Toshkent moliya instituti zulxumor toirovna abdalova zulxumor nazarovna tojiyeva


 ‘zbekistonda  chorvachilik  mahsulotlari  asosiy  turlarini



Download 6,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/114
Sana03.08.2021
Hajmi6,69 Mb.
#137685
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   114
Bog'liq
Iqtisodiy geografiya

0 ‘zbekistonda  chorvachilik  mahsulotlari  asosiy  turlarini 
yetishtirish,  ming  tonna  (2 0 0 0 -2 0 1 0   yy..)
Mahsulot
turlari
Barcha
xo‘jaIiklar
Fenner
xo‘jaliklari
Dehqon
xo‘jaliklari
Qishloq
xo‘jaligi
korxonalari
2000
yil
2010
yil
2000
yil
2010
yil
2000
yil
2010
yil
2000
yil
2010
yil
G o ‘s h t
501,8
855.0
36,8
21,8
6,6
812,3
458,4
20,9
S u t
3632,5
6169,0
176,5
205,0
54,1
5927,8
3401,9
36,2
T u x u m , 
m ln   d o n a
1254,4
3061,2
490,6
288,1
12,0
1775,5
751,8
997,6
Jun
15,8
26,5
3,9
1,7
0,2
22,0
11,8
2,8
Q o ra k o ‘1 
te risi,  m in g  
d o n a
747,6
934,9
499,3
44,1
8,2
632,1
240,1
258,7
P illa
16,5
25,2
16,2
24,7
0,3
-
-
0,5
Manba:  Сельское  хозяйство  Республики  Узбекистан  2003.  Статисти­
ческий  сборник.-Т,  2004.  С.  29-30.  Сельское  хозяйство  Узбекистана.  Ста­
тистический  сборник.-Т,  2011.  С.  29-30.
Respublikada  olinayotgan  tuxum ning  (3061,2  m ln   dona) 
eng  k o ‘p in i  T oshkent  (871  m ln   d o n a),  S am arqand  viloyatlari
151


(576,9  m ln   d ona)  yetkazib  berm oqda.  Shuningdek,  A ndijon, 
X orazm .  F arg 'o n a  va  Q ashqadaryo  viloyatlari  ham   m am la- 
katda  p arrand a  tuxum i  soni  yetkazib  bcrish  b o ‘yicha  yetakchi 
hisoblanishadi.  Bu  borada,  Q oraqalpog‘iston  Respublikasi, 
N am ang an ,  Sirdaryo  va  Jizzax  viloyatlari  biroz  orqada.
P illachilik  b o ‘yicha  respublika  dunyoga  m a sh h u r  davlat- 
lardan  biri.  Pillachilik  tarm o g ‘i  paxtachilik  bilan  birga  q o ‘shib 
olib  boriladi.  T ut,  ipak  qurti  u ru g 'in i  tayyorlash,  pilla 
yetishtirish  barcha  viloyatlarda  bor.  Ay rim   m a’lum otlarga 
k o ‘ra,  ipak  qurti  boqish  4  —  asrda  X itoydan  Q ‘rta  Osiyoga 
tarqalgan,  1913-yilda  4  m ing  ton naga  yaqin  pilla  yetishtirilgan 
b o ‘lsa,  u ning  90  foizi  F arg ‘o n a   vodiysiga  to ‘g‘ri  keladi. 
H ozirga  kelib  m am lakatim izda  yiliga  25,2  m ing  to n n a   pilla 
o linadi  (7-jadval).  Y etishtirilayotgan  pillaning  98  foizi  ferm er 
x o ‘jaliklariga  to ‘g ‘ri  kelm oqda.  Respuhlikdagi  10  ga  yaqin 
pillakashlik  fabrikasi  o ‘zim izda  yetishtiriladigan  pillani  qayta 
ishlaydi.  A m m o  m a ’lum   bir  vaqt  oralig‘id a  pilla  yetishtirish 
keskin  kam ayib  ketdi,  k o ‘p gina  tut  daraxtlari  kesilib  yuborildi, 
hozirga  kelib  (yillik  o ‘sish  104,9  %)  y ana  bu  tarm oqni 
rivojlantirishga  alohida  e ’tibor  berilayapti.
Baliqchilik 
0 ‘zbekistonning 
tabiiy 
suv 
havzalaridan 
qadim dan  m avjud  b o ‘lgan.  Ilgarilari  baliqning  asosiy  qism ini 
O rol  dengizi,  A m udaryo  va  Sirdaryo  havzalari  yetkazib 
bergan.  Orol  dengizi  suv  sathi  kam ayishi  evaziga  s u n ’iy  suv 
havzalarida  baliq  yetishtirish  rivojlandi.  U m u m a n   m am la- 
katdagi  k o ‘l  va  daryolarda  62  ga  yaqin  baliq  turi  yashaydi. 
B ulardan, 
zo g'ora 
baliq, 
d o ‘ngpeshona, 
sudak, 
oqcha, 
tobonbaliq,  ilonbosh,  c h o ‘rtan,  qizilko‘z  alohida  aham iyatga 
ega.  Yirik  baliqchilik  x o ‘jaliklari  Jizzax,  T oshkent,  Sirdaryo  va 
X orazm   viloyatlarida  tashkil  etilgan.  A ydarko‘l  tizim ining 
kengayib  borishi  baliqchilikning  rivojlanishiga  im kon  berdi. 
Shuningdek,  T oshkent  viloyatidagi  «D am achi»  hovuz  baliq- 
chlik  xo‘jaligi  h am   baliq  yetkazib  berishga  xizm at  qilm oqda.
A salarichilik  tarixi  uzoq  yillarga  borib  taqalsada,  oxirgi 
yillarda  tezlik  bilan  rivojlanayotgan  tarm o qlardan  biridir.  Q o- 
laversa,  ushbu  tarm o qn i  respublikada  rivojlantirish  va  y o ‘lga 
q o ‘yish  u ch u n   yetarli  sh art-sharo it  m avjud.  0 ‘zbekistonning 
tog ‘  va  tog ‘  oldi  m in taqalarining  asali  o ‘zining  xushbo‘yligi  va
152


shifobaxsh  ekanligi  bilan  m ashhur.  H ar  yili  20  m ing  to n n a d an  
k o ‘p  asal  olinadi.  A salni  yilda  ikki  m arta,  m ay-iyun  va  avgust- 
sen tab r  oylarida  olishadi.
D arran dachilik  tarm o g ‘i ju d a   keng  rivojlangan  b o ‘lm asada, 
Quyi  A m udaryo,  Surxondaryo,  Sirdaryo  viloyatlarida  ondatra, 
nutriya,  tulki,  no rk alar  qim m atbalio  m o ‘yna  olish  m aqsadida 
boqiladi.

Download 6,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish