www.qmii.uz/e-lib
267
Молиявий хисоботнинг шакли ва таркиби Ўзбекистон Респуб-ликаси Молия
Вазирлиги томонидан белгиланган бўлиб 1997 йил 15 январда тасдиқаанган
«Корхоналарнинг чораклик ва йиллик молия-вий хисобот шаклларини тўлғазиш
бўйича кўрсатмаси»га асослана-ди. Узбекистон
Республикасида кабул
қилинган «Бухгалтерия хисоби тўғрисида»ги Қо1тунинг 16, 17, 18, 19, 20 ва 21
моддаларида молиявий хисоботнинг таркиби, тузилиши ва такдим этилиши
кенг ифодаланган [5]. Амал кдлинаётган бухгалтерия хисобининг мил-лий
стандартларидаги (андозаларидаги) биринчи андозаси
хам «Хисо6 сиёсати ва
молиявий хисобот» деб номланган. Мазкур андозага мувофиқ х,ар бир корхона
ўзининг «Хисоб сиёсати»ни иш-лаб чиқиши ва унга ҳукуқ^й мақом
бериш
мақсадида уни тас-диқпаши керак. Ушбу сиёсат иқгисодиётимизнинг бозорга
ўтиш та-мойилларига, бухгалтерия хисобининг миллий ва халкдро андозала-ри
хамда солиқ сиёсати талабларига мос келиши керак. Молиявий хисоботнинг
мухдм таркибий кдсми бухгалтерия баланси хисобланади. Бухгалтерия
балансида
корхонанинг мол-мулклари, молиявий ресурслари хамда
мажбуриятлари пулда ифодаланган бўлади.
Аудитор бухгалтерия балансини қуйидаги тартибда ва кетма-кетликда
аудит кдлади:
- баланс таркиби ва моддалари билан танишиш;
- баланс суммаларининг тўғрилигини текшириш;
- баланс тузмшга асос бўлган хисоб регистрларини текшириш;
- баланс қолдиклари билан жорий хисоб маълумотларини тақкосслаш;
- баланс
маълумотлари
билан
молиявий
х,исоботнинг
бошқа
шаклларидаги маълумотларни текшириш;
- аудит натижалари бўйича хулосалар килиш.
- Аудитор шунга иқрор бўлиши керакки,
йиллик бухгалтерия баланси
тузилишидан
олдин
барча
хўжалик
операциялари
тугри
хужжатлаштирилган, жараёнлар бухгалтерия хисоби счётларида тўлиқ
акс эттирилган, мол-мулкларнинг хдқдқий қолдиқпари ин-вентаризация
қилинган, дебеторлик ва кредиторлик карзларининг миқдори ва таркиби
ўрганилган, умидсиз қарзлар бўйича маълум хулосалар қилинган бўлиши
керак. Ушбу масалаларга аникдик киритилгандан сўнг
аудитор
бухгалтерия балансининг таркибини текширишга киришади. Балансининг
аудити даставвал унинг актив ва пассив томонларидаги суммаларининг
тўғрилигини тек-ширишдан бошланади. Баланснинг актив қисмида
хўжалик юри-тувчи субъектнинг узоқ ва киска муддатли активлари,
пассив кисмида эса ўз маблағларининг манбалари ва мажбуриятлари
ифодаланган бўлади. Йиллик бухгалтерия балансида ушбу кўрсаткичлар
йил бошида ва охирида кўрсатилади.
Баланснинг актив ва пассив
томонларидаги суммалар бир-бирига мос кели-ши, яъни «баланс»
бўлиши керак. Агар текшириш пайтида фарқ чиқса аудитор унинг
сабабларини аниқпайди.
Аудитор балансдаги активлар,
уларнинг манбалари ва мажбу-
риятларининг тўғри бахрланганлигига алоҳида эътибор бериши керак.
Меъёрий хужжатларга асосан корхонанинг асосий восита-лари, номоддий
www.qmii.uz/e-lib
268
активлари бошланғич бахода, товар-моддий захдралар хдқиқий
таннархида, мажбуриятлар эса хисоб баҳрсида акс эттирилган бўлиши
керак. Савдо фаолияти билан шуғулланувчи корхона ва фирмалардаги
товарлар чакана нархиларда кўрсатилади. Дебиторлик ва кредиторлик
қарзлари томонларнинг ўзаро келишилган (тан олинган) қийматларида
ифодала-нади. Аудитор бундай текширувларни ўтказганидан сўнг бухгал-
терия балансининг таркибини экспертизадан ўтказади.
Жумладан,
баланснинг актив қисмидаги «Узоқ муддатли активла «Айланма
активлар», пассив кисмидаги «Ўз маблағларин манбалари»,
«Мажбуриятлар» бўлимларининг суммалари текширилади. Ушбу
бўлимлар, уларнинг моддаларидаги сумма ҳамда баланс суммаси ўзаро
тенг ва бир-бирига монанд булиши керак. Куйида бухгалтерия баланси
аудитини «Зилол »
чиқариш фирмасининғ шартли йиллик маълумотлари асо кўриб
чиқамиз (9-жадвал):
«Зилол
» ишлаб ишлаб чикариш фирмасининг йиллик бухгалтерия баланси
аудити натижалари
9-жадвал
(минг сўм)
Do'stlaringiz bilan baham: