Dasturlash tillari va axborot-kommunikatsiya texnologiyalari 1-semestr



Download 5,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet261/335
Sana02.08.2021
Hajmi5,36 Mb.
#136132
1   ...   257   258   259   260   261   262   263   264   ...   335
Bog'liq
Dasturlash asoslari(O'zbekcha)

5.2.3. Na’muna 
Quyida  ma’lumotlar  abstrakt  tipi  uchun  maxsus  paketining  stekni  tasvirlovchi  tasnifi 
keltirilgan  
 
package STACKPACK is 
-- Ko‘rinarli mohiyat yoki ochiq interfeys – 
type STACKTYPE is limited private; 
MAX_SIZE : constant := ICO; 
function EMPTY(STK : in STACKTYPE) return BOOLEAN; 
procedure PUSH(STK : in out STACKTYPE; 
ELEMENT : in INTEGER);  
procedure POP(STK : in out STACKTYPE);  
function TOP(STK: in STACKTYPE) return INTEGER; 
-- Mijozlardan berkitilgan qism private -- 
type LISTJL'YPE is array (1. .MAX_SIZE) of INTEGER;  
type STACKTYPE is record 
LIST : LIST TYPE; 
TOPSUB : INTEGER range O..MAX_SIZE := 0; 
end record; end STACKPACK; 
 
Qayd  etamizki  yaratish  va  buzish  operatsiyalari  paket  tasnifida  kritilmagan  chunki  ularga 
zarurat yo‘q. 
 
Paket tanasi STACKPACK: 
with TEXT_IO; use TEXT_IO;  
package body STACKPACK is 
function EMPTY(STK: in STACKTYPE) return BOOLEAN is begin 
return STK.TOPSUB = 0;  
end EMPTY; 
procedure PUSH(STK : in out STACKTYPE; 
ELEMENT : in INTEGER) is 
begin 
if STK.TOPSUB >= MAX_SIZE then 
PUT_LINE("XATO – Stek to’lgan”);  
else 
STK.TOPSUB := STK.TOPSUB + 1; 
STK.LIST(TOPSUB) := ELEMENT;  


Dasturlash tillari va axborot-kommunikatsiya texnologiyalari                                                              1-semestr
 
 
268 
 
end if; 
 end PUSH; 
procedure POP(STK : in out STACKTYPE) is begin 
if STK.TOPSUB = 0 
 
Asosiy adabiyotlar 
1.  Robert W. Sebesta, Concepts of Programming Languages, John Wiley & Sons, USA 2015.  
2.  Fundamentals of Computer Programming With C# (The Bulgarian C# Programming Book). Svetlin 
Nakov & Co., 2013 
3.  Andrew Troelsen. Pro C# 5.0 and the .NET 4.5 Framework Sixth Edition 2012 apress. 
 
Glossariy
  
 
▪  Metodlar – ma’lum bir klass bilan bog‘langan funksiyalar hisoblanadi. Bunday funksiyalar 
sifatida  klass  nusxasi  metodlari  yoki  klass  nusxasi  hosil  qilinishini  talab  qilmaydigan  statik 
metodlar (masalan, Console.WriteLine) tushuniladi. 
▪  Xususiyatlar – mijoz tomonidan murojaat qilish imkoni mumkin bo‘lgan funksiyalar bo‘lib, 
klassning ochiq maydonlariga o‘xshash. C#  tilida xususiyatlar bilan ishlovchi maxsus read va 
write  sintaksislari  mavjud.  Xususiyatlar  maxsus  sintaksisga  ega  bo‘lib,  oddiy  funksiyadan 
farq qiladi.  
▪  Konstruktorlar  –  klass  nusxasi  hosil  qilinganda  avtomatik  chaqriladigan  funksiya 
hisoblanadi.  Ushbu  funksiyalarning  nomi  klass  nomi  bilan  ustma-ust  tushishi  va  hech 
qanday  qiymat  qaytarmasligi  lozim.  Konstruktorlar  klass  nusxasi  osil  qilinganda 
maydonlarga boshlang‘ich qiymat berishda foydalaniladi. 
▪  Destruktorlar  –  konstruktorlarga  o‘xshash  bo‘lib,  klass  nusxasi  xotiradan  o‘chirilganda 
avtomatik chaqiriladi. Ular ham klass nomi kabi nomlanib, oldiniga tild belgisi (-) qo‘yiladi. 
Dasturning  keraksiz  ma’lumotlardan  tozalashni  CLR  bajarishini  inobatga  olib,  qachon 
destruktor chaqirilishini aytish qiyin. C# tilida destruktorlar kamroq qo‘llaniladi 
▪  indeksatorlar – ob’ektlarni massiv va kolleksiya kabi indekslash uchun qo‘llaniladi.  
▪  Qism dastur – dasturning bir qismi bo‘lib, qachonki unga murojat qilinsagina o‘sha dastur 
ishga tushadi 
▪  Void – qism dasturni qiymat qaytarmasligini anglatuvchi tipi hisoblanadi 
▪  Lokal o‘zgaruvchi -  qism dastur ichida e’lon qilgan yoki blok chegarasida ko‘rinish  sohasiga  
ega 
▪  Global    o‘zgaruvchi  -  har    qanday  qism  dasturlardan    tashqarida    e’lon  qilinadi    va  
programma    bajarilishining    oxirigacha    amal    qiladi.    Bunday  o‘zgaruvchilarga 
programmadan  ihtiyoriy funksiyalardan  murojat  qilish mumkin 
▪  New - massiv yaratishda bu operatordan foydalaniladi 
 

Download 5,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   257   258   259   260   261   262   263   264   ...   335




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish