ‘tish  davrida  in- 
tellektual faollikning pasayishi, o ‘rta asr aqidaparastligining hukm ronligi 
XV  asr  o ‘rtalari  XVII  asr  so‘nggida  buyuk  ilmiy  inqilob  uchun  shart- 
sharoit yaratdi.  Fan  evolyutsiyasi  uch m ustaqil,  lekin  o ‘zaro  b og ‘langan 
oqim lar  bilan  am alga  oshdi.  Qaysiki,  u  zamonaviy  ilmiy  dunyoqarash- 
ning to ‘qim asini  shakllantirdi.  Keyingi  ilmiy  to ‘ntarishlar  uning  alohida 
belgilarini qayta shakllantirdi xolos.
Birinchi oqim  -  bu  Sharqda ilmiy tafakkurning yuksalishi  edi.  Sharq 
olimlari qadim gi Sharq va Yunon  fani yutuqlarini o ‘zlashtirdilar va rivoj- 
lantirdilar (Aflotun va Arastu).
VII-XII asrlardaTurkiston o‘lkasida fan-madaniyatning rivojlanishi ku- 
zatildi.  Bu  davm ing eng m ashhur olim laridan biri  M uham m ad  ibn M uso 
al-X orazm iy (783-850-yillarda yashab ijod qilgan). A l-Xorazm iy haqiqiy 
ensiklopedik  olim   b o ‘lib,  m atem atika,  astronom iya,  geografiya  fanlari 
bo'yicha  asarlar  yaratdi.  Olim   algebra  fanining  asoschisi  edi.  U  xalifa 
M a’mun  zam onida  (813-833-yillar)  «B ayt  ul-hikm a»da  m udir  sifatida 
faoliyat  ko ‘rsatadi.  B og‘dodda  u  Suriya,  Iroq,  Eron,  Xuroson  va  M ova- 
rounnahr  olim lari  bilan  ijod  qildi.  Xorazmiy  zamondosh  olim lar  bilan
185


R.  RAJABOV
birgalikda  yer  aylanasining  uzunligi,  radiusi  ham da  geografik  xaritalar 
tuzish kabi  m asalalar bilan m ashg‘ul  bo‘ldi.  Zam onasining m ashhur ma- 
tem atigi, astronom i va geografik olimi sifatida fanga ulkan hissa q o ‘shdi.
A l-Xorazm iy  20  dan  ortiq  asarlar  yozdi.  Ulardan  faqat  10  tasigina 
bizgacha yetib kelgan.  Bu  kitoblar «Al-jabr val-muqobala»,  «Hind hisobi 
haqida»  y a’ni,  arifmetik  asar,  «Kitob  sur’at  ul-arz»,  «Yer  surati»  haqida 
geografiyaga  oid  kitob,  «Zij»  va  «Usturlob  bilan  ishlash haqidagi  kitob» 
kabi astronom iyaga oid asarlar, shuningdek, «Kitob at-tarix», « Yahudiylar- 
ning taqvim i va bayram lam i aniqlash haqida risola» nomlari bilan atalgan. 
Xorazmiy  m erosida,  ayniqsa,  «Al-jabr  val-muqobala»  kitobining  ilmiy 
ahamiyati nihoyatda buyukdir. Bu kitobi bilan u m atem atika tarixida birin- 
chi bo‘lib algebra faniga asos soldi.  Hatto, «algebra» atamasi ushbu kitob- 
ning  «aljabr»  deb  yuritilgan  qisqacha  nom ining  aynan  ifodasidir.  Xoraz­
miy nomi  esa m atem atika fanida «algoritm» atamasi shaklida o ‘z ifodasini 
topdi.  Uning «Aljabr»  asari asrlar davomida avlodlar q o iid a  yer o ‘lchash, 
ariq  chiqarish,  bino  qurish,  m e’rosni  taqsim lash va  boshqa turli  hisob  va 
o ‘lchov ishlarida dasturulamal bo‘lib xizmat qildi. Al-Xorazm iyning bu ri- 
solasi XII asrdayoq Ispaniyada lotin tiliga taijim a qilindi va takror ishlandi. 
X orazm iyning  arifmetik risolasi  hind  raqamalariga  asoslangan  o ‘nlik  po- 
zitsion hisoblash sistemasining Yevropa qolaversa, butun dunyoda tarqalis- 
hida buyuk ahamiyat kasb etdi. Al-jabm i mustaqil  fan darajasiga ko‘tardi.'
Bu  davrda o ‘lkam izda yashagan у ana bir m ashhur  olim   M uham m ad 
al-Farg‘oniy  edi.  U  B og‘doddagi  «B ayt  ul-hikm a»da faoliyat  ko‘rsatgan 
bizning vatandosh olim lardan biridir.  Buyuk astronom , m atem atik va ge- 
og raf A hm ad al-Farg‘oniy (797-865-yillarda yashab ijod qildi). U Farg‘o- 
nada  tavallud  topgani  uchun  Sharqda  al-Farg‘oniy,  Yevropada  esa Alf- 
raganus  taxallusi  bilan  shuhrat topgan.  U  avval  Marv,  so ‘ngra  B og‘dod, 
D am ashq v a Q ohira shaharlarida astronomiya, m atem atika va geografiya 
fanlari  bilan  shug‘ullandi.  Q ator  ilmiy  va  amaliy  asarlar  yozib  qoldirdi. 
U  asosan  D am ashqdagi  rasadxonada  osm on jism lari  harakati  va  o ‘rnini 
aniqlash,  yangicha  «zij»,  y a ’ni  astronom ik jadval  yaratish  ishlariga rah- 
barlik  qildi.  832-833-yiIlarda  Suriyaning  shim olida  Sanjar  dashtida  va 
ar-R aqqa oraligMda yer m eridianining bir  darajasi  uzunligini  o ‘lchashda 
qatnashdi.  861-yilda  uning  rahbarligida  Fustat  (Qohira)  shahri  yaqinida

Download 7,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   126




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish