Пайвандлаш ишлари



Download 7,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet121/133
Sana13.07.2022
Hajmi7,91 Mb.
#792729
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   133
108-расм.
Бир утишда пайванд­
лашда кушалок, электродларни 
силж итиш чизмаси.
212


лар ушбу булимни утиш 
учун хар хил электродлар 
дастасидан керакли микдор- 
да х о зи р л а га н л а р и д а н
кейин атохида ватикларву- 
жудга келтиришни машк 
кдлишга киришишади. Бу 
Холда пайвандташ токининг 
кучи битта электрод билан
валиклар 
ХОСИЛ 
килишдаги- 
109-расм.
Электродлар 
дастаси 
билан
дан 
15 — 2 0
ф оиз ортик 
пайвандлаш.
були ши керакли гини тала-
баларга яна бир бор эслатиб куйиш зарур.
Охирида талабалар 8—10 мм калинликдаги пластиналарни кир­
раларига ишлов бермасдан, икки томонлама чок билан ва 10—12 мм 
Калинликдаги пластиналарни кирраларининг бир томонига ишлов 
бериб (лекин чок узагини каМ а суюклантирмасдан). учма-уч пай- 
вандлашади. Чокни синишга синаш мумкин булиши учун чок узаги 
Кайта суюк/тан гирилмайди. Иш уринларини айланиб чикишда тала­
балар электродлар даетасини пайвандланаётган пластиналар текис- 
лигига нисбатан вертикал тарзда ёки пайвандлаш томонига 60—70° 
Киялатиб ушлашларига эътибор бериш лозим (109-расм).
Бундан ташкари, талабалар пластиналарни горизонта! текислик- 
ка нисбатан 5—10° бурчак хосил килиб урнатишларини кузатиб ту- 
риш ва бундай киялик бурчаги чок ичига то школ окиб киришининг 
олдини олишини уктириш даркор. Бу холда ишнинг боришини ку- 
затиш осон булиши учун пайвандлаш «узимиз томонга» усулида ба­
жарилади. Назорат намунаси ташки куринишига кдраб бахоланади ва 
синишга синаб курилади.
Якунловчи сухбатда бу усулнинг афзалликларини айтиб утиш 
лозим, масалан, мехнат унумдорлиги таш инан 1.5 баравар ортади, 
пайвандлаш пастидан фойдатаниш коэффициента ошади ва электр 
энергиясининг солиштирма сарфи 20—30 фоиз камаяди (чунки элек­
трод олдиндан киздириб олинади). Электродларни тайёрлаш кийин- 
лиги мазкур усулнинг камчилигидир. Бу уринда 6—8 мм диаметрли 
К а т и н
копламали электродлар билан кжори ток кучида пайвандлаш 
унумли усуллардан эканлигини таъкидлаш лозим. Шундай электродлар 
билан ватиклар тушириш ва пайвандлашни амалда курсатиш мак- 
садга мувофикдир.
Талабаларга уйда чукур суюклантириш усулида пайвандлашга дойр 
материални такрорлаб келиш топширилади.
213



Download 7,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish