O‘zbekiston respublikasi oliy va



Download 7,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet196/631
Sana23.02.2022
Hajmi7,22 Mb.
#121665
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   631
Bog'liq
543388c55c7b1

T
P
P
P
- нарх траекториясини ѐки динамик модел 
траекториясини беради.
Битта махсулот учун бозорнинг динамик моделини караймиз.
Моделда талаб чизигини 
D
ва таклиф чизиги 
S
вакт узгариши билан 
узгармайди, деб фараз килайлик. Талаб функцияси 
 
t
Q
D
ва таклиф функцияси 
 
t
Q
S
нарх 
)
(t
P
га боглик. Бу ерда 
)
(t
P
t
- ораликдаги нарх, 
)
1
(

t
P
- олдинги 
)
1
(

t
Р
- ораликдаги нарх. Талаб функцияси:
 
)
(
1
0
t
P
a
a
t
Q
D



бу ерда 
1
0
,a
a
- узгармас параметрлар. 
Таклиф функцияси: 
 
)
1
(
1
0




t
P
b
b
t
Q
S
бу ерда 
1
0
,b
b
- узгармас параметрлар.
Мувозанат нарх куйидаги кайтариладиган боскичлар буйича аникланади: 
1. Талаб ва таклиф чизиклари графиги чизилади (уоризонтал ук буйича 
нарх 
P
куйилади, вертикал ук буйича таклиф ва талаб килинган махсулот 
микдори 
Q
);
2. Бошлангич вакт оралиги 
1

t
буйича таклиф микдори 
)
(t
Q
S
, бошлангич 
нарх 
)
1
(
P
га кура аникланади, (бошлангич нарх 
)
1
(
P
) олдиндан сотувчи 
томонидан берилади;
3. 
2

t
оралик учун нарх 
)
2
(
P
мувозанатлик шартидан аникланади. 
)
2
(
)
2
(
S
D
Q
Q

)
1
(
)
2
(
1
0
1
0
P
b
b
P
a
a







283 
Нарх 
)
1
(
P
маълум булгани учун, юкоридаги тенгликдан 
)
2
(
P
аникланади; 
2

t
учун 
)
2
(
P
аникланганидан кейин юкоридаги иккинчи ва учинчи боскичлар 
такрорланиб, 
)
3
(
P
аникланади ва хоказо.
Хисоб-китобларнинг тухташ шарти 
)
1
(
)
(


t
P
t
P
булиб, бу шарт 
баржарилса, мувозанат нарх 
)
1
(
)
(



t
P
t
P
P
e
куринишида аникланади. 
Такрибий бахолаш: Агар 






)
1
(
)
(
lim
t
P
t
P
t
булса, 
e
P
t
P

)
(
деб караш 
мумкин. 
Умуман олганда бозорнинг динамик моделида бозор нархи 
)
(t
P
нинг 
узгариши уч хил вариантга олиб келиши мумкин:
1. Вакт утиши билан бозор нархи 
)
(t
P
нинг мувозанат нархдан четланиши 
камайиб боради;
2. Бозор нархи мувозанат нархдан узоклашиб боради; 
3. Бозор нархи мувозанат нарх атрофида тебраниб туради ва бозор 
мувозанатига хеч вакт эришилмайди.
Агар таклиф чизиги 
S
 талаб чизиги 
D
 га нисбатан тикрок булса, биринчи 
вариант содир булади. (14-расм):
14-расм. 



булган хол. 
Агар таклиф чизиги 
S
талаб чизиги 
D
га нисбатан ѐтикрок булса, 
иккинчи вариант юз беради (15-расм): 




P
0
P
e


Q
e







P
0
P
e



Q
e






284 
15-расм. 



булган хол.
Агар таклиф ва талаб чизиклари ѐтиклиги бир хил булса, учинчи вариант 
юз беради (16-расм): 
16 – р а с м. 

к

  булган хол. 
Тугри чизикли талаб ва таклиф функциялари:
)
(t
P
A
a
D



)
1
(




t
P
B
b
S
учун 


t
да 
)
1
(
)
(


t
P
t
P
булади, яъни мувозанат нархга бозор нархи 
якинлашади агар куйидаги шарт бажарилса, яъни 
1



булса. 
Бозорнинг динамик моделида нархлар траекторияси 
)...
2
(
),
1
P
P
ургимчак 
уяси турига ухшагани учун хам бу модел турсимон модел деб ном олган.
Турсимон модел сифатида биржа бозорини (масалан, кимматли когозлар 
бозори, ѐки валюта бозорини) караш мумкин.
 
4-МАВЗУ: БОЗОР МУВОЗАНАТИ, МАКСИМАЛ ВА МИНИМАЛ 
НАРХЛАР 
Режа: 
3. 
Бозор мувозанати. 
4. 
Товарнинг максимал ва минимал бахоси. 
Мувозанатлашган бахо деб,- талаб хажми таклиф хажмига мос келгандаги 
бахо тушунилади. Бозорда мувозанатлашаган бахода сотиладиган Q 

Р
е 
Q
e



 = 

 


285 
микдордаги товарга мувозанатлашган микдордаги товар дейилади. Е 
координатасидаги QE=Q=QD булади. 
Бунда QE – таклиф хажми, QD – талаб хажми. 
Мувозанатлашган холатида бозор баланслашган булиб, сотувчида хам, 
харидорда хам уни бузиш учун харакат булмайди. Бозор баланслашмаган 
холатда бозордаги холатни узгартириш хохиши пайдо булади. Фараз килинг, 
хакикий бозор бахоси мувозанат баходан катта булсин, яъни Р> Рe . Бундай 
бахода талаб хажми QDга, таклиф хажми QS га тенг. Бу холатда ишлаб 
чикарувчилар товар нархини бирмунча камайтиришни лозим топадилар.
Хакикий бахонинг мувозанатлашган баходан паст булган холатига 
каралса, унда талаб хажми (QD) таклиф хажми (QS) дан юкори. Айрим 
харидорлар товарни юкори нархда харид килишни муносиб топади. Натижада 
талабнинг ортикчалиги (яъни QD>QS) товарнинг бахоси (Р) нинг ошишига 
таъсир килади. Бундай жараѐн нарх бир жойга бориб тухтамагунча, яъни талаб 
хажми Билан таклиф хажми тенг келгунча давом этаверади. Мувозанат 
холатида хар кандай четга чикиш бозорни дастлабки холатига кайтарувчи 
курсаткичларни харакатга келтиради.

Download 7,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   631




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish