O`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi toshkent davlat texnika universiteti “Geologiya qidiruv” fаkultеti “Nеft va gazni qayta ishlash ob’ektlari” kаfеdrаsi «korroziyadan himoya qilish»


-расм. Кристаллардаги нуқтавий дефектларнинг



Download 6,18 Mb.
bet11/181
Sana28.05.2023
Hajmi6,18 Mb.
#945509
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   181
Bog'liq
MAJMUA KORROZIYA 1

2.1-расм. Кристаллардаги нуқтавий дефектларнинг
кўринишлари. а – вакансия; б – дислокация; в – Френкел дефекти; г – қўшимча киритилган атомлар; Стрелкалар билан атомларнинг кристалл панжарадаги силжиш йўналишлари кўрсатилган.

Қўшимча эгаллаган атомлар кристалл панжрадаги асосий металл атомларини силжитган ҳолда кристалл панжара тугунларида жойлашиб олади. Қўшимча киритилган атомлар кристал панжара тугунлари билан чегараланган бўшлиқда жойлашади (2.1, г-расм). Қотишмаларнинг ҳосил бўлишида эриган ва асосий металл атомларининг диаметрлари нисбати 0,59 ошмаган ҳолда киритилган атомлар пайдо бўлади.


Легирлаш жараёнида легирловчи компонент ионлари қаттиқ эгалланган ва силжитувчи эритмалар ҳосил қилиб, асосий металл атомлари кристалл панжарасига кириши мумкин.
Дислокациялар туфайли кристалл панжарада чизиқли Бир ўлчамли дефектларни ҳосил қилади. Дислокациялар совитилаётган металлнинг қотиш жараёнида ва металлга механик ёки бошқа ташқи таъсирлар туфайли вужудга келади. Конструкцион материалларда дислокациялар яхлит тўрлар ҳосил қилади. Металл буюмларни тайёрлаш шароитига қараб улардаги дислокация-лар зичлиги 103 – 104 см-2 дан (яхши қиздирилган материалларда) 109 – 1010 см-2 гача (пластик деформацияланган материалларда) бўлиши мумкин. Поликристалл материалларда дислокацияларнинг ўртача зичлиги 106 – 108 см-2 ни ташкил қилади.
Кристалл панжарадаги текислик ва сирт дефектларига (2.2 ва 2.3-расмлар) турлича ориентирлашган соҳалар — доналар (2.2 а,в,г-расм), блоклар (2.2 б-расм), қўшалоқ кристалларни (2.2 б-расм), шунингдек турли упаковкали атом қатламларини ажратувчи чегаралар мисол бўла олади.
Чегараларнинг турлари ориентирланиш йўналиши орасидаги Ω бурчак орқали (2.3 а-расм) фарқланади. Ω бурчакнинг қиймати одатда блоклар учун 0,01 рад (~1°) ни ташкил қилса, доналар учун у ўнлаб градусгача бўлиши мумкин.


Download 6,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish