Основные понятия об измерениях и измерительных приборах



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/97
Sana24.02.2022
Hajmi9,08 Mb.
#192789
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   97
Bog'liq
КИПиА

 
МАСС-СПЕКРОМЕТРЛАР 
Масс-спектометрлар ёрдамида газларни анализ қилишда моддаларнинг асосий 
физик кўрсаткичи, молекула ёки атомнинг массасидан фойдаланилади, бу эса, модда 
таркибини, уларнинг физик ва кимёвий хусусиятларидан қатъий назар, аниқлаш 
имконини беради. 
Масс-спектометрлар ишлаши, бир биридан фарқли бўлган, аниқланаётган 
модда мусбат зарядланган ионларининг массасини унинг зарядига нисбатига қараб 
(
е
m
), хар хил троекторияларда харакатланишига ёки хар хил тезликда 
харакатланишига қараб аниқлашга асосланган. Масс-спектрометрлар ёрдамида 
кўп компонентли газларни тез ва аниқ тахлил қилиш мумкин (газ таркибидаги
асосий газ таркибга нисбатан, 0,001% қўшимчаларни аниқлаш мумкин). 
Анализ учун жуда кам миқдордаги модда намунаси етарли бўлади. Нур 
энергияси спектрларини олиш нисбатан қийин эмас, аммо, моддий заррачалар 
спектрини олиш учун мураккаб ва хар хил қурилмалар талаб қилинади. Масс-
спектометрларда анализ юқори вакуумда (10
-7
– 10
-6
мм.рт.ст) амалга оширилади. 
Юқори вакуум шароитида аниқланаётган модда молекула ва атомлари 
ионизацияланади ва бунинг натижасида мусбат зарядланган ионлар ҳосил бўлади.
Ионлар, тезликни электр майдони таъсирида олиб, магнит майдонида ажратилади 
ёки белгиланган масофани ўтиш вақтига қараб аниқланади. Харакатланаётган 
ионларнинг электр зарядларининг йиғиндиси ион токини ҳосил қилади, уни ўлчаб 
компонентларнинг газ аралашмасидаги миқдорини аниқлаш мумкин. 
Масс-спектрометрларнинг асосий қисми бўлиб, массанализатор ҳисобланади. 
Унда анализнинг асосий жараёни кетади: ионизациялаш, ион нурини ҳосил қилиш, 
заррачаларнинг массасига қараб ион нурларини ажратиш ва уларни кетма-кет 
ионлар коллекторида қабул қилиб олиш.
Магнит майдони ва электр майдонларининг тузилишига (ориентациясига) ва 
ўзаро ориентациясига қараб, ҳамда, бу майдонларни вақт бўйича ўзгартириш 
характерига қараб масс-спектрометрларнинг қуйидаги турлари мавжуд: 
1. ионларни бир жинсли магнит майдонида ажратувчи
2. ионларни бир жинсли бўлмаган магнит майдонида ажратувчи;
3. ионларни учиш вақтига қараб ажратувчи; 
4. Радиочастотали. 

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   97




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish