Пайвандлаш ишлари


-раем. Газ алангасида пайвандлашнинг чап (а) ва унг (б) усуллари



Download 7,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/133
Sana13.07.2022
Hajmi7,91 Mb.
#792729
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   133
41-раем. Газ алангасида пайвандлашнинг чап (а) ва унг (б) усуллари.
шини яхши кузатиб туролмайди. Иккала \олда хам талабалар дикда- 
тини мундштукни киялатиш бурчагига, мундштук ва симни бир- 
бирига мое тебранма ^аракатлантириш кераклигига, шунингдек
горелкани силжитиш тезлигига к^аратиш зарур.
Йул-йурик, бериш давомида турли камерадаги алмаштирилади- 
ган учликлардан фойдаланиб, пластиналарда валиклар хреил кдлицг 
техникасини курсатиш зарур; пастки ва к, и я ^олатда жойлаштирил- 
ган пластиналарда валиклар хреил кдлиш жараёнини эса машгулот 
давомида кдомларга булиб курсатиш тавсия этилади. Пайвандлаш 
алангасини ростлашни, шунингдек, валиклар \осил кдиишнинг ре-
72


жимини танлашни \ар гал 
бирор талабага топшириш 
м аксадга м у во ф и кди р.
Кузга ташланган камчи-
ликлар бутун гурух ишти-
рокида тахдил килинади.
Талабалар машкдарини 
куйидаги режа асосида 
утказиш тавсия этилади: 
пастки холатда жойлашган 
пластиналарда чап ёки унг 
усулларда алохида валик­
лар хосил кили ш ; кия 
холатда жойлашган пласти­
наларда чап ва унг усул­
ларда алохида валиклар 
хосил килиш.
Иккала маш к \ам 250х150х (4—6) мм улчамли кам углеродли 
пулат пластиналарда бажарилади. Пайвандлаш симидан фойдаланил- 
ган холда валиклар чап усул билан хосил килинади. (Горелка хамда 
мундштукнинг тебранма харакатлари 42-расм, 
а
да курсатилган тра- 
екгорияларга мос келиши даркор.)
Талабалар аввал, горизонтал жойлашган пластиналарда алохида 
валиклар хосил килиш техникасини урганишади, кейин пластинани 
30—45 ва 60° гача киялатишади. Валиклар хосил килиш техникаси 
доим кийинлаштириб борилиши керак. Шунинг учун талабалар ав­
вал, валикларни тугри чизик буйича, кейин эгри чизик буйича 
хосил килишади.
Укитувчи иш уринларини айланиб чикишда талабалар горелка, 
пайвандлаш сими харакатларини валиклар хосил килиш гезлиги би­
лан мувофикдаштиришни узлаштириб олишларига эришиш керак. 
Бунинг учун уларга аланга кувватини тугри белгилаш алохида 
ахамиятга эга эканлиги эслатилади. Агар аланганинг куввати хаддан 
ташкари юксак булса, металл куяди, талабаларнинг шошкалокдиги 
эса кушимча металлнинг кизимаган асосий металлга ёпишиб коли- 
шига олиб келади.
Агар'аланганинг куввати паст булса, талаба асосий металлни яхши 
суюкдантира олмайди, бу камчиликни бартараф килиш максадида 
чокка пайвандлаш симидан ор гицча киритилганида эса анча зурик- 
кан, хагто айрим жойлари пайвандланмай колган чок хосил булади.

Download 7,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish