Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

юцори концентрацияли 
минерал уеитлар дейилади.
Минерал угитлар саноатда химия за вод л а р и да кукун ёки 
донадор ^олда ишлаб чи^арилади. Доналар д и ам етр и 1 . . . 5 мм 
¡булади.
Минерал 
уритларнинг 
физик-механик 
х о ссал ар и
асосан 
уларнинг намлигига борли^. Угитлар гигроскопиклик хусусия- 
тига эга булганидан атроф му^итдан куп м и^дорда узига нам 
тортади. Угитлар намлиги ош ганда уларнинг зи ч лаш и б ^олув- 
чанлиги, цовушо^лиги, сочилувчанлиги, экилувчанлиги ва бош- 
ца хоссалари узгариб, уларни турли аппаратлар ё р д ам и д а экиш 
ж ар аён и ёмонлашади.
Угит сочилувчан булганда унинг айрим за р р а ч а л а р и , дона- 
лари бир-бири билан ф а ^ а т иш^аланиш кучи воситасида бог- 
л а н ган булади.
Угитларнинг экилувчанлиги уларнинг экиш апп ар атл ар и д аги
тир^ишлардан, воронкалардан бетухтов утиши б и л ан характер- 
ланади. Кукун ^олидаги угитларнинг экилувчанлик хусусияти 
паст булади. Донадор у ги тл ар ж уда сочилувчан ва экилувчан 
булиб, аппаратларнинг чи^иш тешиклари, ти р ^ и ш л а р и олдида 
тупланиб ёки зичлашиб цолмайди.
Уритларнинг зичлашиб цолувчанлик хусусияти 
чи^иш те­
ш иклари ва тир^ишлари о л д и да гумбаз булиб тупланиб, экнл- 
май ^олиши билан тавсифланади.
Угитларнинг ёпишщо^лик хусусияти деб, уларнинг бир-би- 
рига ёпишиб, ^атти^ кесак ^олига келишига а й ти л ад и . Угитлар 
бепарво ва эътиборсиз са^л а н га н д а цотиб цолади. У ларни экиш 
олдидан махсус м аш иналарда майдалаб, 3 . . . 5 мм кузли гал- 
вирлардан ;утказиш зарур.
Минерал угитларнинг цовушо^лиги деганда уларн и н г сеялка 
ва уритлагичларнинг иш орган лари таъсирида хамирсимон ^о- 
л а т га утиши тушинилади. Б а ъ з и угитлар хамирсимон ^олатга 
келмаса ^ам, иш органлари таъсирида йирик б у л а к ч а л а р ^осил 
^илади. Бу булакчалар аппаратларнинг ти р^ и ш л ари д ан ута ол- 
май экиш жараёнини бузади.
Угитлашнинг уч хил усули бор: асосий, яъни ш удгорлаш ёки 
экиш олдидан уритлаш; экиш билан бир в а ^ т д а угитлаш ва 
усимликларни озицлантириш, яъни 
уларнинг 
усиш
ва^тида 
уритлаш.
А с о с и й у г и т л а ш шудгорлашдан олдин д а л а л а р г а угит- 
ларни ёппасига сочиш ёки шудгорни кукламда чизеллаш , куль­
тивация ^илиш билан бирга угит солишдан иборат. Угитларни 
ёппасига сепиш учун та рел кали сеялкалар, бир ва икки дискли 
сочгичлар ва барабанли гунг сочгичлар иш латилади.
Шури ювилган ва яхоб берилган д а л а л а р д а м инерал угит-


лар экин экиш олдидйн ерга ишлов бериш билан бир в а ^ т д а
солинади. Бунинг учун чизель-культиваторларга угитлаш аппа- 
ра тл а р и урнатилади. Шунда минерал уритлар 12— 18 см чу^ур- 
л икка энсиз (эни 2—3 см) ёки кенг (эни 12— 18 см) лента ш ак- 
лида, л е н та л ар орасини 30— 40 см килиб солинади. Узбекистон- 
д а м инерал уритлар йиллик нормасининг деярли 80 фоизи лента
усулида берилади.
Э к и ш б и л а н б и р
в а ^ т д а у р и т л а ш д а
уритлар 
урурларга аралаштириб ёки улардан четроц^а солинади. Д ои
с е я л к а л а р и д а аппаратлар б и л ан экилган урур ва уритлар уму- 
мий воронкага тушиб а р а л а ш а д и ва сошник очган эгатчага ку- 
милади. Чигит экишда минерал уритлар экин ^аторидан 5 ....
7 см о р а л и ^ д а 12 . . . 14 см чу^урликда солинади. Бунинг учун 
экиш агрегати ^аторлаб угит солувчи аппаратлар билан жи^оз- 
ланади. Ш унда мураккаб уритлар 20 . . . 30 кг/га нормада бе­
рилади.
У с и м л и к л а р н и
у с и ш 
д а в р и д а
о з и ^ л а н т и -
р и ш учун ^атор ораларини 
ишлайдиган 
культиваторларга 
уритлаш аппаратлари урнатилади. Бундай машиналар 
культи- 
ватор-ози^лантиргичлар деб аталади. Эрта ози^лантиришда 
минерал уритлар руза цаторларидан 15 . . . 18 см, шоналаш д а в ­
рида 20 . . . 22 см нарида 15 см чуцурликда солинади. Гуллаш 
д а в р и д а уритлар цаторлар орасининг уртасига эгат 
тубидан
10 . . . 15 см чуцур берилади.
Агротехника талаблари. К^отиб долган минерал уритлар да- 
л а га сепиш олдидан йириклиги 5 мм цилиб махсус машинада 
м а й д а л ан а д и . Шунда 1 мм д а н майда заррачалар ми^дори 6°/» 
дан ош маслиги лозим.
Турли уритлар аралаш м асини тайёрлашда уларнинг узаро 
нисбати топшири^да курсатилганидан ± 5 % . намлиги эса 25% 
гача ф а р ^ килишига рухсат этилади. Угитлар яхши аралашти- 
рилиб, бир жинсли цилиниши ва бундан ± 1 0 фоиздан орти^. 
ф ар ц килмаслиги керак.
М и н ерал угитларни солиш да белгиланган доза купи билан 
± 5 % ф а р ^
1
^илиши мумкин. Машиналарнинг 
1
^амраш кенглиги 
буйича нотекис сепилиши оддий уритлар учун ± 1 5 фоиздан, 
кучли кондентрацияли м ур ак к аб угитлар учун эса 10% дан ош­
маслиги керак.
2-§. »ГИТЛАШ МАШИНАЛАРИНИНГ УМУМИЙ ТУЗИЛИШИ
У ги тл аш машиналарининг тури жуда куп. Шунга царамай 
улар яго на бир принципиал схема буйича тузилган булиб, учта: 
асосий ^исмдан иборат: урит са^ланадиган 
сирим
(кузов, бун­
кер, я ш и к ) ; дозаловчи 
цурилма 
(тарелка, занжир-планкали 
т р а н с п о р т ё р ) ; сочувчи ^у ри л м а (вертикал ук;да катта тезликда 
айланувчи дисклар, ^ал^асимон ит^иткичлар, шнеклар ва бош- 
ц а л а р ) . Ш улардан тарелкали урит сеялкалари ва кузовли икки 
дискли угит сочгичлар кенг цулланилади.


РТТ-4 тарелкали урит 
•сочгичи 
(1 0 7 -раем) 
0,9 
■ёки 1,4 класс тракторла- 
рига тиркаб ишлатилади.
У р и т
с о ч г и ч
р а м а с и
6
ик- 
кита кетинги ва иккита 
узи урнашувчи олд 
рилди- 
ракларга таянади. Барча 
механизмлар 
^аракатни 
кетинги 
рилдираклардан 
олади. Chfhmh 700 дм3 
ли яшик 
3 ичида айланув- 
чи тузиткичлар, унингта- 
гида’ эса 11 та тарелка 
урнатилган. Хар бир урит- 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish