Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


чиш машинасининг н а м р а ш кенглигини аниц-



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

чиш машинасининг н а м р а ш кенглигини аниц- 
л а ш
L = v  
(16.12)
(16.12) га кура 
L ва v e узаро 
тугри чизикли богланган (
114

расм, 
б, пунктир чизик), яъни v e 
Канча катта булса, урктлар шун- 
ча узокка сочилади. Аммо, таж- 
рибаларнинг курсатишича, 
v e 10 
м/с дан ошгандан кейии давонинг 
Каршилиги сезиларли даражада 
ошиб, угитларнинг сочилиш ма­
софасини чеклаб куяди (графикда 
эгри чизик билан тасвирланган). 
Шунинг учун дискнинг макбул 
айланиш тезлиги 
v e — 6 . . . 14 
м/с танланади. Дискли угит соч- 
гичларда л д = 10 с“ 1; 
И =  0,6 
. . . 0,8 м; 
= 0,35 . . .0,75 м.
Дискли сочиш аппаратлари- 
нинг камраш кенглиги (114-расм, 
в): бир дискли аппаратлар учун 
В  = 2(L — ДЬ);


икки дискли аппаратлар учун 
В = 2(L — Дb) + Lx.
Бу формулаларда Дй — навбатдаги утишда такрор 
угигланади- 
ган жойнинг кенглиги, Дй = 1,0 . . 
1,5 м; 
x— дискларнинг мар- 
казлари орасидаги масофа.
5- §. ОРГАНИК УРИТ СОЧИШ МАШ ИНАЛАРИ
Органик угитларга гунг, торф, с у ю ^ г у н г , торф-гунг ва гунг- 
минерал угит аралаш м алари, 
турли усимлик ва ^моллардан 
чиркан ташланди^лар киради. Гунг асосий о р га н и к угит х.исоб- 
ланади. Унинг таркибида 5% гача азот ва усимликнинг усиши 
хамда ривожланиши учун зарур булган б арча о зи ^ элементлар 
булади. Гунг таркиби мол турига, ози^ ва т у ш а м г а богли^. От 
гунгида азот ми^дори мол ва чучцаларникига нисбатан купро^. 
Торф ва хашак тушамалар гунгдаги азот ва б о ш ^ а элементлар- 
нинг яхши са^ланишига ёрдам беради. Гунг чириш даражасига 
^араб 
янги, чала чириган, чириган гунг ва чиринди дейилади. 
Янги гунгда хашак куп булиб, уни далага сочиш тавсия этил- 
майди. Чала чириган гунгда органик м оддаларнин г 20 фоизи 
йу^олади. Унинг таркибидаги хашаклар анча ю м ш аган булади. 
Чириган гунгда органик моддаларнинг 50% йу^олади. У цулга 
ёпишадиган бир жинсли i^opa массадан иборат. Чиршади янги 
гунгнинг 25% ни ташкил этади. У сочилувчан i^opa тупро^симон 
массадан иборат.
Саноатда 1-ПТУ-4, КСО-9, РПН-4, РТО -4, Р О У - 6 ва бошца 
маркадаги гунг сочгичлар ишлаб чикарилади. Буларнинг иш органла- 
ри деярли бир хил принципда ишлайди. Сочиш органлари трактор при- 
цеплари ёки яримприцепларкузовининг кетинги кисмига урнатиладиган 
устма-уст жойлашган барабанлардан иборат. Сочиш иш органлари 
олиб куйилганда прицеп ва яримприцеплардан 
турли юкларни та- 
шишда фойдаланилади. Барабанлар тракторнинг 
кетинги кувват 
олкш валидан карданли вал, редуктор, кривошип-шатунли хамда 
храповикли механизмлар орцали айланма ^аракатланади. Гунг соч- 
гич куйидагича ишлайди; агрегат юрганда кузов тубида жойлашган 
занжир-планкали транспортёрнинг кщориги тармоги (115-расм) op­
eara жуда секин силжиб, гунгни 
пастки майдаловчи шнекли бара- 
банга узатади. Пастки барабан 
устки сочувчи барабанга нисбатан 
деярли икки баравар секин айланиб 
(пп = 385 мин-1 , « у= 7 0 5 мин-1 ), 
гунгни яхшилаб майдалаб ю^о- 
рига 
узатади. 
Устки 
шнек 
урамлари уртадан чап ва унг 
томонларга ^араб уралганидан 
гунгни кенг (6—7 м) ёйиб со- 
чади. Сочиш нормаси т р а н с ­
портёрнинг тезлигини 0 
дан 
0,09 м/с гача узгартнриб рост-

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish