Маъруза №11-12 Иктисодий муносабатларни социал
хусусияти
Режа:
1. Иктисодий ислохатларнинг социал муаммолари.
2. Жамият
ривожланишида
иктисодий
–ижтимоий
муносабатлар .
3. Жамият ижтимоий тузилишида функционал асосий
вазифалар.
Утиш даврининг биринчи боскичи ислох килиш жараёнинг,
айни пайта табиий иктисодий муносабатларни тиклашга
ёндашишлар бир хил андоза ва одатий эмаслиги курсатади. Биринчи
бу боскич бутунлай янги иктисодий тизмнинг хукукий негизларини
яратишга, давлатчиликни ташкиллантириш ва мустахкамлашга ,
эскича фикрлаш тарзиини онгимиздан чикариб ташлашга
каратилган эди. Бу боскичда янги тузум учун ишончли пойдевор
яратиш вазифаси куйилади ва хал килинади.
Биринчи боскичнинг асосий якунлари нималардан иборат,
белгиланган ишлардан кайси бирларини амалга оширишга
муваффак булинди. Босиб утилган йулни тахлил килишдан кандай
хулосалар чикариш керак ?
Манашу саволларга тула ва холисона берилган саволларга
тула ва холисона берилган жавоб килинган. Ишларнинг ахмиятини
чукуррок англашга, бозор иктисодиётини шакллантирш йулидан
канчалик илгарилаб кетганлигимизни тугри бахолашга имкон
беради. Бу эса жамиятимизни ислох килиш ва янгилашнинг
навбатдаги боскичларида танлаб олинган йулимиздан огишга йул
куймаслик учун зарур сабоклар чикариш имконини беради.
Бутун ислох килиш жараёнини бошлангич нуктаси стратегия
танлаб олишан иборат. Бу гоят масулиятли ва мураккаб жихат,
умумий ажратилган стратегияга эга булмай, провард максади
курмай туриб иктисодий ислох килишнинг таъсирчан чора
тадбирларни белгилаб беради.
Бизнинг бозор ислохатларни амалга ошириш дастуримиз
устивор вазифаларни боскичма-боскич хал килишга асосланади.
Биринчи боскич тоталитар утишдан хозирги замонавий бозор
муносабатларга утишга каратилган чора тадбирдлар занжиридаги
бошланшгич .
Мазкур даврнинг хусусияти хам, мураккаблиги хам ана шунда.
Биринчи боскичда иккита хал килувчи вазифани бирданига
хал килишга тугри келади.
Маъмурий буйрукбозлик тизимининг огир окибатларини
енгиш тангликка бархам бериш, иктисодиётни баркарорлаштириш.
Республиканинг узига хос шароитлари ва хусусиятларини
хисобга олган холда бозор муносабатларининг негизларини
шакллантиришдан иборат.
Ислохотлар йулининг изчиллик билан амалга оширилиши
иктисодиётни кайта куриш, уни эркинлаштирш ва жахон
хамжамияти учун очиш сохасда сезиларли натижалар берди.
Хужалик юритишнинг бозор механизимига утиш учун
чинакам шарт-шароитлар яратилди.
Ислохотлар йулидан аник максадни кузлаб ва боскичма-
боскич илгарилаб бориш куп укладли иктисодиёт негизларини,
бозор инфраструктурасини хамда валюта бозорини ижтимоий
йуналтирилган бозор иктисодиётини шакллантиришнинг бошка энг
мухим жихатларини таркиб топтирш имконини беради.
Бу эса шак-шубхасиз, ислохотлар биринчи боскичиинг энг
мухим якунидир.
Ислох килишнинг биринчи боскичи максадларини белгилаш
чогида иктисодий тангликка бархам бериш, иктисодий ва молиявий
баркарорликка
эришиш
вазифалари
устивор
йуналишлари
жумласига киритилган эди. Биз туб иктисодий ислохотларни амалга
оширишга киришар эканмиз, бозор муносабатларига асосланган
иктисодиётни барпо этиш курук максад эмас деган аник равшан
хулосага келамиз.
Барча
ислохотларни
иктисодий,
демократик
сиёсий
ислохотларнинг асл максади инсонга муносиб турмуш ва фаолият
шароитларини вужудга келтиришдан иборат.
Ахолининг энг химоясиз ва мухтож табакаларини уз вактида
куллаб-кувватлаш эса, уз навбатида, ислохотларни муваффакиятли
утказишнинг гаровидир; бошланган узгариш ва покланиш жараёни
оркага кайтишга йул бермайдиган ижтимоий таянчдир.
Бозор муносабатларига кийинчиликларсиз зиддиятларсиз
силликкина утиб булмаслиги бошка мамлакатларнинг тажрибасидан
курсатиб турибди.
Шу сабабли бозор механизмининг жорий этишдан аввал,
одамларнинг ижтимоий химоялаш буйича кучли эхтиёж чора-
тадбирлари олдиндан куриб куйилиши объектив заруратдир.
Назорат учун саволлар:
1. Иктисодий ислохотлар замирида социал система?
2. Жамият ривошланишида муносабатлар масаласи?
Адабиётлар:
1. Каримов И.А. Иктисодий ислохотларни чукурлаштириш
йулида. Т. 1995 йил.
2. Тоиров Ё. Социология асослари. Ф. 1998 йил.
3. Аликориев. Умумий социология. Т.1999 йил.
4. Гофуров А. Иктисодиёт назарияси. ФДУ. 1995 йил.
Do'stlaringiz bilan baham: |