Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet156/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

КУрамиз 
(120-расм, 
б). 
Кучатнинг 
i ва 2-нукталари учун Я = 1 
шартининг бажарилгани маъкул. Бу режимларда кучат кискичдан 
бушаган пайтда унинг илдизи харакат йуналишига тескари томонга 
силжийди. 
Лекин, 
кетинда келаётган прикаткалар тупрокни эгатга 
тушираётганда илдизни хам олдинга суриб, кучатни вертикал холат- 
га келтиради. Амалда 1 , 2 3 < Я . < ; 1,68 олинади. ^ = = 1 да кучат 
олдинга огган холда ь;олади.
3-§. ЭКИШ МАШИНАЛАРИНИНГ ТОРТИШ КАРШИЛИГИ
Экиш машиналирининг тортиш 
каршилиги тупрокнинг физик-ме­
ханик хоссаларига, уларнинг камраш кенглиги ва экиш чукурлигига, 
шунингдек тупробка таъсир этувчи иш органларининг конструкция- 
сига боглик. Экиш 
машиналарининг 
каршилигини чигит сеялкаси 
мисолида курамиз. Сеялканинг каршилиги 
Р() юриш гилдираклари 
(2Рг), сошниклар ( Р с), загортачлар (
Р3), прикаткалар (Рп) каршили- 
ги, шунингдек экувчи ва уя хосил килувчи аппаратларнинг сеялка 
гилдирагининг тугинига келтирилган 
каршилиги ( P J дан ташкил 
топади:
Р 0 = 2 Р г + z cPc + z,P3 + z nPn +  Р а, 
(17 Л 3)
б у ерда 
z c, z 3 
ва 
z n 
— сошник, загортач Еа прикаткалар сони.
Юриш гилдирагининг каршилиги:
Pe = fm g ,  
(17.14)
бу ерда / — гилдирашга каршилик коэффициента, / = 0 , 1 5 — 0,25. 
т — сеялканиниг гилдиракка тугри келган массаси, 
g
 
= 9,81 м/с2.
Сирпанма сошник каршилиги тажриба йули билан аникланади. 
Кесак сидиргичлар ва агдаргичлар билан жихозланган сирпанма сош­
ник каршилиги 
Рс =  450Н, оддий сирпанма сошник учун Рс — 350Н. 
Загортачлар каршилиги 
Р3 куйццагича х.исобланади:
P3 = kbh3 + c?¿ h v l  
(17.15)
бунда 
k — загортачнинг [солиштирма каршилиги, k = 0,012 — 0,015 
МПа, 
с — тезликлар нисбати, с — 0,8; h — тупрокка ботиш чукур- 
лиги; 
b — камраш кенглиги, ¿> = 0,08 — 0,09 м; рт — тупрок зичли- 
ги, 1100 кг/м*.
Прикатка каршилиги 
Рп:
Р п = 0,86ji / G7ic o s t / ( £ n/-Vo) 
(17.16)
бу ерда 
G„ — прикатканинг тупрокка вертикал босими, 360 Н;
•ф — прикатка тугинининг киялик бурчаги, 22°;
В„ — прикатка кенглиги; 
— прикатканинг 
уРтача 
диаметри. 
£>у = (Dx - f
D 2)/2, бунда D x ва D,, — кичик ва катта диаметрлар;
— 
210 мм, D 2= 2 6 4 мм; 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish