Пайвандлаш ишлари


ЁЙ ЁРДАМИДА ВА ГАЗ АЛАНГАСИДА ВАЛИКЛАР



Download 7,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/133
Sana13.07.2022
Hajmi7,91 Mb.
#792729
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   133
10. ЁЙ ЁРДАМИДА ВА ГАЗ АЛАНГАСИДА ВАЛИКЛАР
ХОСИЛ ^И Л И Ш ХАМДА ПЛАСТИНАЛАРНИ Ш И П ЧОК
БИЛАН ЦАЙВАНДЛАШ
Мавзудан максад — талабаларга ёй ёрдамида ва газ алангасида 
шип чок билан паивандлашни ургатишдан ва бу билан уларни чок- 
ларнинг фазодаги турли холатларида буюмлар пайвандлаб ясаш га, шу 
жумладан, кувурларнинг бурилмайдиган бирикиш жойларини пай­
вандлашга тайёр- 
лашдан иборат.
Уш бу м авзу 
материалларини 
куйидаги булим- 
ларга булиб урга­
ниш тавсия эти­
лади:
1. Металлни ёй 
ёрдамида сую к­
л ан ти р и б , ш ип 
чок билан коплаш.
2. Ёй ёрдами­
да шип чок билан 
пайвандлаш.
3. М еталлни 
газ алангасида су- 
юкдантириб шип 
чок билан коплаш 
ва пайвандлаш.
НАЗОРАТ УЧУН САВОЛЛАР
80-расм.
П ластиналарни ш ип холатида урнатиш учун 
мослама.
139


Маютулотларни утказиш учун олдиндан иш уринлари хозирда- 
ниб, пайвандлаш ёйи, таъминлаш манбалари, газ алангасида пай­
вандлаш амалга ошириладиган жой ва асбоблар текшириб курилади.
Пайвандлашга йигиб куйилган пластиналарни урнатиш учун хо- 
нага мосламалар келтирилиши керак, улар пластиналарни шип упла­
тила пайвандлаш имконини беради (80-расм).
Материал сифатида кам углеродли пулатдан ишланган 250x150х 
(6—12) мм улчамли пластиналар, Э—42 ёки Э—46 типидаги 3—4 мм 
диаметрли электродлар, пайвандлаш сими талаб этилади.
Болгалар, зубило, пулат чутка, чизгич, бур, химоя кузойнакла- 
ри, тусик,, никоб, одций ойнали кузойнаклар ва жомакорлар кам 
керак булади.
Шип чокларни хосил килиш ва пайвандлаш техникасини ту- 
шунтириб берувчи плакат хамда чизмалар, пайвандлаш режимлари- 
нинг жадваллари ва суюклантириб коплаш хамда пайвандлаш наму- 
налари олдиндан тайёрлаб куйилиши керак.
10.1. М ЕТА Л ЛН И ЁЙ ЁРДАМ ИДА С У Ю К Л А Н ТИ РИ Б,
Ш И П Ч О К БИЛАН КОП ЛА Ш
Кириш йул-йуригини куйидаги режа асосида утказиш тавсия 
этилади: иш урнини ташкил кдлиш ва металлни суюкдантириб шип 
чок билан коплаш ишларини хавфсиз бажариш кридалари; алохида 
валикларни шип шароитида хосил килиш.
Йул-йурик бошида иш урнини ташкил килиш ва хавфсиз иш- 
лаш коидалари, асосан, пластиналарни пастки чок билан суюклан­
тириб коплаш хамда пайвандлашдагига ухшаш эканлигини айтиш 
лозим. Валикларни шип холатда хосил килишда пайвандчининг ус- 
тига куп микдорда учкунлар, металл томчилари хамда тошкол зар- 
ралари тушишини эъгиборга олиб, йул-йурикда жомакор кийиш 
коидаларига алохида эътибор бериш зарур: камзулнинг енглари туг- 
маланиши ёки боглаб куйилиши, кулкоплар эса камзулнинг енглари 
устидан кийилиши керак.
Шип шароитида металлни суюклантириб коплашни курсатишга 
киришганда талабалар диккати бу ишни бажариш энг кийин жараён 
эканлигига каратиш зарур. Бунга сабаб шуки, томчининг огирлик 
кучи электрод металини ваннага утказишга халакдт беради, суюк- 
ланган металл эса пастга интилади. Шунинг учун пайвандлаш жараё- 
нида пайвандлаш ваннасининг хажми ва суюкдантирилган металл 
микдори камрок булишига эришиш лозим. Бунинг учун ингичка
140


(купи билан 3—4 мм диа­
метрли) электрод ишлатиш 
хамда пасайтирилган пай­
вандлаш токи кучидан 
фойдаланиш кераклиги та­
лабаларга тушунтирилади.
Бу ток кучи металлни су­
юклантириб, пастки чок 
билан крплашдаги ток ку­
чидан 10—15 фоиз кам 
булиши керак.
Ш ип валиклар косил 
килишнииг асосий коидаси ёйни энг киска узунликда тутиб туриш 
эканлигини талабалар яхши тушуниб олишлари зарур. Бу кол 
электроддан ажралаётган томчиларнинг суюк металл ваннасига ути- 
шига ёрдам беради. Электродам каракатлантириш чизмасидан кури- 
ниб турибдики (81-расм), электрод узокдаштир ил ганда ёй учади, 
натижада ваннадаги металл котади.
Кдйин эрийдиган копламани электрод билан пайвандлаш теска- 
ри кутбда бажарилади (электроддаги плюс). Бу колда электрод плас­
тина юзасига нисбатан пайвандлаш йуналишида 70—80° огдириб 
ушланади. Электродни валикнинг кундалангига ярим ой ёки калк,а- 
симон шакдда киска-киска тебранма каракатлантириш лозим.
Ш ип колатида суюкдантириб коплашни амалда курсатиб булгач, 
талабалардан бирига машкни такрорлашни топшириш ва йул куйил­
ган хатоларни бутун гурукга курсатиб, тушунтириб бериш максадга 
мувофикдир. Зарур булса, металлни суюкдантириб крплаш жараёни­
ни амалда кбайта курсатиш лозим.
Талабалар машкдарини куйидаги режа асосида утказиш тавсия 
этилади: алокида валиклар косил килиш; параллел валиклар косил 
Килиш.
Машкдарнинг иккаласи кам 8 мм калинликдаги пластиналарда
3—4 мм диаметрли электродлар билан бажарилади. Талабалар аввал 
3 мм диаметрли электрод билан, кейин 4 мм. диаметрли электрод 
билан валиклар вужудга келтиришни машк килишади. Энг яхши 
узлаштирган талабаларга 5 мм диаметрли электрод билан ишлаб 
куришга рухеат бериш мумкин, лекин уларни бу иш анча кийин экан- 
лиги ва амшща кам кудланштиши борасида огоклантириш даркор.
Иш уринларини айланиб чикишда талабалар 

Download 7,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish