Parrandalarda ovqat ҳazm qilish tizimi kasalliklari



Download 1,69 Mb.
bet7/31
Sana20.02.2022
Hajmi1,69 Mb.
#460203
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   31
Bog'liq
2 Цистология хужайралар тузилиши ва назарияси

Мураккаб полисахаридлар - гликозаминогликанлар бириктирувчи тўқиманинг ҳужайрааро моддаси ва кўпгина безларнинг секрети таркибига киради. Нейтрал ва кислотали гликозаминогликанлар фарқ қилинади. Олий ҳайвонлар тўқималарида кўпроқ кислотали (гиалурон ва хондроитин сулфат кислоталар, гепарин) гликозаминогликанлар учрайди.

Гликозаминогликанлар сўрувчи (шимувчи) мембраналар (ичак ва буйрак эпителийи)да учраб, сув ва ундаги, ионлар ҳамда майда молекулалар ҳаракатланадиган ёллар системасини ҳосил қилади.

Aнорганик моддалар: сув ва тузлар. Организмнинг 70-80 фоизи сувдир. Сув эритувчи модда бўлиши билан бирга, протоплазма турли структураларининг таркибига киради. Кўп миқдордаги сувнинг йўқотилиши организмдаги ҳаётий жараёнларнинг тўхташига олиб келади. Металларнинг ионлари На+, К+, Cа++, Фе+++ ва бошқалар турли жараёнларда иштирок қилади. Улар мураккаб комплекс бирикмалар таркибига кириб, хелатлар ҳосил қилади (м; гемоглобин).

Aнорганик моддалар: сув ва тузлар. Организмнинг 70-80 фоизи сувдир. Сув эритувчи модда бўлиши билан бирга, протоплазма турли структураларининг таркибига киради. Кўп миқдордаги сувнинг йўқотилиши организмдаги ҳаётий жараёнларнинг тўхташига олиб келади. Металларнинг ионлари На+, К+, Cа++, Фе+++ ва бошқалар турли жараёнларда иштирок қилади. Улар мураккаб комплекс бирикмалар таркибига кириб, хелатлар ҳосил қилади (м; гемоглобин).

Тирик модда органик бирикмалар ва анорганик моддаларнинг оддий аралашмаси бўлмасдан, балки бир бутун мураккаб системадир. Протоплазма рангсиз, ёруғликни сувдан кўра кучлироқ синдирадиган, солиштирма оғирлиги 1,03 бўлган модда. Протоплазманинг хоссалари ҳужайранинг физиологик ҳолатига қараб анча осон ўзгаради. Унинг ёпишқоқлигини глицеринникига тенглаштириш мумкин. Протоплазма физик ҳолатининг ўзгарувчанлиги унинг моддалари коллоид ҳолатда эканлиги билан боғлиқ.

Эритма таркибида диаметри 1-100 нм заррачалар бўлса, бундай эритмани коллоид эритма дейилади. Коллоид эритмадаги заррачаларнинг майдаланиш даражаси дисперслик даражаси дейилади.


Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish