П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар


Олинадиган векселларни акс эттириш ва улчаш



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   177
Bog'liq
fin uchot

4. Олинадиган векселларни акс эттириш ва улчаш
Олинадиган вексел, бу маълум муддат ичида маълум суммани тулаш буйича ёзма мажбуриятдир. 
Векселни имзолаган ва шу билан вексел буйича туловни уз зиммасига олган шахе вексел берувчи 
деб аталади. Вексел буйича туловни оладиган шахе ремитент деб аталади. Агар векселнинг тулов 
муддати бир йилдан кам булса, у холда ремитент уни олинадиган векселлар сифатида баланснинг 
ликвидли активлар булимида акс этиши керак, вексел берувчи эса уни берилган векселлар сифатида 
жорий мажбуриятлар булимида акс этиши керак.
Одатда, олинадиган векселлар куйидаги келтирилган сабабларга кура кулланилади:
Тулов муддатининг узайтирилиши (муддати утиб кетган олинадиган хисобваракнинг 
копланиши учун),
• 
Счет-фактура ва бошка тижорат хужжатларига нисбатан карзнинг тасдикловчи мухимрок 
далил эканлиги.
• 
Фоизларни ундириб олиш учун расмий асос.
• 
Муомалага чикариш имконининг мавжудлиги,
Кредитлаш буйича операциялар олинадиган векселларнинг бош манбаи булиб хизмат килади. 
Олинадиган векселлар шунингдек одатий сотиш натижаси булиб, дебиторлик карзларни коплаш, узок 
муддатли активларни алмаштириш, шунингдек хизматчиларга берилган бунакларнинг вактини 
узайтиради. Кредит берилганда карз олувчи вексел берувчи, карз берувчи эса вексел ушловчи, яъни 
ремитент хисобланади. Товар сотувчидан харидорга утказилганда, вексел берилганда, харидор 
векселни берувчиси, сотувчи эса векселни ушловчиси хисобланади. Векселнинг тулов муддати - бу 
векселнинг муомала муддати тугашидир, бу вактнинг ичида охирги тулов амалга оширилиши керак.


Векселда курсатилган фоиз ставкаси кредитга лаёкатлилик ва таваккалчиликни бахолашдаги 
мажбуриятлар буйича кулланиладиган бозор ставкасига тенг булмаслиги мумкин. Лекин, эълон 
килинган ставка хар доим фоиз туловлари аникданганида кулланилади, Агар эълон килинган ставка 
ва бозор ставкаси мос келмаганида, векселни бахолаш ва фоиз буйича даромадни улчаш учун бозор 
ставкаси кулланилади. Бозор ставкаси - бу карама-карши манфаатли ва операцияга жалб этилган 
мустакил томонлар тарафидан кабул килинган ставкадир.
Бухгалтерия хисобн учун агар киймат ёки бозор ставкаси буйича вексел талаб килган барча 
^уллик тулов жорий киймати маълум булса, векселнинг асосий суммаси бозордаги киймат ёки вексел 
;рнига сотилган товарнинг ёки курсатилган хизматнинг пуллик киймат эквивалентларида улчанади. 

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish