O'zbekiston respublikasi oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi



Download 0,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/3
Sana16.12.2019
Hajmi0,6 Mb.
#30463
1   2   3
Bog'liq
elektr olchashlar va eoa (1)


Rasm -2.1 

0-30 В 

 

10 


2.1-jadval 

O’lchash 

usuli 

Ulagich 


holati  

(В) 



(А) 


R

N

 



(Ом) 

R

Х



 

(Ом) 


 

(%) 



I-usul 

1-holat 


10 

 



 

 

I-usul 



1-holat 

20 


 

 



 

I-usul 


1-holat 

30 


 

 



 

I-usul 


2-holat 

10 


 

 



 

I-usul 


2-holat 

20 


 

 



 

I-usul 


2-holat 

30 


 

 



 

II-usul 




 

 



II-usul 



 



 

III-usul 





 

 

 



III-usul 



 

 



 

 

                                                                           



S i n o v      s a  v o l l a r i. 

1. Qarshiliklarni qanday usullar va vositalar bilan o'lchash  mumkin? 

2. Bevosita va bilvosita o'lchashlar nima? 

3. O'lchash ko'priklarining muvozanat sharti deganda nimani tushinasiz? 

4. Nisbiy hatoliklar mikdori o'lchanayotgan qarshilikning katta-kichikligiga boglikmi? 

5. O'lchash ko'priklarining kamchiliklari va afzalliklarini ayting? 

6. Elektr qarshilikni  qanday o'lchash usullari bor? 

7. Qarshiliklarni ampermetr va voltmetrlar bilan qanday aniqlanadi? 

8. Qarshiliklarni bitta asbob (ampermetr yoki voltmetr) yordamida aniqlash mumkinmi? 

9. Ommetr va MegaOmmetrlar bilan qarshiliklar qanday o'lchanadi? 

 


 

11 


3-Tajriba ishi 

Mavzu: Sig'imni aniqlash usullarini o'rganish 

I. Ishning maqsadi 

  Kondensator  sig'imini  aniqlash  usullarini  o'rganish  va  o'lchash  vositalari  bilan 



tanishish.  

2. Nazariy ma'lumotlar 

Kondensatorlarni sig'imini o'lchashda, kondensator ulangan zanjirdagi tok kuchi va 

kuchlanishni qiymati orqali hisoblab topish mumkin, ya'ni:         С

х





а

(



U

v



Bu yerda Ia -kondensator orqali oqib o'tgan tok kuchi;  

U



-kondensatordagi kulanishlar tushuvi; 



ω

2



f; siklik chastota. 

 Lekin  bunday  usul  bilan  sig'imni  aniqlashda  uning  dieletrik  isrofini  hisobga 

olinmaydi. 

 

Kondensatorning sig'imi va uning dielektrik isrofini, kondensator ulangan zanjirdagi 



tok kuchi, kuchlanish va aktiv quvvatni o'lchash yo'li bilan aniqlash mumkin. 

 

Rasm-3.2 dagi sxemadan ko'rinib turibdiki, zanjirning to'la qarshiligi:   Z



c

U



v

 



 I

Aktiv qarshilik R



P

w



I

A



 ga, sig'im qarshilik esa X

c



2



2

R

Z

c

 ga teng bo'ladi. 



Bordiyu, manba kuchlanishining chastotasi ma'lum bo'lsa, u holda Xcni quyidagi 

ko'rinishda yozish mumkin, ya'ni:      X

c



x



х

fC

С



2

1

1



 

Yuqoridagi 



tenglamalarni 

birgalikdagi 

yechib 

kondensatorning 



sig'imini 

quyidagicha ifodalash mumkin: 

C

x



2

2

1



R

Z



 

Kondensatorning dielektrik isrofi quyidagicha topiladi: 

tgδ

x



2

2

1



A

w

A

w

I

CP

C

I

Р



 



 

Kondensatorning  sig'imi  va  dielektrik  isrofi  bilvosita  o'lchash  usuli  bilan 

o'lchanganda talab qilingan darajada aniqlikka erishib bo'lmaydi. 

O'zgaruvchan  elektr  zanjirlari  parametrlari  ancha  yuqori  aniqlik  bilan  ishlaydigan 

solishtirish  va  bevosita  baholash  asboblari  yordamida  ham  o'lchanadi.  Masalan  o'lchash 

ko'priklari yordamida ham o'lchash mumkin. 

O'zgaruvchan  tok  ko'priklarining  yelkalari  umumiy  xol  uchun Z

1

, Z



2

, Z


3

 va Z


4

 

kompleks  qarshiliklardan  iborat.  Bularda  nol  indikator  sifatida  vibrasion  galvonametrlar, 



elektron  ko'paytirgichlar va boshqalar ishlatilishi mumkin. 

O'zgaruvchan  tok  ko'priklari  sig'imni,  kondensatorni  burchak  yo'qotishini  va 

induktivlikni o'lchashlarda keng ko'lamda turli  sxemalar ko'rinishida ishlatiladi. 

Sigimni  o'lchaganda  kondensatorning  aktiv  qarshiligini    xisobiga  ma'lum 

yukotishlarni xisobga olish kerak. Har  qanday  kondensatorni ekvivelent sxemasi, mutlaq  

(ideal)    sig'im    hamda    ungan  ketma-ket  yoki  parallel  ulangan  aktiv  qarshilikda  iborat 

bo'ladi.  Kondensator ulangan zanjirdagi  tok  kuchlanishdan  faza  bo'yicha 90°ga oldinga 

o'tib ketadi. 



 

12 


3.Ishning bajarish tartibi. 

1. Rasm-3.1 dagi sxemani yig'ing. (1-usul). 

2. Kerakli asboblar: 

  R-ПЕВ-7,5-200 Om li qarshilik; 



  S


X

-Sig'imi noma'lum bo'lgan qarshilik; 

  W -0.6 kVt li vattmetr; 



  A-300 mA li ampermetr; 

  V-250 V li voltmetr. 



3. Kondensator  S

X

-dagi kuchlanish  va  tok  kuchini o'lchang, bunda  kuchlanishni  50, 100, 



150 va 200 V ga o'zgartiring. Natijalarni 3.1-jadvalga yozing. 

3.1-jadval.  

№ 





X

C



X

 



 

(В) 


(А) 

(Оm) 


(mkF) 

(%) 


50 


 

 

 



 

100 



 

 

 



 

150 



 

 

 



 

200 



 

 

 



 

 

4. Rasm-3.2 dagi sxemani yig'ing. (2-usul). 



5.  Kuchlanishni  50,  100,  150  va  200  V  ga  o'zgartirib,  barcha  o'lchash  asboblarini 

ko'rsatishlarini yozib boring. 

6. O'lchash natijalariga asoslanib S

x

, tg



 ni va o'lchash  hatoliklarini aniqlang. 



Rasm -3.1 

Rasm -3.2 

 

13 


7.  Birinchi  va  ikkinchi  usul  bilan  aniqlangan  sig'im  S

X

-lar  orasdagi  farqni  aniqlang  va 



buning sababini izoxlab bering. 

3.2-jadval.  

№ 





P



X



C

X

 



 

(В) 



(А) 

(Vt) 


(Оm) 

(Оm) 


(Оm) 

(mkF) 


(%) 

50 



 

 

 



 

 

 



 

100 



 

 

 



 

 

 



 

150 



 

 

 



 

 

 



 

200 



 

 

 



 

 

 



 

 

 

 

 

S i n o v     s a v o l l a r i 

1. O'zgaruvchan tok elektr zanjirlarining parametrlari deganda nimani tushunasiz? 

2. Kondensator sig'imini o'lchashning qanday usullari bor? 

3. Sig'imni bevosita usul bilan qanday o'lchash mumkin? 

4. Kondensatorlarni burchak  yo'qotishi deganda nimani tushi-nasiz? 

5. Mutlaq va nisbiy hatoliklar qanday aniqlanadi? 



 

 

14 


4-Tajriba ishi 

Mavzu: Iduktivlik va o'zaro induktivlikni aniqlash usullarini o'rganish 

1.Ishning maqsadi 

  Induktivlik va o'zaro induktivlikni aniqlash usullarini o'rganish va o'lchash vositalari 



bilan tanishish. 

2.Nazariy ma'lumotlar 

O'zgaruvchan  tok  elektr  zanjirlarini  tekshirganda  ko'pincha  elektr  zanjir 

parametrlarini ko'zdan kechirishga to'g'ri keladi. Bu parametrlarga aktiv qarshilik, reaktiv 

qarshilik, to'la qarshilik, induktivlik, sig'im va o'zaro induktivliklar kiradi. Bu parametrlar 

bevosita  va  bilvosita  qiymatlarni  baholash,  aniqlash  hamda  solishtirish  asboblari 

yordamida o'lchanadi.  

Bu parametrlarni o'lchash uchun amalda har xil ko'rinishdagi sxemalar qo'llaniladi.  

 

Ampermetr,  voltmetr  va  vattmetr  yordamida  g'altak  para-metrlarini  o'lchashda 



(Rasm-4.1)  aniqlanishi  zarur  bo'lgan  parametrlar  o'lchash  asboblarining  ko'rsatishi 

bo'yicha xisoblab topiladi. Buning uchun avval g'altakning to'la qarshiligi aniqlanadi: 

    Z

Г



U

V



I

A

   



Undan keyin g'altakning aktiv qarshiligi topiladi: R

Г



P

W



I

2

A



     

Yukoridagi ifodalar yordamida quvvat koeffisentini aniqlaymiz:        

  cosφ

Г



R

Г



Z

Г



P

W



 (U

V

·I



A

To'la va aktiv qarshilik ma'lum bo'lsa, g'altakning induktiv qarshiligini aniqlash mumkin:  



X

Г



2

2

Г



Г

R

Z

 



Endi manba kuchlanishining chastotasi ma'lum bo'lsa, g'altakni induktivligini aniqlash 

mumkin:      

 X

Г 



ωL

Г



·f·L



Г

    bundan      L

Г



X



Г

ω



X

Г



 (2·


·f) 


Ikki  galtakning  o'zaro  induktivligini  ampermetr,  voltmetr  va  vattmetr  yordamida 

o'lchash  mumkin.  Buning  uchun  o'lchashlar  ikki  marta  olib  boriladi.  Birinchi  bo'lib 

g'altaklarning  chulg'amlari  o'zaro  mos  xolda  ulanib,  xosil  qilingan  elektr  zanjir 

parametrlari o'lchanadi. (Rasm-4.2). So'ngra esa g'altak chulg'amlari o'zaro qarama-qarshi 

ulanib elektr zanjir parametrlari o'lchanadi. 

G'altakning  mos  ravishda  va  qarama-qarshi  ulangandagi  to'la  qarshilik  va  aktiv 

qarshiliklar quyidagicha aniqlanadi:                   

 

Z



мос

U



мос

I



мос

                 R

мос



P



мос

I



2

мос


 

Z

кк



U

кк



I

кк



                     R

кк



P

кк



I

2

кк



 

 

Yuqoridagi ifodalardan g'altakning induktiv qarshiliklarini aniqlaymiz: 



Х

мос


2

2



мос

мос

R

Z

    ва     Х



ққ

2



2

кк

кк

R

Z

 



qachonki  g'altak  chulg'amlari  mos  ulangandagi  Xmos  va  Xqq    qarama-qarshi 

ulangandagi induktiv qarshiliklar ma'lum bo'lsa, g'altaklarning o'zaro induktivligi quyidagi 

ifoda orqali hisoblanadi: 

М

12



4



кк

мос

Х

Х

 



 

 

 

15 


3. Ishning bajarilish taritibi 

 

1. Rasm-4.1 da keltirilgan sxemani yig'ing. 



2. Kerakli asboblar: 

  A-300 mA li ampermetr; 



  V-250 V li voltmetr; 

  W-0,6 kVt li vattmetr; 



  L1 va L2 –induktiv g'altaklar.  

3. Kuchlanishni LATR orqali 200 V ga keltiring va L1–induktiv g'altak uchun (Rasm-4.1) 

o'lchash asboblarini ko'rsatishlarini 4.1-jadvalga yozing. 

4. Sxemaga L2 –induktiv g'altakni ulang va kuchlanishni LATR orqali 200 V ga keltirib, 

o'lchash asboblarini ko'rsatishlarini 4.1-jadvalga yozing. 

5. Rasm-4.2 da keltirilgan sxemani yig'ing. 

 

6.  Kuchlanishni  LATR  orqali  200  V  ga  keltiring  va  L1  va  L2  –induktiv  g'altaklar  mos 



ravishda ulangan xolat uchun (Rasm-4.2) o'lchash asboblarini ko'rsatishlarini 4.1-jadvalga 

yozing. 


Rasm -4.2 

Rasm -4.1 

 

16 


7. Rasm-4.2 da keltirilgan sxemani yig'ing. 

8. Kuchlanishni LATR orqali 200 V ga keltiring va L

1

 va L


2

 –induktiv g'altaklar qarama-

qarshi  ravishda  ulangan  xolat  uchun  (Rasm-4.3)  o'lchash  asboblarini  ko'rsatishlarini4.1-

jadvalga yozing. 

9.  Olingan  natijalarga  asoslanib  induktiv  g'altaklar  (L

1

  va  L



2

)  ni  induktivligini  va  o'zaro 

induktivlik (M

12

)ni xisoblang va o'lchash hatoliklarini aniqlang. 



4.1-Jadval 

 

S i n o v     s a v o l l a r i 

1.  G'altakni  induktivligi  o'lchanayetganda  nima  uchun    g'altakning    aktiv  qarshiligi 

aniqlanadi? 

2. O'zaro induktilikni qanday aniqlash mumkin? 

3. Induktivlikni o'lchashning qanday usullarini bilasiz? 

4.  Induktiv  g'altakni  o'zgarmas  tok    zanjiriga    ulanganda    galtakni  qarshiligi  qanday 

aniqlanadi?  

5.  G'altaklarni  mos  ravishda  va  qarama-qarshi  ravishda  ulanganda  to'la  qarshilik  qanday 

o'zgaradi? 



 

Rasm -4.3 

 

17 


5-Tajriba ishi 

Mavzu: Potensiometrlar yordamida elektr kattaliklarni o'lchash 

1.Ishning maqsadi 

  O'zgarmas tok potensiometrlarini ish prinsiplarini o'rganish va ular yordamida elektr 



kattaliklarni o'lchashni o'rganish. 

2.Nazariy ma'lumotlar 

Potensiometrlarning  ishlash  prinsipi  nomalum  EYUK  Yex  ni,  malum  EYUK 

o'lchovi Yen bilan taqqoslashga asoslangan. 

Rasm-5.1.a)  da  o'zgarmas  tok  potensiometrining  sxemasi  keltirilgan,  bunda    En  - 

normal element, Ex- o'lchanayetgan nomalum EYUK , NI-nol indikator yoki galvanometr, 

Rn-namunaviy  qarshilik  bo'lib,  uning  qiymati  potensiometrning  ishchi  toki  va  normal 

elementni  EYUK  siga  qarab  tallanadi,  RX-qarshiliklar  magazini,  R1-reostat  va  TM-

yordamchi tok manbai. 

Potensiometrning  ishlash  prinsipi  quyidagicha:  Ulagich  U  ni  a-holatga  quyib,  R1-

karshilikni  o'zgartirish  yo'li  bilan  nol  indikatordagi  tokni  nolga  teng  qilib  olinadi,  yani 

ishchi toki I malum bir qiymatga erishganda NI da tok nolga teng bo'ladi.  

Bunda  


E

m



IRn bo'ladi va bu yerdan ishchi toki I ni qiymatini topish mumkin. 

Ishchi tokini o'rnatib olingandan so'ng, ulagich U ni v-xolatga qo'yiladi va R

X

-qarshilikni 



o'zgartirib,  NI  da  tokni  nolga  teng  bo'lishiga  erishiladi.  Bunda  E

x



IR

x

  bo'ladi,  bundan  I-



ishchi  toki  va  Rx-qarshilikni  qiymatini  bilgan  xolda  Yex-noma'lum  EYUK  ni  aniqlash 

mumkin bo'ladi. 

Zanjirdagi noma'lum Ix tokni aniqlash uchun Rasm-5.1.b) dagi sxema yig'iladi. Bunda Rn  

qarshilikdagi  kuchlanishlar  pasayishini  Yex  potensiometr  yordamida  aniqlanadi,  bundan 

Ux



IxRN  ni  topish  mumkin.  Zanjirdagi  tok  kuchi  IX  ni  qiymatini  quyidagicha  aniqlash 



mumkin:  Ix

Ux



R



Noma'lum  qarshilik  Rx  ni  qiymatini  aniqlash  uchun,  zanjirdagi  tok  kuchi  Ix  ni  va 

Rn-qarshilikdagi  kuchlanishlar  pasayishi  Un  ni  aniqlanadi.  Zanjirdagi  tok  kuchi  Ix  ni 

o'zgartirmagan  xolda  Rx-qarshilikdagi  kuchlanishlar  pasayishi  Ux  ni  potensiometr 

yordamida o'lchanadi, bundan noma'lum Rx ni quyidagicha aniklanadi:           

Rx



R



N

Ux 


U

N



 

Potensiometrlar  yordamida,  ularning  o'lchash  chegarasidan  katta  bo'lgan 

kuchlanishlarni  ham  o'lchash  mumkin,  buning  uchun  noma'lum  kuchlanishni  kuchlanish 

taqsimlagichlari yordamida kamaytirib keyin o'lchanadi. 



 

а) 

в) 

Rasm-5.1 

 

18 


3.Ishni bajarish tartibi 

1.Rasm-5.2 dagi sxemani yig'ing. 

2. Kerakli asbob va jixozlar. 

-ПП-63 rusumli o'zgarmas tok potensiometri; 

-Tp-termopara XK; 

-NI-isitgich (rezistor -ПEВ-50-22.  

3. Tok ta'minoti blokidagi «LATR» dastasini «-0-120 V» holatiga o'rnating. 

4. Isitgichni manbaning «-0-120 V» bog'ichlariga ulang. 

5. Termopara bog'ichlarini potensiometrning (–XK) bog'ichlariga ulang. 

6.  Potensiometrni  ichki  manbaga  o'tkazing,  ya'ni  barcha  tumblerlarni  «Н»  dan  «В» 

xolatiga qo'ying. 

7. Potensiometrdagi galvonometrni strelkasini nolga o'rnating. 

8. Potensiometr yordamida termoparada xosil bo'lgan kuchlanishni o'lchang. 

 

S i n o v    s a v o l l a r i 

1.  Potensiometrning vazifasi nima? 

2.  O'zgarmas tok potensiometrining ishlash prinsipini tushuntiring. 

3.  Potesiometrlar yordamida qanday kattaliklarni o'lchash mumkin? 

4.  NI ni vazifasi nima? 

5.  Potensiometr yordamida noma'lum qarshilik qanday o'lchanadi? 

 

Rasm-5.2 



 

19 


6-Tajriba ishi 

Mavzu:  Raqamli va o'zi yozar o'lchash asboblari bilan elektr kattaliklarni o'lchashni 

o'rganish 

1.Ishning maqsadi 

  Raqamli  va  o'zi  yozar  o'lchash  asboblarini  tuzilishini,  ish  prinsipini  va  ularni 



ishlatishni o'rganish. 

 

2.Nazariy ma'lumotlar 

O'lchanilayotgan uzluksiz kattalikni yoki bunga proporsional bo'lgan fizik kattalikni 

diskret shaklga avtomatik ravishda o'zgartirish, xuddi shunday raqamli kodlash va o'lchash 

natijasini sonlar ko'rinishida sanab olish  tuzilmasiga berish raqamli o'lchash asbob (RO'A) 

lari yordamida amalga oshiriladi. 

RO'A  lar  ko'p  chegarali,  universal  bo'lib,  o'zgarmas  va  o'zgaruvchan  toklarni  va 

kuchlanishni,  chastotani,  fazani,  qarshilikni,  kuchlanishlar  nisbatini  va  boshqa  elektr 

hamda  noelektr  kattaliklarni  o'lchash  uchun  mo'ljallangan.  Bular  tez  va  sodda  yo'l  bilan 

aniq  o'lchashlar  o'tkazishga,  katta  sondagi  o'lchanayotgan  parametrlarni  operativ  nazorat 

etishga, o'lchash natijasidan sub'yektiv xatolikni chiqarib tashlashga, o'lchanilayotgan joriy 

axborotni    katta  aniqlikda  va  tezlikda  qayd  etishga  va  tezkor  hisoblash  mashinalariga 

ishlov berish uchun qulay shaklda berishga yo'l beradi. 

Raqamli asboblarda o'lchash axboroti ko'z bilan ko'rib sanash uchun o'nli kod bilan 

berilishi va tashqi qurilmaga uzatish uchun esa ikkilik kodda chiqarilishi mumkin. Har bir 

raqamli  asbob  raqamli  sanab  olish  qurilmasiga  ega.  Bu  qurilma  o'lchash  natijalarini 

raqamli  shaklda  taqdim  etishga  mo'ljallangan  belgilar  indikatori  deshifratordan  iborat. 

Raqamli  asboblarda  keyingi  paytlarda  vakuumli  (lyuminessentli),  gazorazryadli,  yarim 

o'tkazgichli (yorug'lik diodi matrisalari) va suyuq kristalli indikatorlar qo'llanilmoqda. 

RO'A  ning  umumlashgan  struktura  sxemasi  Rasm-6.1  da  keltirilgan.  Bunda 

o'lchanilayotgan  kattalik  (X

o'lch

)  kirish  qurilmasi  (Kq)  ga  beriladi.  Bu  qurilmada  kirgan 



signal masshtab bo'yicha o'zgartiriladi va agarda xalaqit (pomexa) bo'lsa undan tozalanadi. 

ARO'  da  Kq  dan  chiqqan  kattalik  X  raqamli  sanash  qurilmasi  (R

Sq

)  ga  beriladigan    N  



kodga aylantiriladi. N  kod tashqi qurilmaga chiqarilishi mumkin, masalan, keyingi ishlov 

berish  va  saqlash  uchun  EHM  ga  chiqarilishi  mumkin.  RO'A  ning  ishini  boshqarish 

qurilmasi  Bq  tomonidan  RO'A  ning  barcha  funksional  bo'linmalariga  ma'lum  ketma-

ketlikdagi komanda signallarini ishlab chiqarib boshqaradi. 



 

20 


 

O'lchaniladigan kattaliklarning turiga qarab RO'A lar quyidagilarga bo'linadi: 

1)  O'zgarmas va o'zgaruvchan tok voltmetrlari; 

2)  ommetrlar, o'zgarmas va o'zgaruvchan tok ko'priklari; 

3)  kombinasiyalangan asboblar; 

4)  chastota va vaqt intervallarini o'lchagichlar; 

5)  maxsus RO'A lar: temperatura, massa, tezlik va sh.k. larni o'lchash  uchun.  

RO'A  tomonidan  o'lchanadigan  kattaliklar  diapazoni  odatda  keng  bo'lgani  uchun 

qator  poddiapazonlarga  bo'linadi.  O'lchash  jarayonida  kerakli  diapazonni  tanlash  qo'l 

bilan  yoki  avtomatik  holda  bajariladi.  Tanlangan  diapazonda  o'lchash  doimo  avtomatik 

ravishda bajariladi. 

 

RO'A larning hatoliklarini me'yorlash bir necha usulda amalga oshiriladi: 



1) keltirilgan xatolikni me'yorlash; 

2) nisbiy xatolikni ikki xadli ifoda bilan me'yorlash, ya'ni:  





 





x



x

b

a

к



  yoki    











1



x

x

d

с

к



 

bunda, 


d

c

b

a

,

,



,

-  doimiy  koeffisiyentlar; 

к

x

-  poddiapazonni  katta  qiymati;   



x

-  asbob 

ko'rsatishi. 

3) sanab olish birligida ifodalangan absolyut hatolikning qiymatini berish bilan. 



Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish