Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги иқтисодий ва



Download 1,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/101
Sana25.02.2022
Hajmi1,41 Mb.
#301901
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   101
Bog'liq
42-Y-Iqt.-va-ijtimoiy-rivoj.-prognozlashtirish.Oquv-qollanma.-Irmatov-M.M.-Haydarov-M.T.–-T-2005.

Интернализация
жараёни асосида жаҳон иқтисодий 
тизими алоҳида миллий иқтисодий тизимларнинг мажмуи 
сифатида бўлади, яъни интернационализация асосан жаҳон 
бозори орқали бо\ланган нисбатан алоҳидалашган иқтисодий 
тизимларни кўзлайди. 
Мондализация
жаҳон иқтисодий тизимларини таркибига 
нафақат миллий иқтисодий тизимлар, балки транс ва 
миллатлараро 
корпорациялар 
кирувчи 
яхлитлик 
каби 
шакллантиради, яъни мондализация жаҳон иқтисодий тизимига 
сифатли янги тузилма-интеграцион-такрор ишлаб чиқариш 
алоқаларига асосланган яхлитликни беради. 
Глобализация
замонавий инсониятни ягона, яхлит, 
тубдан янги жаҳон, глобал тизим сифатида шакллантиради, 


57 
унинг барча таркибий унсурлари узвий ва тўхтовсиз чуқурлашиб 
борувчи ўзаро алоқа ва ўзаро бо\лиқликда бўлади, яъни жаҳон 
тизими яхлит иқтисодий, ижтимоий ва сиёсий супер тизим 
сифатида кўрилади. Бунда бутун жаҳон ҳамжамияти биргаликда 
ечиши керак бўлган замонавий муаммолар пайдо бўлади. 
Улардан энг муҳимлари жаҳон иқтисодий тизимининг табиий 
биологик муҳит билан ўзаро муносабати бўлади.Бундан ташқари 
инсоният бирлигининг шундай даражасига эришиладики, ҳар 
бир мамлакатнинг муваффақиятли ривожланиши умуман 
олганда жаҳоннинг ҳолатига ва ўзгаришига тобора бо\лиқ бўлиб 
боради. 
Мондализация ва глобализация жараёнлари авваламбор 
алоҳида 
мамлакатлар 
ҳаёти 
барча 
томонларининг 
интеграционализацияси 
сабабли 
бўлади. 
Шунинг 
учун 
адабиётларда интернационализация сўзи ҳам тор маънода 
(иқтисодий тизимларнинг интернационализацияси) ва кенг 
маънода (ҳаётнинг барча томонлари интернационализацияси, 
яъни глобализацияси) ишлатилади. 
XXI аср бўса\асида геоиқтисодий ривожланиш жаҳон 
тизимида ҳукмрон мавқега эришмоқда ва у билан, авваламбор 
геосиёсий в ҳарбий сиёсий (геостратегик) майдон билан 
мураккаб ўзаро муносабатларга киришмоқда ва улар 
геоиқтисодиётга бўйсунишади. 
Давлатларнинг ички ва ташқи фаолияти соҳалари, ички 
ва ташқи сиёсат орасида фарқ йўқ бўлган сари ҳар бир 
мамлакатнинг миллий ривожланиш стратегияси ташқи муҳит 
билан кучлироқ бо\ланиши керак. 
Замонавий иқтисодий дунёда миллий иқтисодиётнинг 
барқарор 
мавқеъи 
учта 
стратегик 
компонентнинг 
келишилганлиги билан белгиланади: 
-
ташқи соҳада шаклланаётган ҳолат; 
-
миллий манфаатлар ва приоритетлар тизимининг 
ҳолати; 
-
миллий иқтисодиётдаги ҳолат. 
Замонавий 
иқтисодий 
тизимнинг 
муросасизлиги 
омилларини ҳам ҳисобга олиш керак. Юқорида айтилган 
компонентларнинг номутаносиблиги миллий иқтисодиётни, 


58 
демак, мамлакат ҳамда жаҳон ривожининг аутсайдерига 
айлантиради. 
Ҳалқаро муносабат субъектлари - мамлакатларни 
хусусий субъектларга алмашинуви амалга ошмоқда, бунинг 
натижасида жаҳон иқтисодий тизими ягона «мегакорпорация»га 
айланмоқда. 
Ривожланган 
мамлакатлар 
ташқи 
иқтисодий 
алоқаларнинг савдо-воситачилик моделидан ишлаб чиқариш-
инвестицион ёки геоиқтисодий моделига ўтишди. 
Интернационализация жараёни жаҳон иқтисодий тизими 
технология яхлитлигининг асосини яратди, бунда турли 
давлатлар миллий иқтисодиётларига тегишли қисмлар ягона 
монолит бў\инга бирлашадиган интернационаллашган такрор 
ишлаб чиқариш жараёнлари шаклланади. Шундай қилиб, ишлаб 
чиқариш ва товарлар муомиласи жараёнининг тобора катта 
қисми интернационаллашиб, ягона интернационаллашган такрор 
ишлаб чиқариш асосини ташкил этишади. 
Бу жараёнлар жаҳон иқтисодий тизимининг «оммавий» 
ва «хусусий» унсурлари ва интернационаллашган такрор ишлаб 
чиқариш асослари орасидаги зиддиятларнинг кескинлашувига 
олиб келади. Давлатлараро иқтисодий муносабатлар ўрнига 
анклавлараро (фирмалараро, корпоротивлараро) муносабатлар 
келмоқда, натижада ижтимоий меҳнат тақсимоти ҳам 
фирмалараро бўлиб қолмоқда. 

Download 1,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   101




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish