’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta ‘lim vazirligi qarshi davlat universiteti

Har  xil    nurlarning  ta
’siri.  Quyosh  nuri  va  nur  energiyalarining  boshqa 
turlari  ham  mikroorganizmlarning  rivojlanishiga  katta  ta
’sir ko’rsatadi. Bu ta’sir 
bevosita va bilvosita bo
’lishi mumkin. Bevosita ta’sir nurlarning mikrob hujayrasi 
protoplazmasiga  ta
’siriga,  bilvosita  ta’sir  esa  oziq  substratining  kimyoviy 
o
’garishiga bog’liq. 
Qisqa to
’lqinli va fotokimyoviy ta’siri keskin ifodalangan quyosh nurining 
(to
’lqin  uzunligi  200—300  m  bo’lgan  ultragunafsha  qismi)  yorurlik  nuri  eng 
kuchli  ta
’sir  etadi.  Bulardan  tashqari,  rentgen  nurlari  (to’lqin  uzunligi  0,005—1 
m
  bo
’lgan  elektromagnit  nur),  -nurlar  (qisqa  to’lqinli  rentgen  nurlari),  -
zarrachalar  yoki  katod  nurlari  (yuqori  tezlikdagi  elektronlar), 
-zarrachalar  va 
neytronlar  ham  katta  aktivlikka  ega.  Bu  nurlarning  bakteritsidlik  yoki  sterillash 
ta
’sir  darajasi  yutilgan  nur  energiyasining  miqdoriga  bog’liq.  Modomiki,  Bact. 
сoli  ning  suvli  suspenziyasi  -nurlar  bilan  ishlanganda  nobud  bo’lgan 
hujayralarning  soni  suspenziyaning  kuyukligiga  bog
’liq bo’lmas ekan, bu nurlar 
hujayralarni  muhitda  zaharli  moddalar  hosil    qilib  emas,  balki  bevosita  uldiradi, 
deb  tahmin  qilish  kerak  Lekin  ayrim  hollarda  muhitning  kimyoviy  xususiyatlari 

---

ham bir vaqtda o
’garishi mumkin, biroq, bu o’garishlar ikkilamchi harakterga ega 
va ularni biror yul bilan yo
’qotish mumkin. 
Ko
’pchilik  bakteriyalarning  sporalari  va  vegetativ  hujayralari  nurlarning 
ta
’sirini  bir  xil  sezadi.  Faqat  ularning  ba’zilari  nurdan  birmuncha  boshqacha 
ta
’sirlanadi.  Hatto  bakteriyalarning  ayrim  shtammlari  o’rtasida  ham  bu  sohada 
anchagina farq bo
’ladi. 
Hyp  energiyasining  nobud  qilish  ta
’siri  mexanizmi  ancha  murakkab. 
Ultragunafsha  nurlar  ta
’sir  etganda,  to’lqin  uzunligi  260  m    bo’lganda 
maksimum  yutish  qobiliyatiga  ega  bo
’lgan  nuklein  kislotalar  kabi  moddalar 
yorug
’lik   kvantini   yutishi kuzatiladi. Rentgen nurlari, -nurlar va - zarrachalar 
ta
’sir  etganda  esa  tez  harakatlanuvchi  elektronlar  bilan  protoplazma 
komponentlarining  tuknashuvi  ro
’y  beradi;  bu,  o’z  navbatida,  ionizatsiyaga  olib 
keladi.  Natijada,  extimol,  gidroqsil  radikallari  tipiga  uxshash  qandaydir  yuqori 
reaktiv  gruppachalar  hosil    bo
’ladi.  Ana  shu  gruppachalar  hujayra 
protoplazmasida turli xil qo
’shimcha reaksiyalar hosil  qilib, ularni nobud qiladi. 
Modomiki,  nurlar  bir  qancha  fermentli      sistemalarni  inaktivlashtirar  ekan, 
katalaza  esa  HS  gruppa  tutuvchi  fermentlarni  himoya  qilar  ekan,  ular 
inaktivatsiyasi nur ta
’sir etayotgan mikroorganizmlar hujayralari protoplazmasida 
vodorod peroksid hosil  bo
’lishiga bog’liq, deb tahmin qilish kerak. 
Nur energiyalari hosil  qiladigan kimyoviy o
’garishlar nurlanishning qancha 
davom  etishiga va  tegishli  nurlarning  yutilish tezligiga proporsionaldir. Diametri 
3
—10  li bakteriya hujayrasini teshib utuvchi ultragunafsha nurlar bakteriyalarni 
hamda  10  minut  nurlantirilganda  (to
’lqin  uzunligi  292  m  bo’lganda)  mog’orr 
zamburug
’larining  sporalarini  nobud  qiladi.  Muhitga  yorug’da  yaltiraydigan 
buyok,  (eozin,  eritrozin  va  boshqalar)  qo
’shilganda  nurli  energiyaning  ta’siri 
ortadi, bu hodisa fotodinamik effekt deb ataladi. 
Mikroorganizmlarning  rivojlanishiga  ultraqisqa  radio  to
’lqinlari ham katta 
ta
’sir  qiladi.  Lekin  ularning  ta’sir  qilish  tabiati  yuqorida  aytilgan  nurlarnikidan 

---

mutlaqo  farq  qiladi.  Muhit  orkali  utayotganda  ular  kuchli  issiqlik  effekti  bilan 
birga  yuqori  chastotali  tok  hosil    qiladi.  SHuning  uchun  nurlanayotgan  jismning 
hajmi  va  ayrim  qismlari  qiziydi.  Masalan,  stakanda  suv  bo
’lsa, 2—3 sekunddan 
keyin  u  qaynaydi,  agar  unga  biror  modda  qo
’shilgan  bo’lsa,  bunda  qizish 
qo
’shilgan moddaning tuzilishiga va uning dielektrik doimiysiga bog’liq bo’ladi. 
Suv,  sut  va  boshqa  mahsulotlarni  sterillashning  ba
’zi  usullari  turli  xil 
nurlarning mikroorganizmlarga ta
’siriga asoslangan.