Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълими вазирлиги



Download 2,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet135/150
Sana25.02.2022
Hajmi2,83 Mb.
#271707
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   150
Bog'liq
53c4fc4b7834b

 
 
 
 


135
Назарий кисм 
Ошкозон касалликларида беморнинг шикоятлари: 
1) Иштаханинг бузилиши-ошкозон саратони ва яраси, уткир ва сурункали 
гастритларда пайдо булади. 
2) Таъм билишнинг бузилиши (огизда аччиклик, металл таъмнинг пайдо булиши) 
анемия, холециститлар, тонзиллит ва гепатитларда учраши мумкин. 
3) Кекириш - огиздан кучли овоз билан хаво чикиши ошкозонда бижгиш жараёнининг 
пайдо булиши натижасида келиб чикади. 
4) Зарда кайнаши – туш ортида ва эпигастрал сохада огирлик хиссини пайдо булиши 
юкори кислотали сурункали гастритларда кузатилади. 
5) Кунгил айниши- эпигастрал сохадаги огирлик хисси билан бирга рангпарлик, бош 
айланиши, кул-оёкларнинг музлаши каби белгилар билан намоён булади. Бундай холат уткир 
ва сурункали гастрит, ошкозон саратонида учрайди. 
6) Кайт килиш, узига буйсунмаган холда ошкозондаги моддаларнинг кизилунгач 
оркали огизга чикиши булиб, уткир гастритлар, ошкозон яраси ва саратонида кузатилиши 
мумкин. Кайт килишнинг марказий, периферик ва гематоген-токсик турлари мавжуд. Агар 
бемор овкатдан 10-15 мин кейин кайт килса ошкозон кардиал кисми яраси ёки саратонидан 
дарак беради, 2-3 соатдан кейин кайт килса яра ёки саратон ошкозоннинг тубида жойлашган 
булади. Привратник ярасида кайт килиш овкатдан 4-5 соат кейин пайдо булади. 
7) Огрик – энг куп учрайдиган клиник белги булиб, албатта унинг характери (доимий 
ёки хуружсимон) овкатга богликлиги ва овкатдан канча вакт утгандан кейин пайдо булиши, 
фаслга богликлиги каби омилларига эътибор бериш керак. Эпигастрал сохадаги огриклар 
нафакат ошкозон касалликларида, балки ошкозон ости бези, киндик чурраси, миокард 
инфаркти, аппендицит, плеврит ва бошка касалликларда хам учрайди. 
8) Ошкозондан кон кетиш - кон кусиш, кора ахлат ва кусук массаларида кон булиши 
билан кечади. Ошкозондан кетаётган коннинг ранги «кофе куйкаси» га ухшайди. Бу холат 
ошкозон яраси ва саратонида, ошкозон полипи, сифилис ва силида кузатилиши мумкин. 
Ичак касалликларида беморларнинг шикоятлари: киндик атрофидаги огрик, корин 
дамлаши, ич котиши ва ич кетиши, ичаклардан кон кетиш. Корин сохасидаги огриклар овкат 
билан боглик булмай, ахлат ва газлар чикишидан кейин пасаяди. Ичаклардаги огриклар ичак 
мускулатурасининг спазми ёки ичакларда газ йигилиши натижасида кенгайишидан кейин 
пайдо булади. 

Download 2,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   150




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish