O„zbekiston respublikasi sog„liqni saqlash vazirligi toshkent farmatsevtika instituti dori turlari texnologiyasi kafedrasi


Liposomal dorilarni qo„llash sohalari



Download 5,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet207/392
Sana31.12.2021
Hajmi5,29 Mb.
#246893
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   392
Bog'liq
dori vositalarini modifikatsiyalash va yonaltirish tizimlari

 Liposomal dorilarni qo„llash sohalari 
     Liposomalarni  keng  ishlatiladigan  sohalaridan  biri    bu-eksperimental  onkologiya, 
chunki    ximioterapiyada  ishlatiladigan  zaharli  moddalarni  dozalarni  oshirishga  va 
ularning salbiy ta‘sirini kamaytirishga  imkoniyat beradi.  
    Liposomalarni  tarkibiga  kiritilgan  sitostatik  preparatlar  kerakli  a‘zolarga, 
to‗qimalarga  (ya‘ni  rak  kasalligi  bilan  zararlangan)  etib    borish    xususiyatiga  ega 
bo`lganligi uchun, ularning boshqa a‘zolarga salbiy ta‘siri kamayadi.  


141 
 
    Misol  tariqasida  Gabizon  A.  tomonidan  olib  borilgan  ilmiy  tadqiqotlar  natijalarini 
keltirish  mumkin.  Keng  ishlatiladigan  sitostatik  adriamitsin  jigar  va  qora  taloq  rak  
kasalligini  davolashda  ishlatiladi,  lekin uning yurak mushaklariga salbiy ta‘siri juda 
ham yuqori (kardiotoksik xususiyatlari).  
     Adriamitsinni  liposomal    turi  kon  tomiriga  yuborilganda,  uning  jigarda  va  qora 
taloqda konsentratsiyasi 10 marta yuqoriroq bulganligi  va shuni hisobiga adriamitsinni 
yurak sistemasiga salbiy ta‘siri kamayganligi kuzatildi. 
       Leykoz,    limfosarkomani  davolashda  ishlatiladigan    aklarubitsin    anti-biotikning  
liposomal    shaklini    qo‗llash  (  parenteral)  uning  salbiy  (kardiotoksik)  ta‘sirlarini  va 
davolovchi dozalarini kamaytirish  imkoniyatini beradi. 
      1992y  AQSH  da  rakka  qarshi  terapiyada  qo‗llaniladigan  kuchli  pre-paratlarning 
(daunorubitsin  va  doksorubitsin)  liposomal  shakllari  yaratildi.  Bu  moddalar  keng 
spektra ega bo‗lgan sitostatik  vositalar, ammo ularning salbiy reaksiyalari ham yuqori ( 
nekrozlar  agar  terini  ostiga  tushsa,  allopetsiya,  ichak-oshqozon  sistemasini 
yallig‗lanishi,  kardiotoksikligi).  SHuning  uchun  ulardan  liposomal  shakllarini 
yaratilishi  maqsadga  muvofiq  bo‗ldi  va  liposomalar  tarkibida  ularni  tanaga  kiritilish 
salbiy  reaksiyalar  darajasini  ancha  pasaishiga  (  davolovchi  ta‘sirini  kamaytirilmagan 
holda) imkoniyat berdi.  
   Hozirgi  paytda  doksorubitsinning  liposomal  shakli  “Doksil”  va  daunorubitsin  ning 
liposomal preparati ― Daunozom‖ sifatida AQSH ishlab chiqishga qo‗yilgan.  
       Undan  tashqari    sisplatin  va  vinkristin  nomli  sitostatik  moddalardan  ham 
liposomal dori shakllari yaratilgan (AQSH da). 
          Liposomalarni  yana  bir  afzallik  tarafi  -  ular  har  xil  hujayralarning  ichiga  kirish 
qobiliyatiga  ega.  Bu  xususiyat  juda  ham  muhim,  chunki  ko‗p  dori  moddalar 
hujayralarning  sitoplazmatik    membranasidan    o‗ta  olmaydi,  yoki  o‗tish  qobiliyati 
(darajasi)  juda  ham  past  bo‗ladi.  Bu  esa  dorivor  moddalarni    ta‘sirini  susayishiga  olib 
keladi.  
    Qator infeksion kasalliklarga sababchi bo‗lgan viruslar yoki bakteriyalar hujayralarni 
ichida  rivojlanadi  va    tarqaladi.  Ularga  dori  moddalarni    ta‘siri,  ko‗pincha,    samarali 
bo‗lmaydi,  chunki hujayrani membranasi ularga to‗sqin bo‗ladi.  
    Hozirga  paytda  qator  kasalliklarni    (malyariya,  gepatit,  SPID,  brutsellyoz)  davolash 
uchun mo‗ljallangan dori moddalarni liposomalarga kiritish bo`yicha ilmiy tadqiqotlar 
olib borilmoqda.  
   Liposomalar  shu  dori  moddalarni  hujayrani  ichiga  kirishiga  yordam  beradi,  chunki 
liposomalar  hujayrani  membranasidan  oson  o‗tish  qobiliyatigi  ega.        Hujayraning 
ichida  liposomalarning qobig‗i  fermentlar  bilan parchalanadiva dori moddalar ajralib, 
o‗zini ta‘sirini sifatli darajada ko‗rsatadi.  
   Hozirgi  vaqtda  qator  antibiotik,    sulfanilamid,    rakga  qarshi,  antivirus  preparatlarni 
liposom  shaklida  qo‗llash  o‗rganilgan.    Masalan  hozirgi    vaqtda    gentamitsin, 

Download 5,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish