У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

аклий интуицияси 
оркали
www.ziyouz.com kutubxonasi


урганади. Бу интуиция унга фикрларни бир-бирига бирлашти- 
риш, синтезлаш кдбилиятини беради. Бу ерда Гуссерль акушй 
интуиция тушунчасини киритади. Уни илохий хдс-туйгудан аж- 
ратади, бу интуиция аклнинг мах,сули булган гайритабиий, мо- 
х,иятбанд жараёндир. Фанда анализ кдлиш урнига, Гуссерль уз 
феноменологиясида фикрларни бирлаштириш ва окдм сифати­
да урганиш усулини киритди. Лекин фаннинг тушунчалари мод­
дий борликни акс эттирса, феноменлар, фикрлар факат онг­
нинг борлигини акс эттиради, факат унинг кднуниятларини 
очиб беради.
Гуссерль 
соф онгнинг 
мохдятини трансцендентал деб атайди, 
лекин бу илохдйлаштиришнинг илохдй онгга, дунёвий онгга 
х,еч к,андай алокаси йукдир. Гуссерль фалсафасида аслида инсон 
онгининг соф мохдяти назарда тутилади. Бу онг Худонинг онги- 
га, дунёвий онгга х,еч кандай дахли йукдир. Шунинг учун \ам 
Гуссерлдаги интуиция бу илохдй хдс-туйгу, калб овози эмас, 
балки акл овозидир.
Гуссерль фикрича, онг бу мураккаб тузилма булиб, унинг 
марказида акл жойлашади. Акднинг ёркдн нурлари онгнинг 
барча хилватларини ёритиб туради. Онг учун акд бу ягона ва энг 
ёркдн куёшдир. Акл нурларида фикр окдми жилваланади. Фикр 
окдмига 4 хусусият хосдир:
1. Фикрлар гузаллиги ва мукаммаллиги.
2. Фикрларнинг узаро алокадорлиги ва узаро хдмкорлиги.
3. Фикрларнинг мохдяти ва уларни мантикий тушунчалар 
оркали акс эттирилиши.
4. Бу фикрлар окдмини урганувчи феноменолог олимнинг 
хдс-туйгулари. Бу хдс-туйгуларнинг фикрлар окимига таъсир 
Килиши.
Фикрлар окимида х,ар бир конкрет фикр моддий оламдаги 
нарсаларни акс эттириши ёки эттирмаслиги ах,амиятга эга эмас. 
Шунинг учун Гуссерль фикрларнинг узини 
«ноэма» 
деб атайди. 

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish