П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   177
Bog'liq
fin uchot

1. Хатолар тури
Олдинги даврлар буйича молиявий хисоботларни тузиш пайтида йул куйилган хатоларни мухим ва 
мухим б^лмаганларга ажратиш мумкин.
Агар хато молиявий хисобот асосида фойдаланувчиларнинг кабул килган иктисодий карорига 
таъсир курсатса, у мухим деб хисобланади. Му.щи хатолар - хисобот даврида аникланган олдинги 
даврларнинг хатолари, улар шунчалик мухимки, окибатда олдинги даврларнинг молиявий 
хисоботини улар тайёрланган санага хакконий деб хисоблаб булмайди.
8-МХ.ХС “Давр буйича соф фойда ёки зарар, асосий (жиддий) хатолар ва хисоб сиёсатидаш 
узгартиришлар”га мувофик асосий (жиддий) хатоларга таъриф берилган:
Асосий (жиддий) хато -  бу жорий даврда шунчалик аникланган мухим булган хатоки, бир ёки 
ундан купрок олдинги даврлар буйича молиявий хисоботларни тайёрланган пайтига хакконий деб 
хисоблаб булмайди.
Бир ёки бир неча олдинги даврлар буйича молиявий хисоботни тайёрлаш пайтида содир этилган 
хатолар жорий даврда аникланиши мумкин.
Хатолар:
• 
математик янглишишлар;
• 
хисоб сиёсатининг нотугри кулланиши;
• 
маълумот бузиб курсатилиши, алдаш ёки эътиборсизлик натижасида вужудга келиши мумкин.
Ушбу хатоларни тузатиш одатда жорий давр буйича соф фойдани ёки зарарни хисоблашда хисобга 
олинади. Кам холатларда хато бир ёки бир неча хисобот даврлари буйича молиявий хисоботларга шунчалик 
мухим таъсир курсатадики, бунда энди ушбу хисоботларни тайёрланган санага ишончли деб хисоблаб 
булмайди. Ушбу хатолар асосий (жиддий) деб аталади. Асосий (жиддий) хатоларнинг мисоли тарикасида 
олдинги даврнинг молиявий хисоботларига тугалланмаган ишлаб чикаришнинг ахдмиятли суммаларини 
ёки кучга киритилиши мумкин булмаган сохталаштирилган шартномалар буйича дебиторлик карзларни 
киритилишини келтириш мумкин. Олдинги даврларга тааллукди булган асосий (жиддий) хатоларни 
тузатиш солиштириладиган маълумот янгиланишини ёки кушимча истикболли маълумотни талаб килади.

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish