Корхоналарнинг ишлаб чиқариш самарадорлигини оширишда инвестицияон лойиҳалар ролининг илмий



Download 1,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/41
Sana25.02.2022
Hajmi1,11 Mb.
#261446
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   41
Bog'liq
korxonalarning ishlab chiqarish samaradorligini oshirishda investitsion lojihalarning roli.deluxe fabric mchzh misolida

 


Хулоса 
Иқтисодиётни ривожлантириш корхоналарга инвестицияларни жалб 
қилишни талаб қилади. Инвестицияларни жалб қилиш эса корхоналарнинг 
инвестицион фаоллигини оширишни, инвесторлар учун жозибадор иқтисодий, 
ҳуқуқий муҳит яратишни талаб қилади. Шунинг учун ушбу битирув-малакавий 
иши мавзуси долзарбдир. 
Битирув-малакавий ишининг биринчи боби “Корхоналарнинг ишлаб 
чиқариш самарадорлигини оширишда инвестицияон лойиҳалар ролининг 
илмий-назарий асослари” деб номланиб, унда “Инвестиция” ва инвестицион 
лойиҳалар” тўғрисида, инвестицион лойиҳалари самарадорлигини баҳолашнинг 
моҳияти 
ва 
аҳамияти 
тўғрисида, 
ҳамда 
инвестицион 
лойиҳалар 
самарадорлигини баҳолаш усуллари тўғрисидаги фикр-мулоҳазалар ёритиб 
берилди. 
 Битирув-малакавий ишининг иккинчи боби “Delux Fabric” МЧЖнинг 
ривожланиш тарихи ва хўжалик фаолияти таҳлили” деб номланиб, унда “Delux 
Fabric” МЧЖнинг ривожланиш тарихи ва асосий техник-иқтисодий 
кўрсаткичлари таҳлили, т
о
о
в
в
а
а
р
р
в
в
а
а
с
с
о
о
т
т
и
и
л
л
г
г
а
а
н
н
м
м
а
а
ҳ
ҳ
с
с
у
у
л
л
о
о
т
т
т
т
а
а
ҳ
ҳ
л
л
и
и
л
л
и
и
,
,
а
асосий 
фондларнинг тузилиши ва техник ҳолати таҳлили, корхонага инвестицияларни
жалб қилиш, уларнинг молиялаштириш манбаи таҳлили, “Delux Fabric” МЧЖ 
нинг SWOT таҳлили ва корхонага жалб қилинган инвестицияларнинг 
иқтисодий самарадорлигини баҳолаш йўллари борасида тўлиқ таҳлиллар олиб 
борилди.
Битирув-малакавий ишининг учинчи боби “Delux Fabric” МЧЖ”га 
инвестицияларни жалб қилишни оширишнинг асосий йўллари” деб номланиб, 
унда саноат корхоналарининг инвестицион фаолиятини кучайтириш
шунингдек, “Delux Fabric” МЧЖга инвестицияларни жалб килишни 
оширишнинг асосий йўллари бўйича таклифлар киритилди.


Ушбу таклифлар қуйидагилардан иборат: 
1. Соф фойданинг инвестиция учун йўналтирилган қисмини фойда 
имтиёзи солиққа тортиш. Ушбу таклиф корхоналарнинг фойда учун тўлайдиган 
солиғини дастлабки даврларда камайтирсада, кейинчалик инновацион фаолият 
натижасида олинадиган қўшимча фойда орқали олдин тўланмаган фоизларни 
қоплаб кетади. Бундан ташқари ушбу тадбир натижасида, кўпчилик ҳолларда 
қўшимча иш жойлари ташкил этилади ва бу эса катта ижтимоий самарага эга. 
2. Тезлаштирилган амортизация ажратмасини жорий қилиш. Маълумки, 
корхоналарда инвестициянинг асосий манбаиларидан бири-бу амортизация 
ажратмасидир. Ушбу таклифга асосан корхоналарга амортизапция ажратмаси 
нормаларини кўпайтиришга рухсат берилиши лозим. Бунинг натижасида ишлаб 
чиқаришни ривожлантиришга йўналтириладиган амортизация ажратмаси 
улушини кўпайтиради. Бу эса ўз навбатида корхонада мавжуд машина ва 
дастгоҳларни қисқа даврларда янги, замонавий техникалар билан 
алмаштиришга имкон яратади. 
3. Инвестицион лойиҳаларни жорий қилиш натижасида ишлаб 
чиқараладиган маҳсулотни солиққа тортишда имтиёзлар бериш лозим. Ҳозирги 
даврда инновацион лойиҳаларни жорий қилиш натижасида ишлаб 
чиқарилаётган маҳсулотларнинг ишлаб чиқариш ва сотиш харажатлари доимий 
равишда ишлаб чиқарилётган маҳсулотларнинг таннархига нисбатан юқори 
бўлади. Бу эса корхоналарнинг керакли миқдорда фойда олишини 
таъминламайди. Шунинг учун, инновацион фаолият натижасида олинадиган 
фойдага 1-2 йил фойда солиғи олинмаса корхоналарни янги маҳсулотлар ишлаб 
чиқаришга қизиқтирар эди. 
4. Хориждан олиб келинган машина ва дастгоҳларга мулк солиғи тўлашда 
имтиёзлар бериш. Чунки ҳозирги вақтда ушбу солиқ ставкаси 3,5 %ни ташкил 
қилади ва кўпчилик иқтисодиёт соҳасидаги олимларнинг фикрича жуда юқори. 
5. Хорижий инвесторларга давлат томонидан кафолатни кучайтириш. 
Чунки ҳозирги вақтда хорижий молиявий институтлар умумий инвестициядар 
қарз олувчининг улуши камида 50 % бўлсагина кредит ажратади, аммо 


кўпчилик озиқ-овқат корхоналининг 50 %ни тўлаш имконияти йўқ. Шунинг 
учун озиқ-овқат саноатининг иқтисодиётдаги ўрни ҳисобга олиб хорижий 
инвесторларга давлат томонидан инвестицияларни қайтариб беришни 
кафолатлашни такомиллаштириш мақсадга мувофиқ бўлар эди. 
Демак республикамиз олдида турган асосий вазифалардан бири- хорижий 
инвестрлар учун янада қулай ҳуқуқий, иқтисодий шарт шароитлар яратишдир. 
Битирув малакавий ишининг тўртинчи бобида ҳаёт фаолияти хавфсизлиги 
ва меҳнат муҳофазаси масаларини ёритишга харакат килдик. 
Умуман олганда, битирув малакавий иши олдига қўйилган мақсадларга 
эришилди ва вазифалар бажарилди. 

Download 1,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish