O’zbekiston respublikasi qishloq va suv



Download 139 Kb.
bet5/8
Sana06.04.2022
Hajmi139 Kb.
#531878
TuriЛекция
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Ғўза ва техник экинлар курс иши услубий кўрсатма

Курс ишининг ҳажми 30-35 бетдан кам бўлмаслиги лозим. Ишда иловалар келтирилган бўлса, улар кўрсатилган ҳажмдан мустасно.
Курс ишининг бетларида қуйидагича хошия қолдирилади: чапдан – 30 мм, юқоридан – 25 мм, ўнгдан – 15 мм ва пастдан – 25 мм. Бетлар рамкага олинмайди.
Курс ишининг барча бетлари номерланади. Сарварақ 1-бет ҳисобланади, аммо унга номер қўйилмайди, кейинги бетга («Мундарижа»га) «2» рақами қўйилади. Бет номерлари варақнинг юқори хошиясининг ўрта қисмига қўйилади.
Бўлимларнинг сарлавҳаси бош ҳарфлар, кичик бўлимлар сарлавҳаси эса кичик ҳарфлар билан қаторнинг ўртасига ёзилади. Кичик бўлимлар таркибига кирувчи бўлимчаларнинг сарлавҳаси эса кичик ҳарфлар билан янги қатордан ёзилади. Сарлавҳада сўзларни бўлиб, кейинги қаторга ўтказиш мумкин эмас. Бўлим ва кичик бўлим сарлавҳаси охирига нуқта қўйилмайди. Сарлавҳа ва матн орасида 2–3 интервал қолдирилади. Сарлавҳа остига чизилмайди. Матн янги қатордан 5 белги қолдирилиб, абзацдан бошланади.
Бўлим сарлавҳалари курс ишининг бошидан охирига қадар бир тартибда номерланади, масалан «1.», «2.», «3.» ва ҳ.к. Ишнинг «Кириш», «Хулосалар», «Фойдаланилган адабиётлар рўйхати» ва «Иловалар» номерланмайди. Ҳар бир бўлимдаги кичик бўлимлар бўлим доирасида номерланади, масалан «2.3.», «2.4.» ва ҳ.к.
Курс ишида жадваллар, чизмалар, схемалар, графиклар, диаграммалар, расмлар худди матнлар сингари А4 бичимдаги оқ қоғознинг бир бетига бажарилади ёки ёпиштирилади. Кўргазмали материаллар ишда ҳар бир бўлим доирасида номерланади, масалан «3.4- расм», «3.4- чизма».
Жадвалнинг сарлавҳаси бош ҳарф билан ёзилади ва унинг остига чизилмайди. Жадваллар бўлим доирасида номерланади, масалан «3.4- жадвал». Агар жадвал катта бўлиб, бир бетга жойлашмаса, у иккига бўлинади ва иккинчи ярми кейинги бетга туширилади. Унинг юқориги ўнг қисмига «3.4- жадвалнинг давоми» деб ёзилади. Жадвалдаги графалар ва қаторларнинг номи бош ҳарфлар билан бошлаб ёзилади, кичик графа ёки қаторлар номи эса кичик ҳарфлар билан ёзилади.
Матнда ишда келтирилган барча кўргазмали материаллар, жадваллар ҳамда, агар берилган бўлса, иловаларга таянилади ва улар оддий матн кўринишида ёки қавс ичида кўрсатилади, масалан (3.1- расм), (2- илова), (3.6- жадвал) ва ҳ.к.
Курс ишида «Фойдаланилган адабиётлар рўйхати»да адабиётлар алфавит тартибида қуйидаги шаклда берилади:




  1. Download 139 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish