O. K. Iminov iqtisod fanlari doktori, professor


 -  O.Yu.  Rashidov  va  bosh



Download 10,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet167/222
Sana08.01.2022
Hajmi10,01 Mb.
#335138
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   222
Bog'liq
Pul, kredit va banklar

17 -  O.Yu.  Rashidov  va  bosh.
257


ifodalangan,  valuta paritetlari  asosida amalga oshadigan bo'ldi.  0 ‘zaro 
kelishib  olingan  bunday  paritetlarning  o ‘zgartirilishi  faqat  F o n d n in g  
ruxsati  bilan  amalga  oshishi  m umkin  edi.
3. 
Valutalarning  q a t’iy  belgilangan  kurslar  rejimi  kiritildi.  Valuta- 
larning  bozor  kurslari  paritetidan  kichik  miqdorlarda  oqishi  m u m k in  
edi.  Xalqaro  Valuta  Fondining  Nizomiga  muvofiq  valuta  kurslarini 
bunday  oqishi  paritetidan  + ;-   1%,  Yevropa  valuta  kelishuviga  asosan 
esa  + ; -   0,75%  (ya’ni,  taxm inan  l,5%)ni  tashkil  etishi  m um k in  edi. 
Valuta kurslari tebranishining bunday chegaralarini  saqlash m aqsadida 
m azkur shartnomaga kirgan  davlatlar markaziy (milliy) banklari A Q SH 
dollarlarida  yoki  o ‘z  milliy valutalarida  valuta  intervensiyasini  amalga 
oshirishga  majbur  edilar.
Bretton-Vuds  valuta  tizimi  m a ’lum  bir  davr  mobaynida  o'ziga 
yuklatilgan  funksiyalarni  yaxshi  bajarib  keldi.  Biroq  bu  mazkur valuta 
tizimining  nuqsonsiz  ekanligidan  dalolat  emas  albatta.
Bretton-Vuds  valuta  tizimi,  boshidanoq  A Q S H ,  AQSH  dollari 
manfaatlari  uch un   xizmat  qilishga  mo'ljallangan  valuta  tizimi  edi. 
Bu  tiz im   A Q S H   d o l la r in i  b o s h q a   d a v la tla r   v a lu ta la ri  u s ti d a n  
hukmronligini  ta ’minlagan.  A m m o  jahon  valuta  bozoridagi  bunday 
ahvol,  AQSHning  jaho n   iqtisodiyotidagi  ulushini  qisqarib  borishi  va 
Yevropa  Iqtisodiy  hamjamiyati  davlatlari  h a m da   Yaponiya  rolining 
o'sib  borishi jarayonida  saqlanib  qolishi  amri  mahol  edi.
Bretton-Vuds  valuta  tizimining  inqirozi  ja h o n   valuta  bozoridagi 
tartibsizliklarga  olib  keldi.  A m m o   bu n d ay   tartibsizliklar  u z o q q a  
c h o ‘zilmadi.  1976—78-y illard a  A Q S H n in g   K in g sto n   (Yam ayka) 
shahrida bo'lib o ‘tgan xalqaro  moliya-kredit  konferensiyasida to'rtinchi 
jaho n  valuta  tizimiga  asos  solindi.
To'rtinchi jah o n   valuta  tizimining  asosiy  tamoyillari  quyidagilar:
a)  oltin-deviz  standarti  o ‘rniga  S D R   standarti  kiritildi.  U shbu 
xalqaro  hisob-kitob  valuta  (pul)  birligining  yaratilishi  (O.  Em minger 
loyihasi bo'yicha)  haqidagi kelishuv  1967-yilda  XVF a ’zolari b o ‘lmish 
davlatlar  t o m o n id a n   im zolandi.  S D R n in g   m u o m a la g a   kiritilishi 
munosabati  bilan  XVF  Ustaviga  kiritilgan  birinchi  o'zgartirish  1969- 
yilning  28-iyulida  kuchga  kirdi;
b)  oltinning  demonetizatsiya jarayoni  yuridik jihatdan yakunlandi. 
Uning  rasmiy  bahosi,  oltin  paritetlari  va  AQSH  dollarlarini  oltinga 
almashinishi  bekor  qilindi.  Yamayka  kelishuviga  asosan  endi  oltin 
qiymat  o ‘lchovi  va  valuta  kurslari  uchun  boshlanqich  hisob  nuqtasi 
b o ‘la  olmaydi;


d)  a ’zo  mamlakatlarga  h a r  qanday  valuta  kursi  rejimini  tanlab 
olish  huquqi  berildi;
e)  XVF yangi  sharoitlarda davlatlararo valuta muvofiqlashtirilishini 
jonlantirishi  lozim  edi.
Shu  bilan  birgalikda  Yamayka  valuta  tizimi  sharoitida  valutalar 
kurslarining rejimi erkin suzuvchi b o ‘lib, AQ SH  dollari standarti o ‘rniga 
k o ‘p  valutali  standart  qabul  qilindi.
S D R n i n g   1970-yildan  b osh lab   to   ho zirg i  k u n g a c h a   b o ‘lgan 
muomalasiga  nazar  tashlansa,  ushbu  valuta  (pul)  birligi  jah o n   puli 
b o ‘lishidan  hali yiroqligi  bevosita  ko‘zga  tashlanadi.  B undan  tashqari, 
m a z k u r   davr  m o b a y n id a   quyidagi  bir  q a to r   m u a m m o l a r   p a y d o  
b o ‘ldi:  1)  emissiya  va  ta q s im o t;  2)  t a ’m in o t;  3)kursni  a n iq la s h  
uslubi;  4)  S D R d a n   fo y d ala n ish   jara y o n la ri.
1998-yilning may oyida  SDRga 4 valuta biriktirilgan,  holbuki  1980- 
yilda  ularning  soni  15ta  edi.  S D R   asosan  X V Fning  operatsiyalarida 
milliy  valutalar  qayta  hisob-kitob  koeffitsienti,  valutalarni  solishtirish 
m asshtabi  sifatida  ishlatiladi.  Kvotalar,  k red itlar,  d a ro m a d la r   va 
xarajatlar  ushbu  valuta  hisob-kitob  birligida  ifodalangan.
XVFdan  tashqarida  S D R   cheklangan  jarayonlarda  ishlatiladi:
1)  masalan,  Fransiya  franki  va  Shveytsariya  franki  o ‘rniga  turli 
xalqaro  konvensiyalarda;
2)  jah o n  ssuda  kapitallari  bozorida  ayrim  hisobvaraqlar,  obliga- 
tsiyalar,  sindikatsiyalashgan  kreditlarning  nom inali  S D R lard a   ifoda­
langan;
3)  o 'n d a n   ziyod  xalqaro  tashkilot  S D R larda   hisobvaraq  ochish 
huquqiga  ega  bo'ldi;  80-yillarda  ushbu  cheklovlar  «svop»,  muddatli 
s h a rtn o m a lar,  kreditlar,  kafolatlar,  sovg'alar  ta q d i m   etilishi  kabi 
operatsiyalar amalga  oshayotgan  hisobvaraqlar b o ‘yicha  bekor qilindi. 
S D R la r   ras man  banklar,  k o rx on alar,  xususiy  shaxslar  to m o n id a n  
ishlatilishi  mumkin.
Shu sababli  o ‘ta muvafifaqiyatli b o ‘lmasa-da  EK Y udan,  1999-yildan 
b o s h la b   esa  Y evrodan  farqli  o ‘laro q  xususiy  S D R l a r   rivojlanib 
borm oqda.  Xususiy  S D R lar  bozori  asosan  bank  depozitlari,  qisman 
depozit  sertifikatlari  va  Xalqaro  obligatsiyalar  shaklida  o ‘nlab  milliard 
dollarlar  hajmida  baholanadi.
Zam onam izga  xususiyatli  bo'lgan  narsa  —  iqtisodiyot  va  valuta 
borasidagi  hududiy  integratsiyaning  a w a la m b o r   g ‘arbiy  Yevropada 
rivojlanishidir.  Integratsion jarayonlarning  rivojlanish  sabablari  bo'lib 
quyidagilar  hisoblanadi:


—  xo‘jatik  hayotining  baynalmilallashuvi,  ishlab  chiqarishning 
xalqaro ixtisoslashuvi va birlashuvining kuchayishi,  kapitallarning o ‘zaro 
aralashib  ketishi;
—  raqobatdosh  markazlarning jah o n   bozorlaridagi  o ‘zaro  kurashi 
va  valuta  barqarorsizligi.
EVI  —  bu,  xalqaro  (hududiy)  valuta  tizimidir,  y a ’ni  iqtisodiy 
integratsiya doirasida valuta amali  bilan  bog‘liq  iqtisodiy munosabatlar 
yig‘indisidir;  va luta   kurslarini  b arq a ro rla sh tirish   va  integratsiya 
jarayonlarini  rag‘batlantirish  maqsadida  «Umumiy  bozor»  davlatlari 
valuta  munosabatlarini  tashkil  etishning  davlat-huquqiy  shaklidir.
EVI  — jah on   valuta  tizimining  (Yamayka)  tizim  ostisidir.  G'arbiy 
Yevropa  integratsiya  majmuasining  xususiyatli  tonionlari  Yamayka 
valuta  tizim idan  farqli  o ‘laroq  EVI  tarkibiy  tuzilish  tamoyillarini 
belgilab  b e ra d i.  EVI  Y e v ro p a   v a lu ta   birligi  boMmish  EK Yuga 
asoslangan.  EKYuning shartli qiymati  El  mamlakatlarining  12 valutasini 
o ‘z  ichiga  oigan  valuta  savati  uslubi  asosida  a n iq langan.  EKYu 
savatidagi  valutalarning  ulushi  Elga  a ’zo-davlatlar  YaIM   va  ularning 
o ‘zaro  tovar  almashuvidagi  m am lakatlarning  ulushi  h a m d a   qisqa 
muddatli  q o ‘llab-quvvatlash  kreditlaridagi  ishtirokiga  bog‘liq  edi.  Shu 
sababli  EKYuning  eng  salmoqli  kom ponenti  b o ‘lib  (taxm inan  1/3) 
G F R   markasi  hisoblanar  edi.  1993-yilning  sentabr  oyida  Maastrixt 
kelishuv iga  b i n o a n   v a lu ta la r n in g   EK Y udagi  «absolut  o g ‘irligi» 
m uzlatilg an,  biroq  «nisbiy  o g ‘irligi»  valutalarning  b o z o r  kursiga 
muvofiq  te b r a n a r   edi.  Xususan,  1993-yilning  oktabr  oyida  G F R  
markasining ulushi  32,6%,  Fransiya frankiniki  19,9%,  Buyuk  Britaniya 
funt  sterlingi  11,5%,  Italiya  lirasi  8,1%,  Daniya  kronasi  2,7%  va 
boshqa  shu  kabilarga  teng  edi.

Download 10,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   222




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish