O‘zbekiston respublikasi oliy va



Download 7,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet387/631
Sana23.02.2022
Hajmi7,22 Mb.
#121665
1   ...   383   384   385   386   387   388   389   390   ...   631
Bog'liq
543388c55c7b1

Q
Т
=Q
Э 
+Q

тенглашиб қолади. 
Амалда бозорда ҳаракат қилаѐтган йирик фирма лидер бѝлади, лекин вақт ѝтиши 
билан лидерлар хам ѝзгариб туради. 
Лидер фирма ѝзининг бозордаги улушини аниқлаши учун, биринчи навбатда, 
эргашувчи фирмаларнинг таклиф чизиғини, яъни уларнинг таклиф функциясини олдидан 
билиши керак бѝлади. Қуйидаги мисол буни кѝрсатади. 
Фараз қилайлик, дуопол бозорда фаолият кѝрсатаѐтган икки фирмадан бири лидер, 
иккинчиси эргашувчи фирма сифатида ҳаракат қилаѐтган бѝлсин. 
Фараз қилайлик, биринчи фирма-лидер, иккинчи фирма эргашувчи бѝлсин. 
Биринчи лидер фирманинг фойда функциясини қуйидагича ѐзиш мумкин:
1
1
1
ТС
ТR





559 
бу ерда 
1
1
q
р
ТR


ва 
)
(
1
1
q
h
ТС


Тескари талаб функциясини Р=f (q
1
+q
2
) десак, лидернинг даромади TR
1
=f(q
1
+q
2
) q
1
га 
тенг бѝлади. 
Бу ерда q

ва q
2
лар мос ҳолда лидер ва эргашувчи фирмаларнинг ишлаб чиқариш 
хажмлари. 
Маълум, дуопол бозорда хар бир фирманинг иккинчи фирма ишлаб чиқариш 
хажмидан боғлиқ реакция ишлаб чиқариш функцияси мухим аҳамиятга эга. Бу ерда лидер 
фирма иккинчи фирманинг реакция функциясидан хабардор, деб фараз қилинади, яъни 
q
2
=g(q
1

У ҳолда лидер фирманинг даромад функцияси қуйидагича ѐзилади: 
TR=f(q
1
+g(q
1
)) q
1
=f(q
1

Лидер фирмани ѝз рақиби бѝлган эргашувчи фирманинг реакция функциясини 
билиши унга ѝз даромад функциясини фақат ѝзининг ишлаб чиқариши хажмига боғлиқ 
равишда ифодалашга имкон беради. Иккинчи томондан, лидер – фирманинг умумий ҳаражат 
функцияси хам фақат q
1
га боғлиқ бѝлгани учун, лидернинг умумий фойдаси қуйидагича 
аниқланади: 
 


 


1
1
1
1
1
q
TC
q
ТR






ва бунда 

1

f*(q
1
) деб ѐзишимиз мумкин. 
Келишув ечими (Картел ечими). Келишув ечим, дуопол бозордаги иккала фирманинг 
маълум бир шартнома асосида биргаликда келишиб харкат қилишига асосланади. 
Шартномада фирмаларнинг хар бири қанча миқдорда товар ишлаб чиқариши, уни қандай 
нархда сотиши ва тушган фойдани қандай қилиб ѝртада булиши келишилган ҳолда 
кѝрсатилиши мумкин. Фирмалар келишиб ҳаракат қилганда умумий фойдани 
максималлаштирадилар. Иккала фирманинг келишиб ҳаракат қилиши дуопол бозорда соф 
монополияни вужудга келишига олиб келади.
Юқоридаги маълумотларга кура келишув стратегиясини куриб чикамиз. 
Мисол дуопол бозорда иккита фирма ҳаракат қилияпти. Умумий бозор талаби Р-300-
0,5Q
D
. Фирмаларнинг умумий ҳаражатлари функциялари қуйидагича берилган:
ТС
1
=0,25 q
2
1
;
ТС
2
=30q

Иккала фирма картел тузиб ҳаракат қилмокчи. Келишувга кѝра умумий фойданинг 
38%ни биринчи фирма, 62%ни иккинчи фирма олмокчи дейлик. Хар бир фирманинг ишлаб 
чиқариш хажмини, бозор нархини ва фирмалар оладиган фойдани хисоблаш зарур. 
Ечиш. Бозор талабини қуйидагича ѐзамиз: 
Р=300 - 0,5 (q

+ q
2
) бу ерда Q

= q

+ q

(1) 
Умумий фойда қуйидагига тенг: 
)
(
)
(
2
2
1
1
2
1
TC
ТR
TC
ТR









Бундан ва берилган маълумотларга кура фойда қуйидагига тенг: 
2
2
2
1
1
30
25
,
0
q
q
P
q
q
Р







(2) 
(1)даги қийматни (2)га кѝйсак 


560 


2
2
1
2
1
2
1
30
25
,
0
)
(
)
(
5
,
0
300
q
q
q
q
q
q








(3) 
(3) ни ихчамласак қуйидагини оламиз: 
2
2
2
2
1
2
1
1
5
,
0
270
75
,
0
300
q
q
q
q
q
q







(4) 
Умумий фойдани максималлаштирадиган q
1
ва q
2
ларни топиш учун (4)дан q
1
ва q

буйича хусусий хосила олиб, уларни нолга тенглаштириб, q
1
ва q
2
ларга нисбатан ечамиз. 

Download 7,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   383   384   385   386   387   388   389   390   ...   631




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish