Uok 398. 21 (575. 172) Qaraqalpaq xaliq ertekleri



Download 3,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/36
Sana02.01.2022
Hajmi3,43 Mb.
#306892
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   36
Bog'liq
Qaraqalpaq xaliq ertekleri

ARIQ  MERGEN
E
rtede  Anq  mergen  degen  bir  mergen  bolgan  eken.  Ariq 
mergen bir kiini togayda uslagan anlarmiri goshin pisirip 
jep  otirsa,  qasina  bir  qiz  keledi.  Ariq  mergennin  otma jilinip 
otirip,  mergennen  kabap  soraydi.  Ariq  mergen  isten  birewin 
alip beredi.  BumA  ayiw qizi  ekenin bilip,  Ariq  mergen  goshin 
jep  bolgan nan  son,  qolindagi  maydin jugin  basina jagadi.  Qiz 
da Ariq  mergendey  qolindagi  maydin jugin  basma jagadi.  Sol 
waqitta  qizdin  tirnagina Anq  mergennin  kozi  tiisedi.
-
At m kimf  —  deydi,  qiz Ariq  mergenge:
Atim  —  Biltir.
40


Ariq  mergennin  shashi joq  eken.  Maydi  jagip  bolgannan 
keyin  basina  shoqti  tiygizedi.  Qiz  da  basina  bir  shoqti 
tiygizedi.  Ariq  mergennin  basina  hesh  narse  qilmaydi.  Al, 
qizdin  shashi  kiiyip  qaladi.  Qiz  basin  kiiydirip  jilap  ketedi. 
Aldinan harkim shigip:
—  Sagan  kim tiydi?  —  deydi.
—  Biltir tiydi,  —  deydi  qiz.
'**
4
;
  Biltir tiygendi biyil  qaydan: tabamiz, jilamay kete ber,  — 
dep jonine  kete  beredi  adamlar.
Aradan  birneshe  kiin  otkennen  son  Ariq  mergen  annan 
kelip  otiradi.  Bayagi  qiz  qaytip  keler  dep  ogan  bir  hiyle 
islemekshi  boladi.  Ozine  bir  shuqir  qazip,  ozinin  kiyimin 
seksewildin  tomarina jawip,  ozi jatqanday  etip  qoyadi.  Bayagi 
qizdi korgen  ormnda yarim  aqshamga  shekem uyqilamay otira 
beredi.  Bir  waqitlarda  qiz  kelip,  Anq  mergen  usi  goy  dep, 
tomarga panjeni uradi.  Panjesi tomarga otlesip  ketip,  tartip  ala 
almaydi.
Mergen  shuqirda jatip  ayiwdi  atadi.  Ayiw  giirkirep  julqi- 
nadi  da,  tomardan  timagin  suwinp  alip  qashadi.  Tagi  atadi. 
Adepkisi  biiyrekten,  keyingisi  qulaq-shekeden  tiyedi.  Ayiw 
oledi.  Ayiwdi  oltirip,  terisin  soyip  aladi.
Ariq mergen bir kiini  an  awlap jiirip bir tawtaylaqti  koredi. 
Tawtaylaq  Anq  mergenge  qarap  juwiradi.  Anq  mergen  om 
qulaq-shekeden  atadi.  Tawtaylaq  jigiladi.  Anq  mergen  bir 
tasti panalap jatadi,  tagi  da bir tawtaylaq Anq mergen jatqan 
tasti jagalap  ogan  qarap  aynaladi.  Om  da  atadi.  Anq  mergen 
bir  almas  pishaqti  alip,  tilin  kesip  aladi.  Tagi  da  bir  jerde 
bir  top  qoylardi  koredi.  Joldasi  barmay-aq  qoyayiq,  ^
4
? dese 
de  qilmaydi.  Qoylardni  izinen  eredi.  Qoylar bir jiraga  kiredi. 
Bular da jaqinlap  kelip,  bir jiram koredi.
m



Jira  onsha  lilken  emes,  tek  qara  liydin  kolemindey  eken. 
Bular  da  qoy  kirgen  awizdan  kirip  ketedi.  Kelse  lirigirdin 
ishinde  qulaqlan  sipiraday,  kozleri  uraday,  murnmin  uzmligi 
kelsaptay,  tanawimn  lilkenligi  qolbarday,  boyimn  uzmligi  aq 
terektey  bir  daw  bar  eken.  Bum  korip  Anq  mergennin  eki 
joldasi  qaship  shigadi.  Qaship  qutila  almaysan,  «qashpan» 
deydi,  olarga Anq mergen.  Soytip  ozi dawge barip:  —  Atispaq 
kerek  pe,  tutispaq  kerek  pe?  i t   deydi.  Daw  bir  qolma  Anq 
mergendi  uslap,  bir  qoli  menen  ana  ekewin  uslap  koredi. 
«Mina  ekewi  semiz  eken,  bul  ekewin  keshke  tamaq  qilaman»
—  dep  ekewin eki temir iske  shanship  kabap  etedi.
Anq  mergenge  «sen  azangi  asqa  minam  pisire  tur»,  — 
dep  eki janbastin  etin beredi.  Daw  soytip  qatti uyqiga  ketedi. 
Anq mergen kabaplardi  llaqtmp  taslap,  har qaysisi bir pudliq 
temirdi  qizdira baslaydi.  Temir isler qip-qizil shoq boladi.  Eki 
temir  isti  koterip  akelip  dawdin  eki  kozine  sugadi.  Dawdin 
kozi  kiiyip  «way-way»  ^7-  dep  orninan  orre  turadi.  Eki  kozi 
soqir  boladi.  Daw  Anq  mergendi  uslamaqshi  bolip,  oyaq- 
buyaqqa  quwadi.  Anq mergen:  «Mindaman,  daw mmdaman»,
—  dep  qasha  beredi.  Dawdi  «oyaqtaman,  buyaqtaman»  dep 
uslatpay  aldap  kuydiredi.  Azanda  qoylardi  sanaganda  «seni 
jekke  tutip  alip,  qaytip  kelmeske  jiberemen»,  —  dep  oylaydi 
daw.
Anq mergen bum  esitip,  lilken bir toqlim  soyadi.  Toqlmin 
ishek-qarnin  alip  taslap,  aldingi  eki  ayagina  ozinin  qoli 
siyganday etip,  tayarlap  qoyadi.  Tan da atadi.  Kiin shiga qoylar 
jamirap  shuwlasadi.  Qoydin dalaga shigatugin waqtm bilip  daw 
esikti  siypalap,  ishki  esiktin  aldindagi  elli  put  tasti  llaqtinp 
taslaydi.  Soytip,  qoylardi  shigara  baslaydi.  Anq  mergen  de
43


ozinin  qoy  terisin jamilip  alip  qoyga  qosiladi.  Daw  qoylardi 
bugin  birim-birim jiberedi.  Qoydin jartisin  otkerip  bolip,  az 
gana  toqtalip  turgan  waqitta,  Anq  mergen  anasman  ayrilgan 
qozi bolip,  dawge  qarap  «ma-maa...»  dep juwiradi.  Daw  anasi 
aldinda  ketip  qalgan  qozi  eken,  anasma  qosilsin  dep  oylap 
shigarip  jiberedi.  Anq  mergen  dalaga  shigip  terini  taslap, 
miltigin  qolina  alip,  dawdin  qulaq-shekesinen  atadi.  Dawdi 
oltirip,  bayagi  dawdin  qolmda  olgen  eki  joldasimn  siiyegin 
jiynap, jaqsilap  komedi.
Barliq  qoylardi  aydap  akelip,  doslarmin  qatm-bala  shaga- 
larma lilestirip  beredi.
Soytip,  uyine  kelip,  tagi  awga  ketedi.  Bir  kuni  bir  ozekke 
kelip,  ozekten oteyin  dep  atirganda bir narsenin balasimn olip 
atirganm  koredi.  Bugan  bir  narse  keler,  nede  bolsa  koreyin, 
dep jardin basinda jatadi.  Bir waqitta  iytke  uqsagan,  domalap 
kiyatirgan bir kirpitikendi  koredi.
Sol waqitta,  Ariq mergen  de jerge  ayagm tirep  atip taslaydi. 
Bir waqitta  kirpitiken  awdarilip  tilsedi.  Juwirip  banp  tagi  da 
okpeden  atadi,  ayagin  serppesten  qaladi.  Bir  waqitta,  lsqirip 
kiyatirgan bir aydarham  koredi.  Aydarha kirpitikennin olgenin 
bilip,  Ariq  mergendi  korip,  juresiz  degendey  basm  bilgap 
isharat  etedi.  Anq mergen  izinen jurip  ungirdin  awzma barip 
tunp  aladi.  Aydarha:
— 
«Kiriniz»  —  dep  ishke  mirat  etedi.  Anq  mergen jiraga 
kirip  ketedi.
Aydarha Anq mergenge  at basmday  altin beredi.  Ol bayagi 
joli  menen jerdin betine  shigadi.  Anq mergen  aydarha bergen 
altin  menen bay bolip,  bir neshe jildan keyin  olip  ketken.

Download 3,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish