Samarqand iqtisodiyot va servis instituti turizm: nazariya


-rasm. Ekologik turizmning asosiy biologik xilma-xil resurslari



Download 13,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet284/403
Sana08.01.2022
Hajmi13,38 Mb.
#334375
1   ...   280   281   282   283   284   285   286   287   ...   403
Bog'liq
turizm nazariya va amaliyot boltaboyev m r va boshqalar 2

14.2.1-rasm. Ekologik turizmning asosiy biologik xilma-xil resurslari.
B M T   va  B T T  tashkilotlarining  m a ’lum otlari  bo4yicha,  oxirgi 
20  yil  ichida  endi  rivojlanib  borayotgan  m am lakatlarda  ekoturistlar 
soni  k o ‘payib  va  undan  olinadigan  darom adiar  yildan-yilga  o ‘sib 
borm oqda.
D em ak,  ekoturizm   tabiatni  m uhofaza  qilish  tadbirlarini  am alga 
oshirishga  katta  iqtisodiy  hissa  q o ‘shadi  ham da  bunday  tadbirlam i 
to ‘la-to ‘kis  o ‘tkazishga  katta  m oliyaviy  k o ‘m ak  ham   berishi 
m um kin.
E kologik  turizm   m aqsadi  -   V atanim izning  tabiiy  resurslaridan 
oqilona  foydalanish  sohasida,  Ona  V atinim izning  landshafti,  hayvo-
240


not va  nabotot dunyosining boy va betakror tabiati  bilan tanishtirish, 
xalqlar o ‘rtasidagi  do ‘stlik rishtalarini  b o g ‘lash,  m am lakatlar va turli 
xalqlam ing  biri-birini  kengroq  bilishi,  balki  shu  bilan  birga  0 ‘zbe- 
kiston  hududida  qirilib  ketish  arafasida  turgan  noyob  hayvonot  va 
nobotot  dunyosini  saqlash  va  k o ‘paytirish  m aqsadida  q o ‘riqxonalar 
(Surxon,  N urota,  H isor,  B aday-T o‘qay,  Z arafshon,  Q izilqum , 
C hotqol,  Zom in,  K itob)  parvarishxonalar  («Jayron»)  ekom arkazi, 
Sayhun  x o ‘jalig i)  tarkibida  va  atroflda ja h o n   talablariga ja v o b   bera 
oladigan  m illiy  tabiiy  b o g ia rn i  am alga  oshirish  orqali  m uhofaza 
qilinadigan  hududlarda  ekoturizm   obyektlarining  m oddiy-texnika 
bazasini  yaratish  uchun  qo‘shim cha  chet  el  investitsiyalarini  jalb  
qilishdan iboratdir.
E kologik  turizm ni  rivojlantirishda  alohida  m uhofaza  qilinadi­
gan  tabiiy  hududlar ju d a   katta  rol  o ‘ynaydi.  Shunday  ekan,  bugungi 
kunda  m am lakadm izda  ushbu  hududlam i  k o ‘paytirish  va  ulardan 
ekoturizm da foydalanish y o ‘l!arini  ishlab chiqish  lozim   boMmoqda.
Bugungi  kunda  m am lakatda  tabiati  alohida  m uhofaza  qilinadi­
gan  hududlarda  ekoturizm ni  rivojiantirish  m uhim   m asalalardan  biri 
hisoblanadi.  0 ‘zbekiston  R espublikasining  «A lohida  m uhofaza 
etiladigan  tabiiy  hududlar  to ‘g ‘risida»gi  Qonuni  doirasida  alohida 
m uhofaza  etiladigan  tabiiy  hududlam ing  asosiy  turlarini  quyidagi 
chizm ada ifodalaym iz (14.2.2  - rasm).

Download 13,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   280   281   282   283   284   285   286   287   ...   403




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish