www.ziyouz.com kutubxonasi
42
— Энамиз бандалик қилганини бу газета қаердан билибди? — деди.
Насим полвон юз-кўзларини арта-арта:
— Билади-да, газета билмаса ким билади, — деди. Бўри полвон қабатида ўтирмиш
меҳмондан сўради:
— Ўзи... бу уккағар газета нимага бундай қилади? Тағин Насим полвон жавоб берди:
— Дўст-душман билсин деган-да...
Бўри полвон қабатидаги меҳмондан кўз олмади. Насим полвонга қайрилибда қарамади!
"Ўчир-е, қизбет! — деди ичида. — Сендан ким сўраяпти!"
Бўри полвон қабатида ўтирмиш меҳмон тиззасига қўлини қўйди. Атайин шундай қилди!
Насим полвон гапимга тумшуғини тиқмасин, деди!
— Ўзи... шу газета қаерда? — деди Бўри полвон. Аммо тағин Насим полвон жавоб берди.
— Қаерда бўларди, Деновда-да, — деди. "Ўчир-е, итдан бўлган..."
Бўри полвон ичида шундай дея, тағин уйи тарафга юзини бурди.
— Ай, чой-пой олиб келинглар-ай! — дея овоз берди. Чой йўлини қараб турмишдай, Насим
полвондан юз ўгириб ўтирди.
Меҳмонлар нималарнидир фаҳмлади. Кетамиз-кетамизга тушди.
Бўри полвон айнан шуни кутиб турмишдай, жойидан қўзғолди.
— Эса, хўш денгизлар! — деди. — Бизни иззат қилиб келибсизлар, сизларни худо иззат
қилсин!
Меҳмонлар жойидан қўзғолди.
24
Бўри полвон рўзномани йиртиб-йиртиб отди. Шундада ҳовуридан тушмади. Рўзнома
бўлакларини териб-териб, қўйнига солди. Денов йўл олди.
Умрида илк бор рўзномага иши тушиши бўлди. Шу боис, сўраб-сўраб топди.
Рўзномачилар жойларидан ирғиб турди. Келинг-келинг, қилди.
Бўри полвон қобоқ уюб ўтирди. Гапни нимадан бошлашни билмади.
Шунда, рўзномачилар ўзи гап очди.
— Чуқур таъзия билдирамиз...— дейишди. Бўри полвон мақсадга ўтди.
— Энамиз бандалик қилганини қаердан билдиларинг? — деди.
Рўзномачилар бир-бирларига қараб олди.
— Райком айтди, — дейишди.
Бўри полвон нима дейишини билмади. Хиёл ҳовуридан тушди.
— Райком айтса, айта беради-да... — деди.
Бўри полвон қўйнидан рўзнома бўлакларини олиб, столга қўйди.
— Райком айтди деб, бировнинг кора кунини дунёга дўмбира қилиб чала берар экан-да? —
деди.
Рўзномачилар ҳайрон бўлди.
— Нима бўпти, раис бова? — дейишди.
— Ичларинг кир экан! — деди Бўри полвон. — Энамиз пошикастани худо яратиб эди,
худонинг ўзи олди-кетди. Энди шуни бутун дунёга ёйиш керакмиди?
— Таъзия бу, раис бова, таъзия.
— Таъзия бўлса, уйга боради, газетага ёзадими? Ёзаман десаларинг, ана, хуш-хушвақт
кунларимдан ёзинглар!
— Ҳаммагаям бундай таъзия бера бермаймиз, раис бова. Бу ҳурмат-да, ҳурмат.
— Хурмат деб, келиб-келиб қора кунимни ёзасизларми? Уят-е, уят!
— Раис бова...
Тоғай Мурод. Юлдузлар мангу ёнади (қисса)
Do'stlaringiz bilan baham: |