П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   177
Bog'liq
fin uchot

U
2. Йилига 10 % шарти билан 10,000 ш.б. микдорда инвестиция килинганда 10 йилдан кейин канча
сумма жамгарилишини аникланг. 
г
Ц
3. 12 % фоиз ставкаси буйича 10 йилдан кейин олинадиган 80,000 ш.б.ни жорий кийматини 
аникланг.
С |
4. Корпорация омборини сотишга карор килди. Харидор турт йилдан кейин 800,000 ш.б. тулашга 
ёки сотиб олиш пайтида ундан камрок суммани тулашга тайёр. Кдндай эквивалент суммани сотиш 
пайтида олиш корпорация учун кулай, агар банкдан карз оладиган холатда фоиз ставкаси 15 %ни 
ташкил этса.
5. Компания ер участкасини 50,000 ш.б. сотаяпти. Харидор барча туловларни уч йилга муддатини 
узайтиришни сураяпти. Компания харидордан 50,000 ш.б.га вексел олишга рози ва хар йили 8 % 
ставкада мураккаб фоизларни хисоблаб боради. Уч йиллик даврнинг охирида харидор канча тулаши 
лозим булади?
6. Корпорация ходимларнинг иш хакидан 10 %ини нафака жамгармасига куйиб боришга карор 
килди. Ушбу жамгарма хар йили сакки? фоизлик даромад келтирадиган акция ва облигацияларга 
инвестицияларни амалга оширади. 20 йил утгандан кейин нафакага чикадиган ходим жамгармаси 
канча булади, агар унинг даромади хар йил 30,000тн.б. ташкил килса?
//Р ■
21-топширик. Дисконтлаш буйича амалий иш
(
7. 
Бир киши мураккаб фоизда 15 %ли даромад келтирадиган кимматли когозларга хар йили 1,000 
ш.б. куйиб боради. Ун беш йиллик давр охирида канча маблаг тупланади?
См
8. Она уз кизининг укиш харажатларни туламокчи. У банкдаги хисобваракка маълум бир суммани
шундай куймокчики, натижада Укиш харажатларини тулаш учун 8,000 ш.б. олишга етарли булиши 
керак. Банк хар йили 5 % ставкада мураккаб фоизларни тулайди. Кандай бир марталик туловни 
банкдаги хисобварагига куйиш керак, агар бу тулов хар бири 8,000 ш.б. микдордаги туртта йиллик 
туловга етиши учун? 

9. Сиз лотереяга 10,000,000 ш.б. ютдингиз. Лотерея шарти буйича ютукни олишнинг икки усули 
мавжуд:
j
q
 ерССОХ

а & О
(а) Хар йили 1,000,000 ш.б.дан 10 йил мобайнида олиш.
(б) 
Ютукнинг барча суммасини уша захотёк олиш, унда ютук киймати 5,650,000 ш.б.ни ташкил 
этади. Шунга ухшаш куйилмалар буйича фоиз ставкаси Гб %ни ташкил этадиГЮтукни олишни кайси 
усулини танлайсиз.
10. 
Компания 3 йилга 12 %лик шарти билан хар чоракда 80,000 ш.б. фойда олиб келадиган лойиха 
учун карз олишни режалаштирди. Агар бу сумманинг ярмисини хар чоракда карзни коплаш учун 
туланса канча кийматга кредит олиши керак?
Я
а
83


С
-1

Ж
Л
Д
В
А
Л

Д
ав
р 
уч
ун

ш


ни
нг
ж
ор
ий
к
ий
м
ат
и
а .

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish