O‘zbеkiston rеspublikasi oliy va o‘rta maxsus ta'lim vazirligi toshkеnt davlat iqtisodiyot univеrsitеti



Download 1,9 Mb.
bet87/103
Sana20.07.2022
Hajmi1,9 Mb.
#831038
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   103
Bog'liq
Эконометрика укув кулланма1 перевод на кирилицу (1)

8-мавзу. Иқтисодий ўсиш моделлари.
Иқтисодий ўсиш халқ фаровонлигини асосини ташкил қилади. Иқтисодий ўсиш ва унга таъсир қиладиган омиллараро ўзаро боғлиқликларни таҳлил қилиш ва бу жараёнда математик моделлардан ва усуллардан фойдаланиш яхши натижаларни беради.
Биз мазкур масалани ечишда математиканинг чизиқли дастурлаш курсининг ишлаб чиқариш функциялари Кобб-Дуглас, Эрроу- Ченери ва бошқаларнинг ишлаб чиқариш омилларининг ўзгармас эластикли ўзаро алмашуви ва Брунонинг ишлаб чиқаришга ўзгармас миқдорда (даражада) қатнашувчи функциялардан фойдаланиш усулларини кўриб чиқдик.
Иқтисодиётнинг абсолют ва нисбий ўсиш тезликлари ва эластиклик коэффициентларини аниқлаш берилган.
Шундай қилиб, боб иқтисодий ўсиш, уларга таъсир қилувчи омилларнинг ўзаро боғлиқликлари, иқтисодиётнинг абсолют ва нисбий ўсиши, эластиклик коэффициентларини математик усуллар ёрдамида аниқлаш ва таҳлил қилишга бағишланган.


9-мавзу. Ўзбекистоннинг иқтисодий ўсиш кўрсаткичларининг эконометрик моделлари.
Ўрганилаётган объектлар (даврлар) бўйича ижтимоий-иқтисодий маълумотлар ва кўрсаткичлар одатда матрица (жадвал) кўринишида қаралади. Уларни ва кўрсаткичлар орасидаги боғланишларни, уларга таъсир этувчи умумий “сабаблар ва омилларни” билиш ва баҳолаш керак бўлади.
Ўзбекистоннинг мустақиллик йилларидаги иқтисодий ўсишини ифодаловчи макроижтимоий-иқтисодий кўрсаткичларнинг омилий таҳлили бўйича компьютерда ечилган баъзи масалаларнинг сонли натижалари келтирилди. Булар Ўзбекистоннинг иқтисодий ўсишидаги ва аҳоли турмуш даражасидаги асосий тенденцияларни акс эттиради.
Статистик сезиларли боғланишлар жиҳатидан, учта моделда ҳам биринчи омил (K1, F1 ва W1) - ”умумий иқтисодий ўсиш индикаторига” мос. Кўрсаткичлар (ЯИМ, аҳоли истеъмоли, давлат сарфлари ва б.) кўрилган даврда деярли бир хил динамика билан ўсмоқда (фақат z5, z3, z7 кўрсаткичлар истисно, булар, захираларнинг ўзгариши, ялпи инвестициялар, қишлоқ хўжалигидаги даромадлардир). Иккинчи омил (K2, F2) - “мавсумий” (даврий) ўзгаришга мос “циклик компонента”дир



Download 1,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish