T. Xudayshukurov

12.10. Taomlarga vinolarni tanlash  
 
 
Restoranga  xamkasb  yoki  hamkorlarini  taklif  qilganda  yoki  ularga 
ziyofat berish maqsadida uyga chaqirganda, biznesmenning jinsidan qat’iy 
nazar,  uning  oldida  muhim  bir  masala  paydo  bo’ladi,  u  ham  bo’lsa, 
buyurtma  beriladigan  yoki  mehmonlarga  taklif  qilinadigan  gazak  va 
taomlar turiga qarab spirtli ichimliklarni tanlash. 
 
Esda  bo’lsinki,  hammaga  yoqadigan  taomlarni  tanlash  yoki  ularni 
mehmonlarga  tayyorlab berish qiyin  masala, tanlangan  taomlarga  yarasha 
spirtli  ichimliklarni  tanlash  esa  undan  ham  og’ir,  chunki  noto’g’ri 
tanlangan ichimlik taomning sifatini buzib ko’rsatishdan tashqari o’zining 
hidini, ta’mini boshqa sifat ko’rsatkichlarini namoyon qilaolmaydi. 
 
Muallif 
spirtli 
ichimliklarni 
tanlash 
bo’yicha  mutaxassis 
bo’lmaganligi  sababli  ushbu  bandda  berilgan  tavsiyalar  maxsus 
adabiyotlardagi ma’lumotlarga asoslangan. 
 
O’tkir  salatlarga,  kolbasa  va  dudlangan  go’sht  va  baliq  (semga, 
osterina,  lasos)  gastronomiya  mahsulotlariga  marinadlangan  va  tuzlangan 
mahsulotlardan  tayyorlangan  gazaklarga  aroq,  achchiq  nastoykalar, 
vermut,  portveyn,  madera,  xeres,  marsalu  kabi  o’tkir  (kuchli)  vinolar 
tavsiya  qilinadi.  Ushbu  vinolarni  bulon  va  boshqa  birinchi  taomlardan 
keyin ham ichish mumkin. 
 
Qo’y,  mol  va  cho’chqa  go’shtlaridan  qovurib  tayyorlangan  natural 
taomlarga  (kabob,  antrekot,  bifshteks,  langet,  romshteks,  file,  eskalop, 
tandir  kabob,  dimlangan  go’sht  va  sh.o’),  qovurilgan  jigar,  buyrak 
kabilarga  hamda  go’sht  gastronomik  mahsulotlariga  mukuzani,  teliani, 
qizil  (spirtli  aralashtirilmagan)  vino,  qizil  shampan  kabi  spirtsiz  qizil 
vinolar hamda qizil portveyn beriladi. 
 
Yog’li go’shtli taomlarga (masalan, palov oshi, shashlik kabi boshqa 
milliy  yog’li  taomlarga),  oshqozon  so’laklarini  ko’proq  ajralib  chiqishiga 
imkon  beradigan  va  taomning  yog’liligini  bildirmaydigan  №8  –  kaxetin, 
№5 – saperavi, tibiani kabi taxir vinolar tavsiya qilinadi. 
 
Yovvoyi va uy parrandalari go’shtlaridan tayyorlangan taomlar bilan 
o’rtacha me’yorda so’laklarni ajratib chiqaruvchi kabarne, bardo, matrasa 
kabi vinolar ichilsa, odamga yaxshi ishtaha va kayfiyat kasb etadi. 

---

 
 
108 
 
Agar  restoranga  kelganda 
mol  va  parranda  go’shtlaridan 
tayyorlangan  ikkita  yog’sizroq  taomga  buyurtma  berilgan  yoki 
mehmonlarga ularni tayyorlab berish kerak bo’lsa, mol go’shtidan qovurib 
tayyorlangan  taomga  qizil  (spirt  aralashtirilmagan)  vino,  parranda 
go’shtidan  tayyorlangan  taomga  esa  xush  (suxoye)  yoki  nimxush 
(polsuxoye) shampan vinosi tavsiya qilinadi. 
 
Baliqdan  tayyorlangan  issiq  taomlarga  odatda  risling,  sinandali, 
silvaner,  fetyasku  kabi  vinolar  beriladi.  Ho’l  sabzavotlar  (bodring, 
pomidor),  ko’katlar,  gulkaram,  yashil  no’xat,  ichiga  qiyma  solingan  va 
toblab  pishirilgan  sabzavotlardan  hamda  qo’ziqorinlardan  tayyorlangan 
taomlar xush ta’mli osh vinosi yoki spirtli nim shirin vinolar bilan ichiladi. 
 
No’xat,  loviya  yoki  xushbuy  hidli  ko’katlar  solingan  taomlar  bilan 
kaxetin  vinolari  mos  keladi.  Bundan  tashqari  kaxetin  vinolari  brinza, 
Tushincha, Kobiycha tayyorlangan tuzli pishloqlarga ham tavsiya qilinadi. 
 
Sarsabil  va  artishokdan  tayyorlangan  tansiq  ovqatlarga  uncha  shirin 
bo’lmagan  muskat  vinolari  (masalan,  moldava  muskateli,  dog’iston 
muskateli va sh.o’.)  beriladi. 
 
Desert,  shampan  va  simlyan  vinolari  mevalar,  yong’oqlar,  shokolad 
konfetlari,  shokolad,  pirojniy,  tort,  muzqaymoq  va  boshqa  shirinliklarga 
juda ham mos keladi. Xuddi shuningdek, desert taomlarga shirin desert va 
liker  vinolari  (oq,  pushtirang,  binafsha,  qora  rangli  muskatlar,  muskateli, 
tokay,  “Pino  –  gri”,  “Qora  –  chanax”,  “Kyurda  –  mir”,  “Yasman  saliq”, 
“Gonchi”,  “Qozog’iston”,  “Qirg’iziston”,  “Tojikiston”,  “Getashen”, 
“Buvaki”,  “Salxino”,  “Gratiyeshti”,  “Trifeshti”,  “Kokur”  (desert),  “Oltin 
dala”  (zolotoye  pole  -  desert),  “Quyoshli  vodiy”  (desert),  Malagu,  kagor 
kabi  vinolar,  nimxush yoki shirin shampan yoki muskat shampan vinosi 
tavsiya qilinadi. 
 
Taomlarning  ta’mi  va  hidi  ma’lum  bir  haroratlarda  namoyon 
bo’lganidek,  vinolarning  ham  ajoyib  hidi  va  xushta’mliligi  ma’lum  bir 
haroratlarda  yaxshi  seziladi.  Shu  sababdan  vinolar  ham  o’zlarining  ta’mi 
va hidi maksimum seziladigan haroratlarda suzib uzatilishi shart. Aroq va 
achchiq  nastoykalar  8  –  10
o
  S  da  uzatilish  lozim.  Uning  uchun  ular 
havoning  issiq  kunlari  ko’rsatilgan  haroratlargacha  sovutilishi,  sovuq 
kunlari esa isitilib berilish kerak. 
 
Spirtsiz oq osh vinolari va nim shirin vinolar yozning issiq kunlarida 
8  –  10
o
S  gacha  sovutilgan,  qishda  esa  12  –  14
o
S  isitilgan  holda 
iste’molchilar  stoliga  beriladi.  Spirtsiz  qizil  osh  vinolari  qishda  20
0
  S 
gacha  isitilib,  yozda  esa  18
o
S  gacha  sovutilib  beriladi.  Portveynga 

---

 
 
109 
o’xshagan  qizil  vinolar  16  –  18
o
S  da  suzib  uzatiladi.  Xeres  va  madera 
vinolari sovuq kunlari 20 – 23
o
S gacha isitilib berilishi lozim. 
 
Disert  va  liker  vinolari  (muskatlar,  tokay,  “Pino  –  gri”,  “Salxino”, 
Malaga  kabi  vinolar  uy  haroratida  (16  –  18
o
S)  iste’molchilarga  uzatilishi 
kerak.  Ba’zi  bir  vinolar  (shampan,  simlyan  va  muskat  shampan  vinolari) 
hatto  6  –  8
o
S  gacha  sovutilib  uzatilishi  shart,  chunki  bundan  baland 
haroratlarda  juda  tez  ko’piradi  va  bakalga  solingandan  keyin  tiniqlik 
darajasi  pasayib  ketadi.  Shampan  vinosi  faqat  gazi  ketgandan  keyingina 
ichiladi. 
 
Agar bir necha xil vinolarga buyurtma berilgan yoki mehmondo’stlik 
ziyofatida  dasturxonga  tortiladigan  bo’lsa,  ular  yuqorida  ko’rsatilgan 
haroratlarda  quyidagi  tartibda  suzib  iste’mol  qilinishi  kerak:  avval  kuchli 
vinolar,  keyin  spritsiz  osh  vinolari  (avval  oq,  keyin  esa  qizil  vino)  va 
undan keyin esa desert vinolar ichiladi. 
 
Desert  vinolardan  keyin  spirtsiz  osh  vinolari  ichilmaydi,  chunki 
shirin  vinolardan  keyin  ular  juda  ham  nordon  bo’lib  tuyiladi.  Xuddi 
shuningdek,  spirtsiz  qizil  osh  vinosi  tuzlangan  baliqlar  (seld,  baliq  eti 
tasmasi,  semga  va  lasos  kabilar),  kolbasa,  vetchina  va  boshqa  dudlangan 
mahsulotlar bilan desert va liker vinolari iste’mol qilinmaydi. 
 
Eski  va  yuqori  sifatli  vinolar  kam  saqlangan  oddiy  (ordinar) 
vinolardan  keyin  ichiladi.  Shuning  uchun  ham  koleksion  vinolar  (o’ta 
sifatli, 6 yildan kam, butilkalarda esa 3 yildan kam saqlanmagan) markali 
vinolardan  (saqlash  muddati  1,5  yildan  kam  bo’lmagan),  markali  vinolar 
esa  ordinar  (ishlab  chiqarilgandan  keyin  3  oydan  keyin  sotishga 
chiqarilishi mumkin bo’lgan) vinolardan keyin ichiladi. 
 
Yana  bir  narsa  esdan  chiqmaslik  kerakki,  bir  necha  xil  spirtli 
ichimliklarni  (aroq,  liker,  konyak,  uzum  vinosi,  pivo)  birdaniga  ichish 
mumkin  emas.  Bu  tez  mast  bo’lib  va  o’zini  nazorat  qila  olmay  qolishiga 
olib keladi. Bunday holda nafaqat aqlingizni, hamkasblar, hamkorlaringiz 
va aholi o’rtasida to’plangan obro’yingizni ham yo’qotasiz. 
 
Agar  spirtli  ichimliklar  sizning  miyangizga  ta’sir  qilgan  bo’lsa, 
bunday vaziyatlarda spirtsiz nordon uzum vinosini ichish va boshqa spirtli 
ichimliklarni  iste’mol  qilmaslik  tavsiya  etiladi.  Xuddi  shuningdek,  desert 
va liker uzum vinolarini iste’mol qilishda chekmaslik kerak, chunki sigaret 
tutini vinoning nozik hidini va ta’mini sezdirmaydi.