O`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi toshkent davlat texnika universiteti “Geologiya qidiruv” fаkultеti “Nеft va gazni qayta ishlash ob’ektlari” kаfеdrаsi «korroziyadan himoya qilish»


-расм. Металлар ва қотишмалар сиртида юз берадиган коррозия кўринишлари



Download 6,18 Mb.
bet7/181
Sana28.05.2023
Hajmi6,18 Mb.
#945509
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   181
Bog'liq
MAJMUA KORROZIYA 1

1.1-расм. Металлар ва қотишмалар сиртида юз берадиган коррозия кўринишлари. а – яхлит текис; б – яхлит нотекис; в – сайланган-структуравий;
г – доғли; д – ярали; е – нуқтали (питтинг); ж – сирт ости; з – кристаллараро;
Коррозия яхлит дейилади агарда у металлнинг бутун сиртини эгаллаган бўлса (1.1-расм, а ва б). Яхлит коррозия текис дейилади агарда жараён металлнинг бутун сирти бўйлаб бир хил тезликда борса (1.1-расм, а) ва нотекис дейилади агарда жараённинг тезлиги металл сиртининг турли нуқталарида турлича бўлса (1.1-расм, б). Текис коррозияни ҳавода узоқ вақт ишлатилган темир қувурлар сиртида кузатиш мумкин.
Сайланган коррозияда (1.1-расм, в) қотишманинг бир структуравий ташкил этувчиси ёки бир компоненти емирилади. Бундай коррозияга чўяннинг графитлашувини ёки жез (латун)нинг рухсизланишини мисол қилиб кўрсатиш мумкин.
Маҳаллий ( локал) коррозия металл сиртининг алоҳида жойларини қамраб олади (1.1-расм – г, д, е). Маҳаллий коррозия металл ичига унча чуқур кетмаган алоҳида доғлар (1.1-расм, г), металл ичига анча ботган чиғаноқ кўринишидаги емирилиш – яралар (1.1-расм, д) ёки металл ичига чуқур кетган нуқталар (питтинглар) (1.1-расм, е) кўринишида бўлиши мумкин. Биринчи кўриниш масалан, денгиз сувида қолган жезда ҳосил бўлади. Яралар шаклидаги коррозия тупроқда жойлашган пўлатда, питтинглар эса дегиз сувидаги хромникелли аустенит пўлатларида кузатилади.
Сирт ости коррозияси (1.1-расм, ж) металл сиртида бошланиб, кейинчалик унинг ичига чуқурроқ кириб тарқалади. Коррозия маҳсулоти металлнинг бўшлиқларида йиғилиб қолади. Коррозиянинг бу тури металл буюмларнинг бўртишига ва катламларга ажралишига олиб келади.
Кристаллараро коррозия металл доналарининг чегараси бўйлаб емирилиши (1.1-расм, з) билан характерланади. Бунда металл доналари орасида уваланиб кетадиган (пўк) чидамсиз коррозия маҳсулотлари ҳосил бўлади. Коррозиянинг бу тури шу билан хавфлики, бунда металлнинг ташқи кўриниши ўзгармайди, лекин у мустаҳкамлиги ва эластиклигини йўқотади, мўрт бўлиб қолади. Бундай коррозияга хромли ва хромоникелли пўлатлар, никелли ва алюминийли қотишмалар учрайди.
Ёриқли коррозия металл тирқишларида, прокладкалар остида, резбали бирикмалар ва бошқа шунга ўхшаш жойларда буюмларни емиради.

Download 6,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish