43-расм . Тиркалма плугга таъсир этувчи кучлар в а мувозанатлилик шарти
Тортиш кучи
Ргх вертикал текисликда таъсир этувчи барча куч-
ларнинг тенг таъсир этувчиси цуйилган
О нукта, яъни плуг
OFHp-
лик марказининг
изи орцали йуналиши лозим,
шунда плуг равон
^аракатланади. Буни куйидагича тушунтириш мумкин. Тортиш кучи
Р гх нинг йуналиши эгат туби билан
Ох нуктада, яъни огирлик мар-
кази изидан берида кесишган деб фараз циламиз. Бу *олда тортиш
кучининг вертикал ташкил этувчи
Рг огирлик марказининг изи
О га
нисбатан момент
(М = Рг1г) хосил
цтиб, плугнинг олд корпусла-
рини ердан чщаришга интилади.
Шунда олд корпуслар юза, кетин-
ги корпуслар эса чукуррок ^айдайди. Кетинги гилдиракка ортикча
куч таъсир этиб, плуг нотекис ^аракатланади. Аксинча,
агар тор
тиш кучи
Р г нинг йуналиш чизиги О, нуктадан утса, тескари мо
мент
М =
РгЦ хосил булиб, олд корпуслар ортикча ботади, кетинги-
лари эса кутарилади, чап ва унг
гилдираклар зурикиб ишлайди, под-
1
л ишичл'п тез ейилади, тортиш каршилиги ошади, плуг нотекис ^а-
ракатланади.
Горизонтал текисликда плугга тортиш кучининг горизонтал таш
кил этувчиси
Рху; корпусларга куйилган тупрок элементар каршилик
кучлари тенг таъсир этувчисининг
хО у текислигига проекцияси
Р ху;
дала тахталарининг эгат деворига ицщаланиш кучи тенг таъсир
этувчиси
F„v; гилдиракларнинг каршилик кучлари Qr„ Q6, Q
3
таъ-
о р этади. Плугнинг горизонтал текисликда мувозанатлилик шарти
Куйидагича ёзилади:
$ х у +
F пу +
Q n + Q e +
Q 3 +
Q x у — 0 ;
% Щ р ,х,) - 0.
Qx КУЧ параллел кучлар Qn, Q6, Q
3
ни
кушиб аник;ланади.
РХу
ва
F пу кучларни топиш лозим.
Fny нинг йуналиши дала тахтасига
перпендикулярдан
ишкаланиш
бурчаги ® = 27° га огган. Тор-
тиш кучи
Рху нинг йуналишини
ва кучлар цийматини топиш учун
кучлар
купбурчаклиги
курила-
ДИ.
Плуг схемасида
Р ху ва
С)х
кучлар векторларининг кесишиш
нуктаси
1 ни топамиз ва у оркали
И кучга параллел тугри чизик ут-
казиб, /"„у кучнинг вектори билан
44-расм. Тиркалма плугнинг м ар ка-
зи изини аниклаш схем аси
2 нуктада кесиштирамиз. Плугнинг
каршилик маркази деб аталувчи 2
нукта орцали тортиш кучлари
Рху, Р'ху^ Р " ху нингйуналиш чизикларр-
ни утказамиз. Кучлар купбурчаклигида
Р кучни
2 —А ва
Рпу куч йуна-
лишларида ташкил этувчиларга ажратамиз. Купбурчакликда хосил бул-
ган кесмалар
Рху ва
Рпу кучларнинг кийматини беради.
2 нукта плуг
огирлик марказининг изи (О нукта) дан четрокда жойлашиши хам мум-
кин.
2 нукта вазияти узгармас булганда плугнинг каршилиги
Р ху нинг
киймати
А нуктанинг тиркамадаги урнига бог лик. Агар
А нукта
2
ва
Р нукталар оркали эгат деворига параллел тугри чизикда ётса,
Рх кучнинг ён томонга йуналган ташкгл этувчиси булмайди, яъни
р ху — Рх ва
Р у — 0. Шунда плуг тугри ва текис харакатланади,
тортиш чизиги нормал йуналган булади. Агар тортиш чизиги
2 — А '
ёки
2— А " буйлаб йуналса,
плуг шудгор томонга огиб, к а м р а ш
кенглиги кичраяди ёки ^ а й д а л м а г а н д ала томонга огади, д а л а
тахтаси эгат деворига кучли сикилади, тортиш карш илиги о ш а -
ди. ^ а р икки холда шудгор сифати ёмонлашади.
Огирлик маркази изини топиш учун текис майдонга куй и л-
ган плугнинг х аР Кайси ги лди раги га таъсир этувчи в е р т и к а л
реакция кучлари динамометр б и л ан улчанади. Сунг ^ а ^ и ^ и й
реакция кучлари тупрок огирлигини ^исобга олиб, (5.9), (5.10),
(
5
.
11
) ифодаларидан топилади. Р и л д и р а к м арказлари ор а с и д а г и
масофа улчанади (44-расм). М а ъ л у м масштабда
П Б З у ч бур-
чак чизилади.
Б ва 3 ну^таларга нисбатан кучлар м ом ен ти дан
х ва
у координаталарни топамиз:
х = [с/?п + # б
(с + Ь)]10\
у = [а/?п + /?3( а — ¿)],(7.
Топилган координатлар л: ва у нинг кийматлари кабул к^линган
масштабга купайтирилади ва таянч текисликда огирлик марказининг
изи 5 нукта белгиланади Формулада плуг огирлиги реакция кучла-
рининг йигиндисига тенг: О =
Р п -+-
Я 6 +
Р 3.
3- §. У Р Н А Т М А П Л У Г Л А Р Н И Н Г Т У П Р О М А БО Т И Ш Ш А Р Т И
К,ишлок хужалик куролларини тракторга осиш ва у л а р н и н г
ишини боищариш учун т р а к т о р л ар айрим агрегатли г и д р а в л и к
урнатиш механизми билан ж и ^ о зл а н ад и .
Ю^ориги м а р к а з и й
45-расм.
Урнатма плугнинг кинематик схемаси
N
¡1
(45- раем) ва пастки буйлам а тортцилар
ИМ нинг трактор
(стойка
А Б ) га неча н у ^ та д а бирлаштирилишига цараб бир,
икки, уч ну^тали урнати ш механизми дейилади. Иш ва^тида
торт^и А
^ ишламаса, м асал ан , яримурнатма плуг осилганда бир
у ^ л и радиал осиш механизм и ^осил булади. Аммо плугни тран
спорт ^олатга гидроцилиндр билан кутаришда яна турт звеноли
механизм булади.
Пастки тортцилар
Б М етакчи булади. /(А/ ва
М Б тортцилар-
ни
л нуцтада кесишгунга ^ а д а р давом эттирсак, урнатма плуг
нинг оний айланиш м а р к а з и ^осил булади. Урнатиш механизми-
нинг асосий кинематик характеристикаларига осиш у^и
М нинг
ве р т и к а л йули Д/г ва
КМ шатуннинг
оний айланиш маркази я
нинг жойлашиши киради.
Плуг корпусларининг ерга ботиши лемехлар тигининг горизонтга
циялик бурчаги ь
0
га, плуг огирлигига ва
Пгх кучнинг йуналиш то-
монига бог лик. Урнатма плугнинг тупро^к
3
яхши ботиши учун ле
мех тумшуги ерга уринган пайтда
е
0
= 4° . . .
8
° булишн лозим.
Корпус тупроц|;а ботган сари в
0
бурчаги кичиклаша боради ва
амах
д а г = 0 булади. Шунда плуг уз-узидан тупрокка ботиш хусусия-
тини йукотади ва эгатда текис харакаглзнади. Плугнинг мувозанат-
лилик шарти куйидагича ёзилади:
2>Do'stlaringiz bilan baham: