O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet149/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧОРТОҚ МИНЕРАЛ СУВИ - ши-
фобахш, ҳидсиз ва рангсиз сув. Кимё-
вий таркиби бўйича сульфатхлоридна-
трийли, сувнинг минераллашганлиги 
рН=7,2 билан 2,6 г/л ва таркибида 14 
мг/л кремний кислотаси мавжуд. Сув-
нинг траси 30°. Чортоқ ш.дан 7 км шим.
шаркда Чортоқсой соҳилида «Чортоқ» 
санаторийси жойлашган. Бу ерда 1953 
й. неоген ётқизиқдаридан ташкил топ-
ган Чортоқ структурасида чуқур бурғи 
қудуқлари (ЗОЮ м гача) ёрдамида мине-
рал сув топилган. Бактрия серияси кон-
гломератларида 150— 500 м оралиқда 4 
та сув ўтказувчи горизонт очилган, чуқ. 
507 м ли бурғи қудуғи 1958 й. Фарғона 
гидрогеология экспедицияси томони-
дан қазилиб, 1959 й.да фойдаланишга 
топширилган. Бурғи қудуғининг дебити 
(сарфи) 2 атм босимда 7 л/сек атрофида. 
Овқат ҳазм қилиш органлари касалли-
кларини даволашда ичиш учун фойдали. 
Массагет серияси ётқизиқларидан то-
пилган Ч.м.с. эса, юқори минераллаш-
ган (60 г/л гача), гипертермалли (траси 
72° гача), хлориднатрийкальцийли, кам 
радиоактивли, таркибида юқори дара-
жада йод (19—48 мг/л) ва бром (25 мг/л) 
бўлган газ чикарувчи азотли сув. Кимё-
вий элементлар мажмуасининг уйгунли-
гига кўра, бу сув бальнеологик нуқтаи 
назаридан катта амалий аҳамиятга эга. 
1250—1550 м чуқурликдаги массагет се-
рияси ётқизиқларида очилган, фаввора 
бўлиб чикувчи сувлар базасида «Чортоқ» 
санаторийси фаолият кўрсатмоқда. Бу 
сув таянчҳаракат органлари, полиартрит, 
меъдаичак, гинекологик, спондилёз, 
юрак, тери ва б. касалликларни даволаш-
да фойдаланилмоқда. Чортоқнинг йод-
ланган минерал суви нафақат бальнеоло-
гик нуқтаи назаридан, балки саноат учун 
зарур бўлган йод ажратиб олиш объекти 
сифатида ҳам аҳамиятга эга.
«ЧОРТОҚ» САНАТОРИЙСИ - 
бальнеологик курорт; Наманган ш.дан 
25 км масофада Чортоқсой соҳилида, 
Чатқол тоғининг жан. қиялигидаги тоғ 
адирларида, денгиз сатҳидан 650 м ба-
ландликда жойлашган. Чортоқ минерал 
суви туфайли бунёд этилган.
1949 й. 31 авг.да Чортокда 30 ўринли 
бальнеологик шифохона ташкил этилди; 
йил сайин у кенгая бориб, 1959 й. ўринлар 
сони 250 тага етди. 1961 й. 1 мартдан ши-
фохона «Ч.»с.га айлантирилди. Санато-
рий ҳудуди турли мева ва манзарали да-
рахтлар билан кўкаламзорлаштирилган. 
Майд. 37 га, иқлими юмшоқ, континен-
тал, ёзи қуруқ, иссиқ, қиши юмшоқ. Янв.
даги ўртача ҳарорат — 1,4°, июлда 23°, 
нисбий намлик 52%. Даволаш омили — 
минераллари кам, ичиладиган, сульфат-
хлоридли, натрийли минерал тузлар ва 
термал, гипертермал (42° дан юқори ван-
налар учун), йодли, хлоридли, кальций-
натрийли минераллари кўп (20—50 г/л) 
сувлар ҳисобланади. Бундан ташқари, 
физиотерапия, даво физкультураси, мас-
саж, иссиқ (парафин ва озокерит) билан 
даволаш усуллари ҳам қўлланилади. 
«Ч.»с. замонавий даволашдиагностика 
асбобускуналари билан жиҳозланган; 
у ерда 40 кишилик ванна, бассейн, душ 
ва сув муолажаси хоналари мавжуд. Са-
наторийда харакат аъзолари, нерв систе-
маси, ҳазм аъзолари, гинекологик ва тери 
касалликлари билан оғриган беморлар 
даволанади. Шунингдек, ўткир миокард 
инфарктини бошдан кечирганлар согли-
гини тиклаш учун 30 ўринли реабилита-
ция бўлими фаолият кўрсатади. Минерал 
сувли ванналар гипотоник, томир кен-
гайтирувчи таъсир қилади, у қон оқими 
тезлигини барқарорлаштиради, орга-
низмнинг ҳимоя вазифасини оширади
яллиғланишга қарши таъсир кўрсатади. 
Санаторийда 400 ўринга мўлжалланган 
ётоқ корпуслари (бир ва икки ўринли), 


www.ziyouz.com кутубхонаси

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish