Паразитлар – бошка организмалар хисобига вактинча ёки доимо яшовчи уларни овкат ва энергия манбаи сифатида фойдаланувчи организмларга айтилади


Касалликда организмда аллергия кузатилиши мумкин



Download 4,13 Mb.
bet3/9
Sana25.02.2022
Hajmi4,13 Mb.
#272720
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Сиазол узбекча

Касалликда организмда аллергия кузатилиши мумкин.

Энтеробиоз клиник шакллари

  • Кучсиз инвазия– анал тешигида 2-3 кун кичишиш безовта килади, сунг 2-3 хафта йук булиб кетади.
  • Ичак шакли.
  • Асаб шакли.
  • Энтеробиоз вульвовагинит.
  • Тери шакли.

Диагностикаси

  • Епишкок лента методи.
  • Макроскопич – ахлатда кузгатувчини ва уни тухумларини топиш.

Гименолепидоз (Карликовый цепень)

Кузгатувчи – Hymenolepis nana –1851 йил Бильгаргарцом томонидан Египтда бола мурдасини текширишда топилган.

ГИменолепидоз


Карликовый цепень бош кисми илмок билан куролланган сколекслардан ташкил топган, 200-300 тагача проглотидаси бор. Уни ичида тухим билан тула булади. Бу паразит гермофродит хисобланади.

ГИменолепидоз

Гименолепидоз (h.nana) – антропоноз перорал контагиоз гельминт.

Касаллик манбаи – касал одам (охирги ва оралик хужайини), ингичка ичагида етук гижжа булади.

Онкофералар етук личинка саклайди ва ахлат билан ташкарига ажралиб чикади.

ГИменолепидоз

Утказувчи омиллар– озик овкат ва маиший буюмлар.


Тухуми кулда 5 минутдан 1,5 соатгача яшайди.
Тухуми горшокда 5 минутдан 3,5 соатгача сакланади.

ГИменолепидоз

Одам ошкозонида тухум кобигидан ажралади, ингичка ичакка утиб ворсинкаларга кириб олади ва 4-6 кунда личинкага айланади (цистицеркоид), сунгра ичак деворига епишиб олиб 14-15 кунда етук паразитга айланади.

ГИменолепидоз

  • Етук гижжа ичакда 2 ойгача яшайди. Аутосуперинвазияда одам ичагида улгунича яшайди.

ГИменолепидоз

Касаллик патогенезида ингичка ичакни механик зарарланиши; гижжа ажратган моддаларни организмга сенсибилизацияловчи таъсири хамда йулдош касалликларни тузалиши чузилишига олиб келади.


Download 4,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish