O‗zbekiston respublikasi oliy va o‗rta maxsus ta‘lim vazirligi namangan davlat universiteti ijtimoiy-iqtisodiy fakul‘teti

Xizmat  ko‗rsatish  sanoati  —  tovar  ishlab  chiqarish  emas,  ko‗proq 
xizmat ko‗rsatish bilan bog‗liq bo‗lgan industriya, masalan, turizm. 
Xristianlik  (yun.  shristos  —  Xudo  yarlaqagan  vakil,  xaloskor)  —  Rim 
imperiyasining  sharqiy  provinsiyasi  (Falastin)  da  paydo  bo‗lgan.  X.  311  y.da 
rasman  ruxsat  berilgan  dinga  aylangan.  Imperator  Konstantin  324  X.ni  davlat 
dini  deb  e‘lon  qilgan.  325  y.da  uning  ko‗rsatmasi  b-n  jahon  xristianlarining 
birinchi  yig‗ini  —  Nikey  sobori  chaqirilgan.  Bu  soborda  episkoplar, 

---

 
192 
ilohiyotchilar X.ning asosiy aqidalarini tasdiqlaganlar, cherkov qonun-qoidalari 
yozilgan  kitoblarni  qabul  qilganlar  hamda  cherkov  tashkiloti  tugal  holga 
keltirilgan. ―X.‖ atamasi e‘tiqodni anglatish ma‘nosida Antioxiyada (Suriya) 42 
y.da  vujudga  kelgan.  Dastlabki  davrida  Iso  izdoshlari  o‗zlarini  xristianlar  va 
ta‘limotlarni  X.  deb  atamaganlar.  Bu  nom  dastlab  ularga  qarshi  tomondan 
haqorat  sifatida  qo‗llangan.  X.ning  diniy  ta‘limoti  mazmunini  asosan 
quyidagilar  tashkil  etadi:  Xudo  muqaddas  uchlikda  (troitsa)  namoyon  bo‗ladi. 
Ya‘ni  Xudo  uch  qiyofali,  lekin  yagonadir.  Bu  degani,  Xudo  Xudo-Ota,  Xudo-
o‗g‗il,  Xudo-Muqaddas  Ruhdan  iborat.  Biroq,  bu  uch  qiyofali  xudolar  ayni 
paytda  shaxslariga  ko‗ra  farq  qiladilar.  Xudo  -  Ota  tug‗ilish  yo‗li  b-n  paydo 
bo‗lmagan,  uni  hech  kim  yaratgan  emas.  Xudo-o‗g‗il  esa,  tug‗ilgan.  Xudo-
Muqaddas  Ruh  esa,  Xudo  Otadan  paydo  bo‗lgan.  Asosiy  aqidalar 
quyidagilardir: Xudo-o‗g‗il  (Iso) masih, ya‘ni  Xudo yarlaqagan vakil. U ilohiy 
xaloskor.  Iso-X.ning  asoschisi;  Iso  o‗ldirilgandan  keyin  osmonga  ko‗tarilib 
ketgan, u kelajakda tiriklar va o‗liklar ustidan hukm chiqarish uchun oxirat kuni 
erga  qaytib  keladi;  Iso  ham  ilohiy,  ham  insoniy  tabiatga  ega;  Bibi  Maryam 
Xudoning  onasi,  u  qizlik  iffati  saqlangan  holda  ilohiy  homilador  bo‗lgan  va 
Isoni  tuqqan;  ikonalarga  sig‗inish;  Xudo  hamma  narsadan  ustun  turadi  va 
abadiydir.  Uni  hech  kim  yaratgan  emas.  Xudo  dunyoning  yaratuvchisidir; 
odamzot  tug‗ilgan  paytidan  boshlaboq  gunohkordir:  Xudo  yaratgan 
mavjudotlarning  gultoji  inson  edi,  chunki  u  insonni  o‗ziga  o‗xshash  qilib 
yaratgan  edi.  Bu  o‗xshashlikning  asosiy  qirralari  —  bu  insonga  berilgan  aql-
idrok,  iroda,  abadiy  o‗lmasliklarida  edi.  Xudo  butun  kosmik  tartibni  insonga 
bog‗liq  qo‗ydi,  biroq  inson  o‗zining  irodasini,  erkini  Xudo  irodasiga,  erkiga 
qarama-qarshi  qilib  qo‗yganligi  uchun  uni  abadiy  gunohkorlikka  mahkum 
etgan; cho‗qintirish yo‗li b-n Xudo odamlarga najot yo‗lini ochib bergan; Odam 
Ato  va  Momo  Havo  qilgan  ish  shunday  gunohi  azim  ediki,  odamlar  qiladigan 
har  qanday  qurbonlik  xudoni  qanoatlantira  olmaydi.  SHuning  uchun  Xudo 
odamlarga  rahm  qilib,  o‗z  o‗g‗li  Isoni  o‗limga  mahkum  etgan.  Bu  qurbonlik 
Xudoni  Isoga  e‘tiqod  qilganlar  b-n  yarashtirgan  va  ularga  cho‗qintirish 
marosimi orqali najot yo‗lini ochib bergan; faqat xristian cherkovi bag‗ridagina 
odamlar Xudoning marhamatiga, uning himoyasida bo‗lishiga umid bog‗lashlari 
mumkin;  Iso  o‗gitlariga,  vasiyatlariga  amal  qilish,  hayot  mashaqqatlariga  Iso 
kabi bardosh berish, buning evaziga narigi dunyoda ajr (mukofot)ga erishajaklik 
muqarrarligi;  jannat  va  do‗zaxning  mavjudligi;  jonning  o‗lmasligi.  X.ning 
muqaddas  kitobi  ―Bibliya‖  deb  ataladi.  Uning  X.  paydo  bo‗lmasdan  oldin 
yaratilgan  birinchi  va  katta  qismi  ―Eski  Ahd‖  deb  nomlanadi,  u  iudaizm 
dinining Muqaddas kitobi (―Tavrot‖) hisoblanadi. ―Bibliya‖ning X. b-n bog‗liq 
qismi  ―YAngi  Ahd‖  (―YAngi  vasiyat‖)  deb  ataladi.  Kitoblar  nomiga  ―Ahd‖ 
so‗zining  qo‗shib  ishlatilishi  ―Xudo  b-n  kishilar  o‗rtasidagi  munosabatlar 
ahdnoma  (vasiyat)  b-n  tartibga  solib  turiladi‖,  degan  tushunchaning  asos  qilib 
olinganligi  b-n  izohlanadi.  ―YAngi  Ahd‖  27  kitobdan,  ya‘ni  4  ta  ―Injil‖ 

---

 
193 
(Evangeliya, ya‘ni xushxabar), havoriylarning (Iso shogirdlari, X.ning dastlabki 
targ‗ibotchilari)  amallari,  21  risolasi  va  Ioann  (ilohiyotchi  olim) 
―Vahiynoma‖sidan iborat. 1054 y.ga kelib, diniy ta‘limotlarni talqin etish, yangi 
vujudga  kelgan  cherkovlarni  nazorat  etish,  daromadlarni  taqsimlash  yuzasidan 
kelib  chiqqan  ixtilof  oqibatida  X.  katolik  (butun  dunyo)  va  pravoslavie  (chin 
e‘tiqod)  cherkovlariga  bo‗linib  ketgan.  Katoliklar  Muqaddas  Ruh-Xudo  ham, 
Ota-Xudodan,  ham  o‗gil-Xudodan  kelib  chiqqan  deb  hisoblaydilar. 
Pravoslavlar  esa,  Muqaddas  Ruh-Xudoni  faqat  Ota-Xudodan  kelib  chiqqan, 
degan  ta‘limotni  tan  oladilar.  X.ning  protestantizm  konfessiyasi  Reformatsiya 
harakati  oqibatida  shakllangan  (1526).  1948  y.da  jahon  44  mamlakatining  147 
protestant  cherkovini  birlashtirgan  jahon  cherkovlari  kengashi  tuzilgan.  X.  o‗z 
tarixida  ro‗y  bergan  bahs,  munozara,  murakkabliklarga  qaramay,  2000  y.dan 
buyon yashab kelmoqda.