Ozbekiston respublikasi oliy va



Download 7,34 Mb.
Pdf ko'rish
bet255/281
Sana01.01.2022
Hajmi7,34 Mb.
#293351
1   ...   251   252   253   254   255   256   257   258   ...   281
Bog'liq
fayl 130 20210324

35-chizma.
277


36-chizma.
2) 
ВС
  tomon 
AB
  tomondan  kichik  ham 
bo‘la  olmaydi,  aks  holda  awalgi  isbot  qilingan 
teoremaga  ko‘ra 
ZC  >Z
A  bo‘lar  edi,  bu  esa 
teorema  shartiga  ziddir.  Demak, 
ВС  ~  AB.
4.  T o ‘ g ‘ r i  
t e o r e m a .  
A g a r
 
uchburchak  to ‘g ‘ri  burchakli  b o ‘lib,  uning
 
bir burchagi 30° bo ‘Isa,  и holda 30° li burchak
 
qarshisidagi  ka tet  gipotenuzaning  yarmiga
 
teng bo ‘ladi
 (36-chizma).
Ber i l gan:  
ABC
  burchak  to‘g‘ri  burchakli, 
ZB= W .
AB$
I s b o t   q i l i s h  
ker ak:  
AC ~ ~
2
~-
I s b o t i .  
AC
  katetni  davom  ettirib, 
CD=AC
  kesmani  qo'yib, 
D
  nuqtani 
В
  nuqta  bilan  birlashtiramiz.  U  holda 
ABCD=ABCA
  tenglik  hosil  bo'ladi, 
chunki 
ZD=ZA
 va 
ZD=6
0°  bo‘lganligi  uchun 
ABD
 uchburchakning 
A
 va 
D
 
burchaklari 60°  dan, 
ZABD=6
0° 
AD
 teng tomonli uchburchakdir.  Chizmadan
AC=
AD
AD-AB,
  shuning  uchun 
AC—
AB
  «V ,
T e s k a r i   t e o r e m a .  
A g a rto ‘g ‘riburchakli
 
uchburchakning kateti gipotenuzaning yarmiga teng
 
bo'lsa,  и  holda  shu  katet  qarshisidagi  burchak
 
30° ga  teng b o ‘ladi
 (37-  chizma).
В  e  r  i  1  g  a  n: 
A  ABC
 to‘g‘ri  burchakli,
AC  = j A B .
I s b o t   q i l i s h  
ker ak:  
ZABC =
  30°.
I s b o t i .  
AC
 katetni  davom  ettirib 
CD=AC
  qo'yiladi,  u  holda 
AD=2AC
 
bo'ladi, bundan 
AD=AB,
  ekani kelib  chiqadi.  5  va 
D
 nuqtalami  birlashtirsak, 
ABCD=ABCA
  bo‘ladi,  chunki  bularning  ikkita  kateti  va  ular  orasidagi  bur­
chaklari  o‘zaro  teng.
ABCD=ABCA
  ekanligidan 
AD=AB
 ga, 
ZABC=ZDBC
 u  holda 
AD=AB
 va 
DB=AB
  bulardan 
AABD
  teng  tomonli  ekanligini  kelib  chiqadi,  u  holda 
ZABD=60°,  ZABC=ZDBC,
  bu  burchaklar  yig'indisi 
ZABD
  ni  hosil  qiladi, 
shuning  uchun 
ZABC=
 30°.
Agar  to ‘g‘ri  teoremaning  shartini  p  va  uning  xulosasini  q  desak,  u 
holda  yuqoridagi  teorema  turlari  uchun  quyidagi  simvolik  ifodalar  o‘rinlidir: 
1

p
 => 
q
  (to‘g‘ri  teorema); 
2

q
 => 
p
  (teskari  teorema);
278


3

р
  => 
q
  (to‘g‘ri  teoremaga  qarama-qarshi  teorema);
4) 
q
  => 
p
  (teskari  teoremaga  qarama-qarshi  teorema).
Quyidagi  teoremani  to'g'ri  teorema  deb  olib,  unga  nisbatan  yuqoridagi 
teoremaning  turlarini  qo‘llasak,  bunday  teoremalar  hosil  bo'ladi:
1) 
Agar  to‘rtburchak  paralellogramm  bo'lsa,  uning  diagonali  kesishish
 
nuqtasida  teng  ikkiga  bo ‘linadi,  ya ’ni  p=$  q.
2)
 
Agar  to'rtburchanning  diagonallari  kesishish  nuqtasida  teng  ikkiga
 
bo ‘linsa,  и  holda  bu  to ‘rtburchak  paralellogrammdir,  ya ’hi  q
 => 
p.
3) 
Agar to ‘rtburchak paralellogramm  bo ‘Imasa,  uning diagonallari kesishish
 
nuqtasida  teng  ikkiga  bo ‘linmaydi,  ya ’ni  p   =>  q.
4) 
Agar  to ‘rtburchakning  diogonali  kesishib,  teng  ikkiga  bo ‘linmasa,  и
 
holda  bunday  to ‘rtburchak paralelogramm  emas,  ya ’ni  q
  => 
p   .
Bu  misoldan  ko'rinadiki,  agar  to ‘g‘ri  teoremani  shart  va  xulosalarga 
ajratish  mumkin  bo'lsa,  u  holda  ana  shu  to'g'ri  teoremaga  teskari,  qarama- 
qarshi  hamda  to'g'ri  teoremadan  hosil  qilingan teskari teoremaga qarama- 
qarshi  teoremalami  hosil  qilish  mumkin.

Download 7,34 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   251   252   253   254   255   256   257   258   ...   281




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish