Основные понятия об измерениях и измерительных приборах


Магнито-физик газоанализаторлар



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/97
Sana24.02.2022
Hajmi9,08 Mb.
#192789
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   97
Bog'liq
КИПиА

 
Магнито-физик газоанализаторлар 
Агар газ аралашмасини магнит майдонидан ўтказсак, унинг тезлиги газ 
молекулаларининг қисман ориентацияланиши натижасида эркин харакатининг 
камайиши натижасида камаяди. Агар, газнинг қовушқоқлиги ва иссиқлик 
ўтказувчанлиги унинг харакатланиш тезлигининг камайиши билан камайишини 
ҳисобга олсак, унда, айтиш мумкинки, газлар магнит майдонига кирганда уларнинг 
қовушқоқлиги ва иссиқлик ўтказувчанлиги ўзгаради.
Молекуляр кинетик назарияга асосан маълумки, газларнинг қовушқоқлиги: 




3
1
Бу ерда, ρ- газнинг зичлиги

-молекулаларнинг ўртача харакатланиш
тезлиги; 

– молекуланинг эффектив диаметрига (σ) боғлиқ бўлган, молекулаларнинг 
ўртача эркин ўтиш узунлиги: 


98 
0
2
2
1
n




n
0
– хажм бирлигидаги молекулалар сони. 
Парамагнит газга магнит майдони таъсир этганда, газ молекулалари майдон 
йўналишига қараб ўзларининг магнит моментлари ёрдамида ориентацияланади. 
Бунда, газ молекуласи эффектив диаметри катталашиб, газ молекулаларнинг ўртача 
эркин ўтиш узунлиги ва қовушқоқлигининг камайишига олиб келади. 
Биринчи, магнитовискозиметрик газоанализаторларда, кислороди бор газ 
аралашмасининг, магнит майдонида қовушқоқлигининг ўзгариш ҳодисасидан 
фойдаланилади.
Расм 99. 
Ушбу ўлчаш қурилмаси капилляр трубкалардан ташкил топган гидродинамик 
кўприк кўринишига эга (расм 99). Бу гидродинамик кўприкнинг икки елкаси 
ўзгармас магнит магнит майдонига жойлашган бўлиб, ушбу капиллярларда газнинг 
қовушқоқлиги ўзгаради ва натижада, молекулаларнинг ўртача харакатланиш
тезлиги ва ундаги босиимнинг камайиши (йўқолиши) рўй беради. Гидродинамик 
кўприк ўлчаш диоганали чўққиларида ҳосил бўлган босимлар фарқи, газ 
аралашмаси таркибидаги кислород миқдорига пропорционал бўлади.
Ҳосил бўлган босимлар фарқи ΔР = 0,5 мм вд.ст. = 5 н/м
2
гача қийматга эга. 
Босимлар фарқининг жуда кичиклиги сабабли бу усул хозирча ишлаб чиқаришда 
қўлланилмаяпти.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   97




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish