Майдоний транзисторларни тадқИҚ этиш ўҚув лаборатория мажмуасини


р – n ўтиш билан бошқарилувчи майдоний транзисторлар



Download 2,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/39
Sana23.02.2022
Hajmi2,01 Mb.
#133763
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39
Bog'liq
majdonij tranzistorlarni tadqiq etish oquv laboratoriya mazhmuasini yaratish

 
1.2. р – n ўтиш билан бошқарилувчи майдоний транзисторлар 
 
Тузилиши ва ишлаш принципи. р–n ўтиш билан бошқарилувчи nканалли МТ 
тузилмасининг кўндаланг кесими ва унинг шартли белгиланиши 1.1 расмда келтирилган.
а) б) 


10 
в) 
1.1 – расм. n – канали р–n ўтиш билан бошқарилувчи МТ тузилмасининг кўндаланг 
кесими (а), транзисторларни шартли белгиланиши (б) ва
иккита симметрик затворли МТ тузилмаси (в). 
МТларнинг уланиш схемалари 1.2 – расмда кўрсатилган: умумий исток (УИ), 
умумий сток (УС) ва умумий затвор (УЗ) уланиш. Асосий уланиш схемаси бўлиб УИ 
уланиш хизмат қилади. 
а) б)


11 
в) 
1.2 – расм. МТларнинг уланиш схемалари: УИ (а), УС (б) ва УЗ (в). 
МТ статик характеристикалари.
Статик сток характеристикалар оиласи деб затвор – исток кучланиши U
ЗИ
нинг 
ўзгармас қийматларида сток токи I

нинг сток – исток кучланиш U
СИ 
га боғлиқликлари I
С
 
=f (U
СИ
) га айтилади. Сток – исток кучланишининг U
СИ 
= 0 ÷ U
СИ.ТУЙ
оралиғида ортиши 
канал токи қийматига қарши таъсир этувчи иккита эффектни ҳосил қилади. Бир томондан 
U
СИ 
ортиши билан электронларнинг каналдаги дрейф тезлиги ортади, ток кучи қиймати 
эса дрейф тезликка чизиқли боғлиқ, демак, ток қиймати ортиши керак. Иккинчи томондан 
эса, U
СИ 
нинг ортиши каналнинг “понасимонлигини” орттиради, яъни канал қаршилиги 
ортади. Натижада U
СИ 
ортиши билан бу икки омилнинг биргаликдаги таъсирида сток 
токи чизиқли ўзгаришга нисбатан сустроқ ортади. Сток – исток кучланиши U
СИ
 =U
СИ.ТУЙ
қийматга етганда сток токининг ортиши тўхтайди (1.3, б – расмда Н нуқталар). Бу сток 
характеристикаларнинг горизонтал соҳаларига мос келади ва тўйиниш соҳаси деб 
юритилади. Затвор – исток кучланиш U
ЗИ
қанчалик катта қийматга эга бўлса, U
СИ 
кучланишнинг шунчалик кичик қийматларида тўйиниш содир бўлади. 
Сток 
характеристикаларда 
мустақил 
соҳаларни 
фарқлаш 
керак. 
Характеристиканинг штрихланган чизиқдан чапроқ қисмида (текис ўзгарувчан канал 
режими, I соҳа) транзистор ўзини оддий резистордек тутади, бунда резистор қаршилиги 
затвор – исток кучланиш U
ЗИ
га боғлиқ. МТнинг ушбу хусусиятидан, масалан, 
бошқарилувчи потенциометр ҳосил қилиш учун ишлатилади. 
а) б) 


12 
1.3 – расм. – каналли МТнинг сток – затвор (а) ва
сток (б) ВАХлари оиласи.
Характеристиканинг штрих чизиқдан ўнгроқда жойлашган соҳасида (фазовий 

Download 2,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish