Основные понятия об измерениях и измерительных приборах


Термопара занжирига учинчи симни улаш



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/97
Sana24.02.2022
Hajmi9,08 Mb.
#192789
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   97
Bog'liq
КИПиА

Термопара занжирига учинчи симни улаш
ТЭЮК ўлчаш учун термопара электр занжирини узиш керак бўлади. 
Термопара занжирини узиб, учинчи С симни улаганда, t ва t

ковшарлардаги 
температуралар ва С симнинг уланган жойларидаги температуралар тенг бўлса 
ТЭЮК қиймати ўзгармайди. 
Расм.20. 
Биринчи холатда (расм 20), электр занжирини совуқ ковшарда узиб учинчи 
сим билан уласак:
E
ABС
(t t
0
t
0
) = e
AB
(t)+e
ВС
(t
0
) + e
СA
(t
0
); 
t=t
0
бўлганда E
ABС
(tt
0
t
0
) = 0 яъни,
e
AB
(t) + e
ВС
(t
0
) + e
СA
(t
0
) = 0; 
унда, e

(t
0
)+e
СA
(t
0
)= - e

(t
0

ўрнига қўйиб оламиз,
E
ABС
(tt
0
t
0
)=e
AB
(t)-e

(t
0
). 
Иккинчи холатда, агар электр занжирини В ўтказгичда узсак:
E
ABС
(tt
1
t
0
)=e
AB
(t)+e
ВС
(t
1
)+e

(t
1
)-e
ВА
(t
0

агар e

(t
1
)= -e
СВ
(t
1
) ва e

(t
0
)= -e

(t
0
) лигини ҳисобга олсак, унда 
E
ABС
(tt
1
t
0
)=e
AB
(t)-e

(t
0
). 
Юқоридагилардан қуйидагиларни ҳулоса қилиш мумкин: термопара ишлаб 
чиқараётган ТЭЮК қиймати, термопара занжирига учинчи симни улаганда, бу 
уланган нуқталар температуралари тенг бўлса ўзгармайди. Агар учинчи сим уланган 
нуқталардаги температура ўзгарса бу ўлчашда қўшимча хатоликларга олиб келади.


32 
Расм.21. 
Одатда тармопара градуировкаси совуқ ковшар температураси 0
0
С и 20
0
С да 
амалга оширилади. Аммо, ўлчашда совуқ ковшар температураси t
0
, градуировка 
қийматидан фарқли бўлиши мумкин. Бунда агар,
0
0
1
t
t

бўлса, унда 
);
(
)
(
0
0
tt
E
tt
E
AB
I
AB

агар,
0
0
1
t
t

унда 
);
(
)
(
0
0
tt
E
tt
E
AB
I
AB

Уларнинг фарқини совуқ ковшар температурасининг ўзгаришига тузатиш 
деб қабул қилиш мумкин, яъни, 



)
(
)
(
0
0
I
AB
AB
tt
E
tt
E
; (

- тузатиш). 
Термоэлектрод материаллар ва термопаралар 
Хар қандай ўтказгичлар жуфтлигидан термопара ясаш мумкин, аммо 
уларнинг ҳаммасини амалиётда ишлатиш мумкин эмас. Термоэлектрод 
материалларига қуйидаги талаблар қўйилади:
1. Вақт бўйича ТЭЮК ўзгармаслиги;
2. Иложи борича катта ТЭЮК;
3. ТЭЮКни температурадан бир хил боғлиқлиги; 
4. Кичик электр қаршилиги температура коэффициентига эга бўлиши;
5. Катта электр ўтказувчанликга эга бўлиши;
6. Юқори температура таъсирига чидамлилиги;
7. 
Термопараларнинг ўзаро алмашинувчанлигини таъминлаш учун 
термоэлектрик хусусиятларининг такрорланиши.
Термоэлектрод материаллар сифатида қуйидаги материаллар ишлатилади: 
платина, платинородий (10% родий); хромель, алюмель, капель, темир, мис, 
константан, никель-кобольт қотишмаси, махсус алюмель. 
Бу материаллардан тайёрланадиган стандарт ва ностандарт термопаралар 
мавжуд.
Давлат стандартига киритилган стандарт термопараларга қуйидагиларни 
киритиш мумкин:
1. Платинородий - платинали термопара - ТПП (-20
0
С дан 1300 -1600
0
С гача); 
2. Платинородий - платинородийли термопара - ТПР ( + 300
0
С дан 1600 -1800
0
С 
гача);
3. Хромель - алюмелли термопара – ТХА (-50
0
С дан 1000 -1300
0
С гача); 
4. НК-СА қотишмасидан тайёрланган термопара ТНС (+300
0
С дан 1000
0
С гача); 
5. Хромель - копелли термопара – ТХК (-50
0
С дан 600-800
0
С гача). 
Шунингдек ностандарт термопаралар ҳам мавжуд:
Темир - копель 0
0
С дан 600 - 800
0
С гача; 


33 
Темир - константан 200
0
С дан 600 - 800
0
С гача;
Мис - копель 0
0
С дан 400 - 600
0
С гача; 
Мис - константан -200
0
С дан 300 - 400
0
С гача;
Вольфрам – молибденли термопара 2300
0
С гача. 
Термопаралар объектга химоя арматураси ёрдамида ўрнатилади.
1- термопарнинг иссиқ ковшари; 
2- фарфорли наконечник; 
3- химоя трубкаси; 
4- фарфорли бусиклар; 
5- термопарани ўрнатиш учун 
қўзғалувчи флянец; 
6- улаш қутисининг корпуси; 
7- фарфорли колодка; 
8- колодкани қотириш винтлари; 
9- қисқичлар; 
10- 
термоэлектрод 
қисқичларидаги 
қотириш 
винтлари; 
11-симларни қотириш винтлари; 
12- қопқоқ; 
13- прокладка; 
14- чиқиш штуцери; 
15-асбестли шнур; 
16-винт . 

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   97




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish