O‘zbekiston respublikasi fanlar akademiyasi



Download 2,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/79
Sana24.02.2022
Hajmi2,9 Mb.
#247036
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   79
Bog'liq
5e463f2487433

 
1. КиришҚўзёзма матнининг берилган тасвирига дастлабки ишлов бериш 
тасвирларга ишлов бериш ва таҳлил қилиш тизимининг муҳим ва ажралмас қисми 
бўлиб 
ҳисобланади. 
Бу 
босқичда 
берилган 
тасвирни 
берилган 
характеристикаларга эга бўлган бошқа қандайдир тасвирга айлантириш амалга 
оширилади (масалан, сигнал/ҳалақитлар нисбатини орттириш таъминланади ёки 
берилган тасвир сифатини яхшилаш ва ҳалақитлар эффектларини йўқотиш учун 
тасвирнинг алоҳида деталлари ажратиб кўрсатилади). Қўлёзма матни 
тасвирларининг характерли белгиларини ишончли аниқлаш учун берилган 
тасвирларга дастлабки ишлов бериш ва уларни маълум бир кўринишга келтириш 
зарур. Шунинг учун ҳам тасвирларга дастлабки ишлов бериш жараёни қўлёзма 
матнлари тасвирлари бўйича одам шахсини идентификация қилишдаги зарур 
босқич бўлиб ҳисобланади. Бунда қўзёзма матнининг ажратиб олинган 
характерли белгиларининг аниқлиги яхшиланади. 
Ишнинг мақсади бўлиб қўлёзма матни тасвирларига дастлабки ишлов 
бериш алгоритмларини ишлаб чиқиш ҳисобланади. 
Қуйилган мақсадларни ҳал қилиш учун қуйидаги масалалар ҳал қилинади: 

берилган тасвир сифатини ошириш; 

тасвирни бинар тасвирга ўтказиш; 

тасвирдаги сатрлар ва сўзларни сегментация қилиш; 

қўлёзма объекти тасвирини нормаллаштириш. 
Ҳар бир масала ва уларни ҳал қилишнинг мавжуд усулларини батафсилроқ 
кўриб чиқамиз. 
Энди қўлёзма матни тасвирларига дастлабки ишлов беришнинг юқорида 
санаб ўтилган масалаларини ҳал қилишга имкон берувчи энг кўп ишлатиладиган 
алгоритмлари кўриб чиқилади. 
Сифатни ошириш. Берилган тасвир сифатини ошириш сканерлаш 
вақтида юзага келган нуқсонларни бартараф қилиш ҳамда дастлабки ишлов 
беришнинг бошқа алгоритмлари иш сифатини яхшилаш мақсадида тасвирларга 
ишлов бериш усуллари ёрдамида амалга оширилади. 


70 
Кўпинча берилган тасвирга чаплаш, контрастни ошириш, ёрқинлик 
гистограммасини тенглаштириш каби ҳаракатлар қўлланилади [1,2]. 

Download 2,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish